Na mom radaru: Teodora Jovanović

KULTURNO RUHO RASIZMA

Istupanju organizacija koje otvoreno zastupaju ekstremno desnu retoriku i nacističku simboliku u javnost ipak se gleda kroz prste. Nije u potpunosti jasno kako se ljudi koji otimaju životinje Romima i zaleću kolima ka migrantima smatraju legitimnom političkom opcijom. Savremeni oblici etničke i društvene nejednakosti uspevaju da zaobiđu pravne barijere i tradicionalna tumačenja rasizma. Prefrigani oblici rasizma poručuju svojim potencijalnim sledbenicima “nismo rasisti, ali možemo da pogledamo”. Jedan od tih oblika obučen je u ruho kulturne drugosti, gde neprijatelj sa sobom nosi oružje nekompatibilnih kulturnih normi. Iako niko nije siguran šta su te kulturne norme, s velikim samopouzdanjem se tvrdi da nam sigurno neće doneti dobro i da je bolje da, za svaki slučaj, budemo kao Mađari.

MISTERIJA ŽILET-ŽICE

Kako to da je vanredno stanje završeno, a da nam ipak trebaju vojska i žilet-žice? Ko je zaista kupio žilet-žice i zašto? Koga je tu potrebno zaštititi – neprijatelje, narod ili ideju suverene države? Neki se čude kako smo za manje od pet godina stigli od samoorganizovanih grupa volontera koji pomažu “pravim izbeglicama” do samoorganizovanih kvazipatrola koje upućuju pretnje “ekonomskim migrantima”. Ili su ipak “teroristi”? Kulturne norme sede u ćošku i smeju se tom čuđenju. Zar nije žilet-žica logičan nastavak te sage? Sačekaćemo da vidimo na koju adresu stižu žilet-žice.

GLAS RAZUMA

Naučnici koji se bave migracijama i kretanjem skrenuli su pažnju kako vrhovni donosioci odluka na međunarodnom nivou uspešno odvajaju naučno-ekspertsko znanje od znanja koje se zapravo sprovodi. Iako naučnici godinama unazad u rezultatima svojih istraživanja jasno ukazuju da i legalizacija i sekuritizacija mogu imati samo negativne efekte na sve društvene aktere, sistemi upravljanja migracijama nastavljaju po svome. Pozivi za naučne projekte nastavljaju da se raspisuju, konkretna rešenja se traže, ali na kraju se to ipak završi žilet-žicama, ogradama koje pričaju pet jezika, zatvaranjem, batinama i nasiljem. U tom smislu, desni pokreti sa antimigrantskim narativom više pomažu postojećim međunarodnim represivnim sistemima nego naučna zajednica orijentisana na pitanja kretanja, granica i migracija.

Tekst je prenet iz Novog magazina.