Na mom radaru Marta Vesović
Izvor: Novi magazin
Kada porastem… biću novinarka
Kao mala nikada nisam znala šta bih volela da budem kada porastem, ali nikada nisam mogla da odolim da postavljam različita pitanja što sebi, što ljudima koji me okružuju. Stalno sam tražila odgovore i nisam odustajala dok ih ne nađem, dopadali mi se ili ne. U razgovoru sa jednom drugaricom, ona je prokomentarisala kako Herodot nije bio prvi istoričar, već prvi novinar, jer su novinari ti koji su pisali kako o prošlosti, tako i o sadašnjosti, novinari su ti koji ne samo da će pisati o budućnosti, već će, ukoliko žele da budu savesni i objektivni imati mogućnost i da je kreiraju, a to je moguće samo kroz postavljanje pravog pitanja. Novinari su tu da svojom kritičkim i slobodnim perom neguju istinu, slobodu i pravdu, a u proteklih deset godina zabeleženo je više od šesto napada, pretnji i pritisaka na medijske radnike, to su međutim samo oni koji prijave slučaj NUNS-u ili nadležnom državnom organu za gonjenje počinilaca krivičnih dela, oni koji ostaju van statistika je bar još toliko, svakog trećeg dana u Srbiji novinar biva meta sile. Targetiranje, prozivanje novinara kao političkih protivnika i crtanje mete na čelo, su samo neki od vidova nasilja protiv kog se kao društvo moramo izboriti, i naivno verujem da je ta borba više moralni nego ideološki cilj. Negovanjem osećaja za pravdu, doslednost, objektivnost društva, jer svaki građanin ima puno pravo da zna sve o političkoj sceni, da zna šta rade njegovi predstavnici u Narodnoj skupštini, uloga medija je da kontrolišu vlast, iznoseći činjenice i obaveštavaju sve nas o pravoj slici društva, a ne da unosi primitivizam, vulgarizam i dno našeg društva u naše domove. „. Novinari su nekada bili sila i to sedma, danas su sve manje sila, pre bi se moglo reći da su novinari u Srbiji meta sile
Vrisak kao borba protiv ćutanja
Prethodne godine žiri konkursa za kratku priču Nove poetike „Zlatni hrast“ je od mnoštva izvanrednih radova odabrao moju knjigu „Vrisak“. Knjiga Vrisak se bori kako za moju ličnu slobodu, tako i za slobodu svih ljudi koji me okružuju. Ne smemo da dozvolimo da nas neke krivo opravdane norme uguše, moramo da se borimo za život. Nikad ne znam u kom ću smeru krenuti. Dozvoljavam da me emocije „povuku“ za sobom i da me prosto „uguraju“ u neke stvari o kojima ranije nisam razmišljala, one su te koje mi daju energiju, energiju da dišem, da sanjam, da volim. Ljudi su počeli da se hrane ljubomorom i mržnjom, zato im je ego postao gojazan, a anoreksična duša, takvim stvarima moramo reći jedno glasno i veliko NE! Inspiraciju sam pronašla o masovnoj histeriji i društvenoj hipokriziji koja nas okružuje, ova knjiga, nadam se još mnogo kako knjiga tako i dela, misli i reči, koje ću izgovoriti i napisati će biti u svrhu intelektualne revolucije koja je našem narodu preko potrebna. Moje priče – to sam ja. One su odraz mojih životnih shvatanja i stremljenja.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
