Karte na sto

Piše: Dimitrije Boarov

Prikazujući prošle sedmice najnovije izdanje mesečne publikacije “Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević izneo je procenu da će privredni rast Srbije ove godine iznositi najmanje 3,8 odsto i da je glavni doprinos ovom uzletu BDP-a u drugom polugodištu (posle skromnog rasta u prvom) dalo uvođenje u račun dodate vrednosti koju je stvorila izgradnja gasovoda “Turski tok”. Prema njegovim rečima, ukupna vrednost ovog novoizgrađenog cevovoda, prema podacima same kompanije, iznosi između 1,5 i 1,6 milijardi evra, a kada se od tog iznosa odvoje vrednosti opreme, izlazi da je “dodata vrednost” najmanje 700 miliona evra. To dalje znači da je doprinos “Turskog toka” BDP-u Srbije ove godine oko 1,8 procentnih poena. Kovačević je tome dodao da su ovi i drugi krupni radovi podigli stopu rasta srpskog građevinarstva u trećem kvartalu 2019. oko 40 odsto, a slična dinamika očekuje se i u četvrtom kvartalu. Gotovo iznenađujući je i uspeh poljoprivrede, koja je ove godine postigla rezultat sličan rekordnom prošlogodišnjem.

Nekoliko dana kasnije, nešto skromniju procenu ovogodišnjeg privrednog rasta izneo je Milojko Arsić, prezentirajući ekonomsku publikaciju “Kvartalni monitor”, koji je procenio da će rast BDP-a Srbije ove godine iznositi 3,5 odsto ili “možda malo više”, dodajući da je taj rast približno na nivou proseka zemalja centralne i istočne Evrope koje su ove jeseni usporile tempo rasta. I Arsić smatra da je glavni doprinos ovakvom rastu Srbije dala izgradnja “Turskog toka”, što je, prema njegovoj proceni, povećalo vrednost građevinarstva oko 35 odsto. Prema njegovim rečima, većina pokazatelja makroekonomske stabilnosti Srbije trenutno je dobra iako ima neravnoteža. Komentarišući veoma brz rast BDP-a Srbije u trećem kvartalu, Arsić je postavio pitanje nije li državna statistika precenila rast dodate vrednosti u građevinarstvu.

O tome će se verovatno pričati više u narednim sedmicama, pre svega zbog tajanstvenosti koja prati izgradnju “Turskog toka”, što automatski izaziva sumnje i u validnost podataka koje investitori “Turskog toka” u Srbiji šalju zvaničnoj statistici. Šira javnost nije sasvim načisto ni ko je pravni, a ko stvarni investitor ovoga posla – Gasprom, Srbijagas ili njihovo zajedničko preduzeće Transgas (što je najverovatnije) ili čak sama država Srbija. Ne znamo još tačno ni ko je i s koliko para platio koju vrstu eksproprijacije zemljišta za “Turski tok” (to jest, prostora za njegove buduće nadzemne objekte), kao ni to kako je i s koliko novca izvršena “kapitalizacija” zajedničkog preduzeća Transgas.

Ono što je relativno dobro jeste to što su radovi na polaganju cevovoda “Turski tok”, dugog oko 400 kilometara, praktično pri kraju, što upućuje na zaključak da se u Srbiji najbrže gradi kad radove ne prate političke manifestacije, mitinzi, posete ministara i PR kampanje svake druge vrste. Ono što ipak nije sasvim dobro to je što izgradnja ovog megagasovoda kasni pet meseci zbog zastoja u Bugarskoj koji su, izgleda, više izazvani “evropskim nedoumicama” – da li da tolerišu okolnost da Transgas (to jest Gasprom i Srbijagas, kao osnivači kompanije) nije decidirano ispoštovao sva evropska pravila o pristupu korisnika infrastrukturnim objektima te vrste. Druga, još ozbiljnija zavrzlama, koja i dalje traje, jeste u tome što Ruska Federacija još sa Ukrajinom nije zaključila sporazum o daljem protoku gasa preko starih gasovoda i što se Turska sada pita ima li dovoljno gasa za ovaj gasovod preko Bugarske do Srbije i Evrope, što se izgleda ne sviđa bugarskom premijeru Bojku Borisovu (koji, inače, najavljuje završetak “Turskog toka” na teritoriji te zemlje za 31. maj iduće godine). Pri svemu tome sve i dalje zavisi od Putinovog odnosa sa Ukrajinom, Turskom i EU, pa mnogi smatraju da će se saga o izgradnji, zapravo, “ruskog toka” do Srednje Evrope nastaviti i iduće godine.

Tako ostaju pitanja: nećemo li imati megagasovod koji će biti bez dovoljno gasa i koliko ćemo čekati da on bude popunjen do kraja (navodno cevka može da transportuje preko 15 milijardi kubika godišnje), to jest, kada će početi da nam se vraćaju (koje) pare koje smo u njega već uložili?

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.