KulturaNovi magazin

Na mom radaru: Maša Seničić

31. January 2023.
Jelena Očigrija je diplomirana politikološkinja za novinarstvo i komunikaciju, sa višedecenijskim iskustvom rada u medijima i odnosima s javnošću. Članica je Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Društva Srbije za odnose sa javnošću i Komore medijatora Srbije. Radila na mnogim projektima ministarstava, UHNCR-a i Svetske banke. Poseduje licencu Ministarstva rada za posredovanje pri zapošljavanju i licencu Ministarstva pravde za medijatora.

Izvor: Novi magazin

DA LI STE VIDELI OVU ŽENU?
Umesto da preporučim film kao takav, preciznije bi bilo preporučiti bioskopsko iskustvo – istovremeno nepredvidivo, nežno, suludo, nedosledno, duhovito i neprijatno (pri čemu lično mislim da je ovo poslednje poželjno i katarzično). Pre nekoliko meseci sam učestvovala u razgovoru o novom crnom talasu (vodio ga je Ivan Velisavljević na novosadskom festivalu Filmski front), a „Da li ste videli ovu ženu?“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića pomenut je kao primer-poduhvat mladih autora koji zaobilazi fondove i dominantne modele produkcije, te nastaje u naletima i energično (što znači: bez vaganja, u vrtlogu referenci, ponekad nepromišljeno i uvek osećajno). Ukoliko ga niste pogledali u bioskopu ili na 28. Festivalu autorskog filma (gde je osvojio glavnu nagradu), beogradsku publiku očekuju projekcije u Art Bioskopu Kolarac krajem januara i jedna posebna projekcija 5. februara u DKC-u, na kojoj će biti prisutna i autorska ekipa. Za njih će, nagađam, biti raznih pitanja.

GORI BERLIN TOMASA BRAŠA

„Lepi 27. septembar“, zbirka poezije Tomasa Braša, koju je ispred poetički i jezički jasno profilisane izdavačke kuće Radni sto sa nemačkog prevela divna Bojana Denić (njeno ime stoji i na koricama, kakvo prijatno iznenađenje i praksa na koju bi se trebalo ugledati). Knjiga-poklon me je sačekala na kasi knjižare zatvorene tokom praznika pa sam je pokupila tek dan nakon Božića i samo par sati pre poletanja aviona. Pročitala sam je u dahu, zbog čega nije bilo potrebe da je pakujem. Sa sobom sam u glavi ponela pesmu „Podne“ koja glasi: Gori grad Berlin. Dovoljno, jer tamo sam i bila krenula.

BAREM 200 GRAMA KARAMELA

U bombondžijskoj radnji „Bosiljčić“ nije bilo karamela u vitrini poslednji put kada sam svratila, nisam sigurna da li je u pitanju još jedan moj praznik-propust ili je razlog tome što je dan već bio odmakao. Liciderska srca i ratluk me ne zanimaju, kupila sam pakovanje mentol bombona, ali i dalje maštam o tim karamelama. Pored ove radnje bi trebalo češće prolaziti.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Share
Click