Kiki Smit: Svet nadaleko prevazilazi ljudsku maštu

Razgovarao: Nikola Marković. Izvor: Novi magazin

Beogradska Galerija Dots biće domaćin Kiki Smit i njene izložbe, od 17. septembra u 19 sati, do 29. oktobra ove godine. Reč je o prvoj samostalnoj izložbi u Srbiji jedne od ključnih umetnica svetske umetničke scene, a nakon njene prve značajne muzejske izložbe u regionu. Na izložbi Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje biće predstavljeni umetnički radovi nastali tokom višedecenijske stvaralačke karijere ove značajne umetnice: od 1990-ih kad se ona pretežno bavila temom ljudskog tela u različitim aspektima, preko radova iz 2000-ih u kojima fokus stavlja na životinje, basne i prirodu, zaključno sa najrecentnijim radom Veliki Mesec iz 2022. godine.

Postavka je, u saradnji sa umetnicom, osmišljena kao kompaktna celina sa četiri tapiserije, četrnaest skulptura i dvadeset grafika i crteža i „funkcioniše kao promenada kojom se posetioci podsećaju na svoje prisustvo u svetu“ (Jovana Stokić). Autorka koncepcije izložbe je Kiki Smit, kustoskinje su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević, a za dizajn je zadužena Isidora M. Nikolić. Izložbu prati publikacija sa autorskim tekstovima dr Aleksandre Jovićević – istoričarke i teoretičarke performansa, redovne profesorke Univerziteta La Sapienca u Rimu i dr Jovane Stokić – istoričarke umetnosti i kustoskinje iz Njujorka. Umetnički radovi su vlasništvo Kiki Smit, njujorške Pace Gallery i Universal Limited Art Editions.

Kiki Smit je imala brojne samostalne izložbe širom sveta, uključujući više od 25 muzejskih izložbi. Njen rad je predstavljen na pet Venecijanskih bijenala. Članica je Američke akademije umetnosti i književnosti i Američke akademije umetnosti i nauka, a 2017. godine za počasnog kraljevskog akademika izabrala ju je Kraljevska akademija umetnosti u Londonu. Dobitnica je mnogih značajnih nagrada, a Tajm magazin ju je proglasio kao jednu od TAJM 100: Ljudi koji oblikuju naš svet. Vanredna je profesorka na Univerzitetu u Njujorku (NYU) i Kolumbija univerzitetu.

Kiki Smit je svoju prvu samostalnu izložbu priredila pre tačno četrdeset godina, 1982. godine, u njujorškom alternativnom prostoru Kičen (The Kitchen). Postala je poznata po svom multidisciplinarnom radu koji istražuje utelovljenje, prirodni svet i neraskidivu vezu između čoveka i životinje, kao i biljaka i nebeskih tela. U svom stvaralaštvu koristi raznovrsne tehnike i materijale, uključujući skulpturu, grafiku, fotografiju, crtež i tapiserije.

O izložbi u Srbiji, ali i dosadašnjem radu, Kiki Smit govori za Novi magazin.

Na koji način doživljavate naziv izložbe? Je li to u izvesnom smislu stanovište da i ljude odlikuje životinjska priroda?

Mi često nismo svesni nekih očiglednih stvari, ali ja verujem da mi jesmo deo životinjskog carstva. To carstvo nije ustrojeno hijerarhijski, što se neretko previđa. Priroda ne poznaje hijerarhiju. Priroda je jedna.

Kako ste pristupili odabiru radova za ovu izložbu? Je li bilo nekih naročitih radova ili pravaca koje ste želeli da predstavite baš publici u Beogradu?

Nastojala sam da obrazujem jednu grupu radova, od kojih svaki doprinosi celini. Nalik na suglasnike i samoglasnike, od kojih tvorimo reči i rečenice. Svaki glas, pa tako i svaki rad, ima svoj integritet, premda od svih njih zajedno nastaje narativ otvoren za tumačenje iz različitih perspektiva.

Koji segment ili period smatrate najvažnijim u svojoj karijeri? Pridajete li nekom naročitom radu ili temi ključan značaj u kontekstu izgradnje svog identiteta kao umetnice?

Nisam ja ništa pokušavala da izgradim. Samo sam želela da doživljavam iskustva. Rekla bih da je najvažnije i najznačajnije upravo ono što se dešava ovde i sada. Sadašnje vreme u kome se stvara. Postojanje u sadašnjosti. I puna svest o tome.

Prepoznajete li neki postupak, neku temu ili ideju koja vas je vodila sve vreme, od mladosti do današnjih dana?

Moj rad je šarolik u pogledu forme i sadržaja. Kontinuitet je u meni i u mojim nastojanjima da sagledam ono što je u meni, a čemu često nije lako prići.

Ima li nekih velikih, čak evolutivnih promena kroz koje je prolazilo vaše stvaralaštvo. Koliko su takve promene planirane, a koliko dolaze intuitivno?

Mislim da je najveća promena za mene nastupila tokom mojih četrdesetih godina, kad mi se ukazala prilika da sarađujem s grafičkim radionicama i livnicama, što mi je otvorilo pristup postupcima s kojima ranije nisam imala iskustva. Istovremeno sam počela i da predajem, te sam se u manjoj meri osećala izolovano, a u većoj podržano.

Kako se danas povezujete s prirodom, lično i umetnički? Šta je to što vas u prirodi i u vašoj percepciji prirode najviše nadahnjuje?

Više ne živim u gradu već na selu, tako da sam svakodnevno zadivljena životinjskim i biljnim svetom. Pritom ne bih rekla da sam od onih ljudi koji su zaljubljenici u prirodu, koji dosta vremena provode napolju i u divljini. Ono u šta sam uverena jeste da kada nešto vidite, kada nečeg postanete svesni, to na vas utiče na neobjašnjiv način, naročito kad se na sve to dodaju i emocije.

Prisutni ste na umetničkoj sceni više od četiri decenije. Priznati ste i poznati. Da li takva, spoljašnja percepcija vašeg rada utiče na sam rad?

Nema sumnje da je uspešna umetnička karijera i činjenica da mogu da živim od svog rada katkad bila više nego što mogu da pojmim. Ipak, opšte uzev, uspeh mi je doneo daleko više samopouzdanja nego što sam imala u mladosti.

Kako se postavljate prema slici koju su o vama stvorili mediji i ljudi koji prate vaš rad?

Imala sam običaj da čuvam sve novinske članke i priloge iz časopisa uz koje je bila objavljivana moja fotografija. Nosila sam se mišlju da ću od toga napraviti biografiju u kojoj će se videti kako sam sve više i više seda. Delovalo mi je da bih se na takav način našalila sa sobom kao umetnicom. Međutim, sa svakom novom sedom vlasi, sve su me manje fotografisali, a na kraju i prestali, tako da sam odustala od te ideje. Više o tome skoro uopšte ne razmišljam.

Da li biste, iz današnje pozicije, imali neki savet za sebe u prošlosti, za mladu umetnicu na početku karijere? Biste li nešto promenili u pogledu početnog pristupa?

Ne gubi veru i ne zaboravi da svet nadaleko prevazilazi tvoju maštu. Veruj u ono što ti je dato. Umetnicom postaješ time što se sama kao takva izjasniš, dok na putu ostvarenja najveće prepreke postavljaš baš sama sebi.

Sistemska podrška Dečijem selu u Sremskoj Kamenici

Galerija Dots prvi put otvara vrata publici samostalnom izložbom svetski priznate umetnice Kiki Smit. Nalazi se na Donjem Dorćolu u Beogradu (bulevar vojvode Bojovića 4), i u fokusu galerijskog umetničkog programa će biti predstavljanje lokalne i međunarodne savremene umetničke scene, kao i njihovo povezivanje. Osnovala ju je Humanitarna fondacija Dots, sa ciljem da preko osnaživanja umetničke scene i organizacije kulturno-umetničkih događaja obezbedi finansijska sredstva i nematerijalne resurse za sistemsku podršku deci u Dečijem selu Dr Milorad Pavlović u Sremskoj Kamenici.

Deca bez roditeljskog staranja su jedna od najosetljivijih društvenih grupa čije je odrastanje pod rizikom fizičke, emocionalne i društvene ugroženosti. Zato je glavni cilj Fondacije Dots da, kroz angažovanje stručnih kadrova za obrazovanje i programe stipendiranja, pomogne ovoj deci u savladavanju važnih veština i znanja koje će im omogućiti kvalitetniju društvenu integraciju, školovanje i profesionalni napredak nakon punoletstva. U tome će pomoći, između ostalog, prihod ostvaren kroz delatnost Galerije Dots u realizaciji i promociji projekata i radova savremenih umetnika/ca.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.