Na mom radaru Alisa Kockar

Izvor: Novi magazin

Blokada blokiranih institucija

Ima li koga u Srbiji kome prve na radaru nisu ulice ovih dana? Nakon tragične nesreće u Novom Sadu u kojoj je poginulo 15 ljudi, nikako da se probudimo iz košmara u kom je sve pogrešno, sve obrnuto. Kako je moguće da slobodno šetaju oni koji su odgovorni, a u zatvoru sede oni koji traže odgovornost na ulici? Gde to ima? Danas je opozicija blokirala sud i tužilaštvo u Novom Sadu, najuporniji i dalje čuvaju Stari savski most u Beogradu, dok nam Goran Ješić i Ivan Bjelić iz pritvora poručuju da ostanemo jedinstveni i nepokolebljivi u borbi za pravdu za žrtve pada nadstrešnice. A svi oni koji su gledali „Utisak nedelje“ ili imaju želudac da gledaju D. J. Vučićevića mogli su da vide kako izgleda medijsko i ljudsko dno. 

Žene će spasiti region 

Skoro deset godina sam posvećena dijalogu između Prištine i Beograda, povezujem se sa mladim ženama sa kojima zajedno mogu da insistiram na dijalogu, poboljšanju položaja žena u lokalnim zajednicama, za okretanje novog lista. Reč je o našim životima, ne o tenisu – nema tu pobeda 5:0 ni u najluđim snovima i dok tako razmišljamo možemo samo svi zajedno da budemo gubitnici. Tako sam, zajedno sa sedam fantastičnih žena, provela nedelju dana u Belfastu i naučila brojne važne lekcije. Ne samo o medijaciji zbog koje sam formalno bila tamo, nego o životu i sebi. Belfast ima svojih problema, ima čak i zid i kapiju koji dele grad, kao i brojne podsetnike na krvavi sukob. Ipak, vazduh je drugačiji nego ovde. U izgradnji zajednice učestvuju svi, a politička volja (uglavnom) nije pod znakom pitanja. Lokalni političari shvataju važnost konsenzusa, dijaloga i brige o svim žrtvama, umesto podele na naše i njihove, i to pokazuju na delu. Videla sam to svojim očima 11. novembra. Da li bismo to mogli da budemo mi za 5 ili 10 godina? Da li možete da zamislite da se na stadionu Partizana ili Crvene zvezde mladi fudbaleri treniraju zajedno sa kolegama iz Prištine? I pre no što iko pomisli da tako nešto na Balkan doći neće, moram da razbijem i tu iluziju – Hrvatska već ima prvi klub koji neguje različitosti. Život u Srbiji i regionu daleko je od savršenog, ali mogao bi biti lep. Dobra vest je da imamo brojne žene (i muškarce) koji su posvećeni tom cilju. 

Hrana za um

U rubriku dobrih i važnih vesti za Srbiju upisala se i kampanja „Novo lice Ćele-kule“ zahvaljujući kojoj će javnost prvi put moći da vidi kako su izgledali junaci Čegarske bitke, ali i da sazna više o njima – kako su živeli, koliko su godina imali, čime su se bavili… Snage su udružili stručnjaci iz Italije, Crne Gore, Španije i Srbije, koji danonoćno rade da bi lobanjama bio vraćen lik. Uskoro bi trebalo da počne i fandrejzing kampanja kako bi bio snimljen film koji će predstaviti nalaze, ali i rad tima na antropološkoj analizi, rekonstrukciji lica i digitalizaciji 58 lobanja, tako da ćemo sigurno imati čemu da se radujemo u narednim mesecima. 

Put u središte sebe

Kada već govorimo o iskustvima koja vraćaju energiju, nedavno održana promocija knjiga „Jefimija žena koja čeka“ i „Jefimija žena koja neće“ izbacila me je iz ravnoteže. Razgovor sa Minjom Marđonović iskustvo je koje bih preporučila svima. Na „radaru“ mi je saznanje da mnogo dobre energije i ideja imamo da podelimo, ali prvo moramo na ulice. Naša borba je sada tamo.