Istorija od livnice do – pivnice

Piše: Branko Vučković, Izvor: Novi magazin

Topovi su pomereni isključivo da bi se oslobodio prostor za otvaranje bašte ispred buduće pivnice, u kojoj će se pored piva prodavati kobasice i pljeskavice, kaže Boris Kovačević, bivši koordinator Radne grupe za obnovu „Vojnotehničkog zavoda (VTZ) u Kragujevcu i bivši pomoćnik gradonačelnika za međunarodnu saradnju.

Govoreći za Novi magazin on podseća na višenedeljni „zavet ćutanja“ o sudbini dva topa iz 19. veka, koji su poslednjeg radnog dana prošle godine uklonjeni sa postolja ispred zgrade „Čaurnice“ na kojima su decenijama čamili, a zatim i netragom nestali, bez ikakve najave, vesti, saopštenja ili obaveštenja. 

„Višenedeljno ćutanje, prećutkivanje i skrivanje informacija od javnosti o tome gde su i zašto odneti topovi koji su se nalazili ispred ’Čaurnice’ samo su početak realizacije plana gradonačelnikove ekipe da, daleko od očiju javnosti uzurpira, prisvoji i podredi sopstvenim interesima objekat u centru Kragujevca od izuzetnog istorijskog i kulturnog značaja“, istakao je Kovačević i dodao da će po planu osmišljenom iza zatvorenih vrata, „jedan od najvrednijih, najočuvanijih i najbolje pozicioniranih objekata na prostoru VTZ u ovom prostoru, zgrada ’Čaurnice’, postati privatno vlasništvo i u njoj će u narednih četvrt veka, biti kafana“.

VELIKI TO, MALI PROBLEM: Kovačević je objasnio da je zbog potrebe buduće pivnice bilo neophodno „rešiti(se) dva mala problema, odnosno ukloniti dva velika topa“, koji su zauzimali veliki prostor na mestu planiranom za baštu i „koji bi teško korespondirali sa budućim baštenskim inventarom i poželjnim brojem sedećih mesta“. 

„Zato su topovi odneti na restauraciju koja će potrajati, nakon čega će biti vraćeni, ali ne na mesto gde stoje više od pola veka, već nekoliko metara dalje – taman izvan granica buduće bašte. Jeste da topovi imaju ogromnu istorijsku i simboličku vrednost i da se nalaze na grbu grada Kragujevca, ali se ne uklapaju u budući koncept bašte i nisu kompatibilni sa kafanom“, kaže Kovačević. 

On naglašava da je posebno sporno što se prostor Vojnotehničkog zavoda ne tretira kao jedna celina, kao što se to radi u Evropi, već se izdvaja samo jedan njegov deo.

„To u budućnosti može ozbiljno da ugrozi pronalaženje partnera spremnog da ovo fantastično industrijsko nasleđe restaurira i definiše ga kao jednu celinu, koju će oplemeniti primerenim sadržajima – galerijama, muzičkim dvoranama, antikvarnicama knjiga, malim alternativnim pozorištima, amfiteatrima i bioskopskim baštama, kaže sagovornik „Novog magazina“. 

Grad Kragujevac i Kabinet gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića nisu reagovali na prozivke i pitanja građana gde su nestali muzejski artefakti od izuzetnog kulturno-istorijskog značaja za Kragujevac i za Srbiju.

TOPOVSKI UDAR NA GRAD: U gradu koji se ponosi svojom državotvornošću, ustavotvornošću i sebe smatra rodnim mestom srpskog novinarstva, bibliotekarstva, pozorišne umetnosti, državnog univerziteta, državne lutrije i savremene industrije, zapelo je baš kod – industrije. I to ne ove, današnje, jer „Stelantis“ na leto u Kragujevcu treba da počne sa proizvodnjom automobila na električni pogon, a i vojna fabrika „Zastava oružje“, koja baštini tradiciju nekadašnje „Topolivnice“ u kojoj su 1853. godine izliveni prvi topovi, nekako preživljava. Ta fabrika je jedino privredno preduzeće u Srbiji koje postoji i kontinuirano proizvodi više od 170 godina.

Možda je baš zbog duge tradicije koju su započeli njihovi preci lijući prve topove pod rukovodstvom upravnika „Topolivnice“, francuskog inženjera Šarla Lubrija, nestanak dva topa sa postolja ispred zgrade „Čaurnice“, izazvao veliko uznemirenje javnosti. 

Grad Kragujevac je 1996. godine prvi put u svojoj istoriji dobio heraldička znamenja, a jedan od simbola gradskog grba su ukrštene topovske cevi koje simbolizuju početak moderne industrije u Srbiji.

Istoričar Nenad Đorđević ističe da livenje prvih topova u „Topolivnici“ u Kragujevcu označava početak stvaranja savremene industrije u Srbiji, što je bilo izuzetno značajno ne samo za vojno i političko jačanje Srbije, već i za njen ukupan privredni, ekonomski, društveni i kulturni razvoj. 

„Ti topovi koji se nalaze i na grbu Grada Kragujevca predstavljaju neke od najznačajnijih artefakata preostalih iz druge polovine 19. veka, iz perioda Kneževine Srbije, kada je u Kragujevcu nastala prva vojna industrija koja opstaje do ovog našeg vremena. Industrijski razvoj doneo je u Kragujevac nove tehnologije, nova znanja, a time i zapošljavanje gradskog stanovništva, što je rezultiralo boljim životom. Rešenjem kneza Aleksandra Karađorđevića, zbog potrebe školovanih kadrova u ’Topolivnici’ osnovana je Vojnotehnička škola, prva stručna škola u Srbiji“, kaže Đorđević za „Novi magazin“. 

On ističe da je kulturno-istorijska vrednost industrijsko-arhitektonskog nasleđa i „Čaurnice“, kao dela kompleksa Vojnotehničkog zavoda znatno veća od svake očekivane dobiti koju može da ostvari bilo koja komercijalna delatnost.

Đorđević ističe da su vrednost tog nasleđa prepoznale i posleratne vlasti u Srbiji, koje su obezbedile administrativne preduslove da bi VTZ odbranile od bilo kakvih zloupotreba. 

„Sama činjenica da su posleratne komunističke vlasti, koje nisu imale nimalo blagonaklon odnos prema srpskim dinastijama Obrenović i Karađorđević, kompleks Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu još 1953. godine proglasile za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, dovoljno govori o kakvom se blagu radi i kako se prema njemu mora odnositi“, kaže Đorđević. 

ARSENAL FEST proslavio VTZ

Vojnotehnički zavod obuhvata više od 150 objekata koji se, po evropskim standardima zaštite spomenika kulture, mogu koristiti za javne namene, kulturu, obrazovanje, umetnost…, ali je izričito zabranjeno njihovo korišćenje za aktivnosti koje degradiraju celinu ili ugrožavaju kulturno dobro. 

Sva pokretna muzejska dobra na prostoru nekadašnjeg Vojnotehničkog zavoda su u nadležnosti Muzeja „Stara livnica“, u čijem fondu se nalazi preko 5.500 predmeta. Taj muzej je u vlasništvu fabrike „Zastava oružje“. 

Vojnotehnički zavod, odnosno „Knežev arsenal“, postao je prepoznatljiv i mlađoj publici u regionu po višednevnoj muzičkoj manifestaciji „Arsenal fest“, na kojoj nastupaju poznate muzičke zvezde iz celog sveta. 

Ove godine će na Arsenal festu, između ostalih, nastupiti proslavljeni holivudski glumac Kijanu Rivsa svojim bendom Dogstar, u kom svira bas gitaru. Od bendova iz regiona, na „Arsenal festu“ nastupali su „Dubioza kolektiv“ iz Bosne i Hercegovine, zagrebački „Parni valjak“ i naravno, „Hladno pivo“.

Zasad je neizvesno da li će do početka juna u „Kneževom arsenalu“ proraditi planirana „Pivnica“ u „Čaurnici“, ali se na „Arsenal festu“ svake festivalske večeri očekuje standardnih pet do sedam hiljada muzičkih fanova iz Severne Makedonije, Crne Gore, Hrvatske i Bugarske.

TAJNA ILI LEGALNA OPERACIJA: Građanski aktivista Boris Herman, koji je na društvenim mrežama među prvima podelio informaciju o nestanku topova i na Fejsbuk nalogu postavio kratku animaciju na kojoj dve ukrštene topovske cevi, simbol začetka moderne industrije u Srbiji, nestaju sa grba Grada Kragujevca, kaže da je to učinio kako bi podsetio javnost na značaj tih topova.

„Topovi koji su odneti nisu obični, oni su vredni muzejski eksponati, ali i široko prihvaćeni simboli Kragujevca. Grad je zbog toga odmah morao da obavesti javnost o svim pojedinostima vezanim za ovu krajnje iznenađujuću operaciju motivisanu navodnom brigom zbog grafita i farbe, kojima su ih išarali nepoznati vandali“, kaže Herman. 

Kako dodaje, simptomatično je uporno ćutanje gradske vlasti na tu temu, zbog čega je svojom animacijom i postovima na društvenim mrežama alarmirao javnost, kako bi se sprečilo eventualno uništavanje topova, s obzirom na brojne slučajeve skrnavljenja spomenika u nedavnoj prošlosti, sa kojih su ukradene biste. 

„Nestala je i tabla sa likom ubijenog premijera Zorana Đinđića koja se nalazila na početku ulice sa njegovim imenom, koja nikada nije pronađena“, kaže Herman.

A vreme, mesto i način za odnošenje topova pre su ličili na neku tajnu operaciju krijumčarenja oružja, nego na legalni poduhvat odvoženja vrednih muzejskih artefakata na čišćenje i zaštitu.

PRESUDNA ULOGA: Iako su nestali topovi u međuvremenu locirani u fabrici „Zastava oružje“, što je sa priličnim zakašnjenjem potvrdio i njen direktor Saša Milošević, koji je i zatražio saglasnost od Republičkog zavoda za restauraciju topova i njihovo kasnije postavljanje ispred muzeja „Stara livnica“, nejasno je koliko će njihova revitalizacija trajati, koliko će taj posao koštati i da li u fabrici koja se bavi proizvodnjom oružja ima zaposlenih koji su dovoljno stručni za poslove restauracije. 

U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Novom magazinu je rečeno da je Industrijsko-istorijski kompleks VTZ pod zaštitom države kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja i da je pod njihovom ingerencijom, što znači da se bez njihovog znanja ne mogu vršiti nikakve promene. 

Shodno tome, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je, nakon što su njihovi stručnjaci konstatovali „da su topovi u prilično zapuštenom, neprimerenom stanju, išvrljani bojama i grafitima“, dao saglasnost fabrici „Zastava oružje“ koja je tražila da ih preuzme, očisti, zaštiti i vrati na novu lokaciju udaljenu nekoliko metara dalje od dosadašnje – ispred Muzeja „Stara livnica“. 

„Imajući u vidu spomenički karakter prostorno kulturno-istorijske celine sa posebnim osvrtom na ulogu Muzeja „Stara livnica“ u očuvanju i prezentaciji industrijskog nasleđa, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je saglasan da se izvrši dislokacija predmetnih topova, to jest da se postave ispred zgrade muzeja nekadašnje Topolivnice. U vezi sa tim potrebno je izvršiti detaljan pregled, čišćenje i zaštitu eksponata kao i izradu drvenih lafeta na kojima će stajati“, navodi se u dokumentu Republičkog zavoda.

Na pitanje Novog magazina da li je Zavod dobio iz Kragujevca zahtev za davanje saglasnosti za promenu namene zgrade „Čaurnice“, odgovor je bio negativan.

Kompleks fabričkih zgrada sa proizvodnim halama iz 19. veka na prostoru Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu je jedan od najbolje očuvanih klasičnih industrijskih zona u Evropi iz tog vremena. 

Grad Kragujevac je 1996. godine prvi put u svojoj istoriji dobio heraldička znamenja, a jedan od simbola gradskog grba su ukrštene topovske cevi koje simbolizuju početak moderne industrije u Srbiji

ULOGA DOMAĆIH ZVERKI: U ambijentu „Kneževog arsenala“ 2012, sto godina nakon tragedije tada najvećeg broda na svetu koji je tokom prvog putovanja (14. aprila 1912) oko ponoći udario o ledeni breg i potonuo, snimana je irsko-italijanska drama „Titanik, krv i čelik“, u kojoj su glavne uloge igrali Kevin Zegers i Alessandra Mastonardi. Jednu od uloga igrao je i Kris Not, poznatiji kao Zverka iz serije „Seks i grad“.

Te 2012. godine, dok su u savremenom delu fabričkog kompleksa Italijani pripremali proizvodnju novih „Fijatovih“ automobila, u starom delu nekadašnje najveće fabrike na Balkanu, njihovi zemljaci su potpomognuti kolegama iz Irske, na Lepenici podizali „brodogradilište u Dablinu“, u kome su snimani kadrovi serije koja je pratila život i sudbine ljudi koji su gradili „Titanik“. 

Dok ove, 2024. godine u modernizovanim halama u kojima se proizvodio fijat 500L, Italijani udruženi sa Francuzima u „Stelantis“ pripremaju početak proizvodnje automobila na električni pogon, u starom delu fabrike kao da je već sve spremno za poslednju epizodu serije pod nazivom „Poslednji plotun na Čaurnicu“, ovoga puta bez Krisa Nota, već sa nekim domaćim „zverkama“. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.