Goran Miletić: VREME JE za Evroprajd u Beogradu

Razgovarala: Jelka Jovanović, Novi magazin

Evroprajd ’22 ili Europride, ko više voli, ove godine biće održan u Beogradu od 12. do 18. septembra. Nedelja Evroprajda, pa onda šetnja kao kruna, uz sve ostale događaje koji podrazumevaju ozbiljan međunarodni skup o ljudskim pravima i dva dana koncerata. O jednom od najvećih međunarodnih događaja u Srbiji, organizovanih ne samo ove godine, razgovaramo sa Goranom Miletićem. Prvo pitanje, naravno posle političke pometnje izazvane tvrdnjom sa „ružičaste“ televizije – što je svojevrstan paradoks – da je Evroprajd otkazan, da li će biti i Nedelje i Povorke, završne šetnje?

Mi smo već razgovarali pre tri dana bez kamera, ali sada dolazite sa sastanka u Vladi Srbije. Da li se nešto promenilo, ostaje li Evroprajd i šta još traže od vas – ako nešto traže?

Nema dileme, sve je kako je planirano, Evroprajd ostaje. Današnji sastanak je bio delimično posvećen zdravstvenim protokolima koje ćemo imati. Tu su sedeli predstavnici zdravstvenih organizacija, od Instituta za javno zdravlje Batut do svih važnih za zdravstvene teme. To je važno, važno je i delu građana Srbije koji su se pitali kako će to biti organizovano, ja sam zadovoljan.

Očigledno je da se pred nas stavlja mnogo više zahteva nego za druge događaje

 

Ja se zaista nadam da će visoki gosti koji dolaze, ali i posetioci videti najbolje od Beograda, mi smo spremni, sve je pripremljeno, 130 događaja od 12. do 18. septembra, uključujući veliku konferenciju o ljudskim pravima

Ne govorimo o kovidu?

I o majmunskim boginjama, i o kovidu, i o nekim drugim zaraznim bolestima koje se mogu desiti, govorimo u svakom zdravstvenom smislu. Bitno je da se građani i učesnici osećaju bezbedno, da znaju šta se dešava. I to smo brzo završili.

Drugi deo sastanka bila je bezbednost, fizička, opet učesnika i građana, ako sam dobro shvatila iz našeg razgovora?

Da, tu ima još mnogo detalja da se završi u saradnji sa državom i gradskim institucijama. Bezbednost nije jedina stvar, mi svake godine pravimo Prajd i do poslednjeg trenutka se prave bezbednosne procene. Radi se uoči svakog Prajda svake sedmice, i ona se do poslednjeg trenutka ne zna – bezbednosna procena se daje pred sam skup. Verovatno ćemo te sedmice kad počne Nedelja prajda, od 12. septembra, imati konačnu bezbednosnu procenu MUP-a, koja opet povlači određene stvari, broj policajaca na ulici tokom šetnje i još mnogo toga.

I dalje je sve neka priprema i rano je reći detalje.

Imaćemo, imaćete i dva dana koncerata, skupovi su u zatvorenom prostoru, ali koncerti i šetnja nisu. Oni zahtevaju veću bezbednosnu podršku, tako da kažemo?

Koncerti nisu toliko problematični, imamo mnogo takvih događaja u Beogradu, evo sad je bio Birfest, gde se ulaz nije naplaćivao, mogao je svako doći. Mislim da nije neki problem za Beograd organizovati takve događaje, nije ni nama problem, budući da je jasno šta sa bezbednosnog i svakog drugog aspekta treba pripremiti i uraditi za takvu vrstu događaja.

Problem je, čini mi se, što je Prajd napravio rejv prvi put, veliki iskorak; nije samo taj mali koncert posle šetnje nego dva dana koncerata po sedam sati, ceo park koji ćemo podići, biće pedesetak štandova, bekstejdž, velika pozornica, mediji, i to je i za nas veliki izazov, a i gradskim organima jer Prajd to prvi put radi.

A zapravo, u odnosu na druge događaje koje ste pomenuli, jedino specifično su učesnici i publika!

Jeste, publika je iz LGBT zajednice i čini mi se da nema dovoljno razumevanja da tu neće biti samo LGBT, biće tu mnogo ljudi koje dolaze zbog dobrih performera, imamo ih puno, Ida, Sara Jo… Poznati su u regionu i mnogi ljudi dolaze zbog njih. Dolaze i zbog poznatih di-džejeva iz inostranstva koji će nastupiti, pa prilično poznata britanska pevačica…

To je novi element.

I šta još? Gde je problem?

Druga ideja onih konzervativnijih slojeva, jeste da se sve svodi na neki seks, da ljudi dolaze zbog raskalašnosti i ne pomažu naši argumenti da Beograd nijedne godine nije imao golotinju u šetnji na ulicama. Za mene je poražavajuće da neko uzme fotografiju s prajdova u San Francisku ili nekom drugom mesta, „zalepi“ je i kaže: „Evo, oni su ovo planirali na ulicama Beograda.“ To naprosto nije istina, ali ta manipulacija kod jednog dela građana prolazi, što je prilično tužno.

Zapravo, ljudi koji dolaze kao podrška ne pripadaju LGBT-zajednici, kad takvih prizora bude više neće dolaziti, pošto će Prajd biti slobodan.

Ne verujem ja baš da svi ti ljudi ne bi opet dolazili. Imali smo mi krizne situacije na Prajdu kad je bilo nečega što odskače od očekivanog, ali to nije bilo ništa drastično i nespojivo sa zakonom o javnom moralu. Bilo je i prijava da se neka osoba drugačije oblačila ili ponašala, ali sudije su to odbacivale – mi verujemo u pravni sistem.

Interesantno je, međutim, da se samo od Prajda traži adekvatan izgled, adekvatni protokoli; Prajd je jedini događaj od kojeg se traži toliko dozvola, bukvalno da svaki detalj bude na mestu. Dobro, ako govorimo o majmunskim boginjama i kovidu, jesu li na drugim festivalima traženi takvi protokoli, ali to je pitanje koje Prajd nikome ne sme da postavi – očigledno je da se pred nas stavlja mnogo više zahteva nego za druge događaje.

Mi uvek moramo nešto da tumačimo. Sad vi i ja sedimo i tumačimo, između redova čitamo zašto političari ćute, da li u njihovo ime govore sveštenici, da li SPC zaista podržava te proteste ili je neutralna

Ne samo zahteva u tom smislu nego ima i mnogo više zahteva da se Prajd ne održi. A čini mi se da odavno nismo imali, tako da kažem, toliko opreza kod političara kao sada iako je u pitanju evropska manifestacija.

To je još jedna propuštena prilika, umesto da pokažemo da je ovo društvo – ne govorim o državi već društvu! – zrelo, da je zajednica svih onih koji u njemu žive i da je otvoreno za posetioce, šansa je propuštena. Bez obzira na to kako će dalje izgledati, propustili smo tu šansu; najveći broj političkih partija ćuti, ne izjašnjavaju se o Evroprajdu, ne žele da kažu da je to važan događaj ili nešto slično. Ako ništa drugo, možete da ga uporedite sa Evrovizijom zato što je šaren, veseo mada je Prajd više protest nego zabava. Očigledno je da se pred nas stavlja mnogo više zahteva nego za druge događaje.

Dakle, uvek šaljem tu poruku – ne morate da volite LGBT-zajednicu, da odjednom postanete obožavalac, možete da gajite skepsu, mogu vam LGBT-osobe biti nesimpatične, ali bitno je da prestane mržnja koja se preliva po društvenim mrežama. Da prestane mržnja prema bilo kom građaninu, uključujući LGBT-zajednicu.

To je nešto što smo kao društvo propustili interno, a propustili smo i inostranstvu da pokažemo da smo jedno zaista pristojno društvo. To nema veze sa onim što ljudi govore o proevropskoj uniji – ovo nije prajd Evropske unije, ovo je Prajd jednog kontinenta, ovde su članice od gruzijskog prajda do Ukrajine, Moldavije, ne znam sve još, dole to Turske, svih zemalja koje pripadaju evropskom kontinentu. Nije to prajd EU i nema veze s tim volite li Evropsku uniju ili ne.

Prošireni prostori slobode

Pre desetak godina naši prostori slobode bili su retki mediji gde smo mogli da pričamo bez senzacionalizma i bili su retki prostori u gradu, CZKD, Kulturni centar Grad, Medija centar, svi ostali ne. Dešavalo se da dogovorite galeriju, platite i kad treba da okačite slike – oni vam otkažu.

Taj period je za nama, ove godine su svi želeli da sarađuju, čak i neke državne institucije, velika simbolična stvar je što ćemo u Narodnom pozorištu imati Prajd.

Neke stvari se menjaju, ali ako pričamo o partiji i nekim drugim krugovima, ne toliko. Ja oprezno pričam o državi jer ovo nije prva vlast pod kojim se organizovao prajd i nikad nije bilo jednostavno. Ono što se najbrže menjalo – to je veliki paradoks – jeste policija. Onda kada su dobili političku volju – rade sve po automatizmu, ništa im specijalno nije potrebno reći, sve obezbede.

Ali ono što se nikada ne menja jeste tužilaštvo koje treba da procesuira ako se nešto desi.

Uvek je crkva bila ona koja je predvodila proteste, da se ne vraćamo više decenija unazad, bez obzira na svoju časnost, da ne kažem nečasnost svojih visokih službenika. Ali čini mi se da ovog puta te kletve, pa šetnja u Leskovcu koju su predvodili sveštenici, deluju kao da su ih političari pustili da rade posao koji oni sami ne smeju?

To je tužno, mi uvek moramo nešto da tumačimo. Sad vi i ja sedimo i tumačimo, između redova čitamo zašto političari ćute, da li u njihovo ime govore sveštenici, da li SPC zaista podržava te proteste ili je neutralna – dakle, ne želi da ih podrži. Mi stalno nešto čitamo, pokušavamo da rastumačimo, a zapravo u jednom civilizovanom društvu 2022. godine ovo ne bi smelo da bude dilema, to je sloboda okupljanja i građani imaju pravo da se okupe.

Tu nema mesta za otkazivanje, nema mesta za zabranu, to su evropski standardi, pa i naš ustavni sud je to rekao. Ko zaista kome i šta dopušta i šta se dešava, naša su nagađanja i nagađanja nekih bezbednosnih eksperata koji kažu da se ovakve stvari rade da bi se „izduvalo“ to konzervativno javno mnjenje…

Menjaju se stavovi građana i prema tabu-pitanjima

Jesu li se građani promenili kada je u pitanju odnos prema Prajdu i LGBT-pravima?

Ima dve vizure, ako gledamo moju – priča se menja sporo, ali ako pitate nekog konzervativnog, on će reći da se prebrzo menja, nameću vrednosti. Ali ako pogledate objektivna istraživanja javnog mnjenja koje je radio Ipsos, pomaci su vidljivi. Čak i prema najtabu pitanjima, kao što su brak i usvajanje dece. Mi smo 2015. imali nekih osam, devet odsto za, sada imamo do 20, 25 odsto. Na pitanje da li verujete da LGBT-osobe treba da budu ravnopravni članovi društva, sa 40 i nešto odsto otišli smo na 80 i nešto.

Građani se menjaju, oni nisu afirmativni, neutralni su, što je ok. Ne treba da nas vole, neka su neutralni. Imate ekstremnu manjinu od 3,4 odsto koja smatra da je fizička sila prema LGBT-zajednici okej, to bi trebalo da nestane iz javnog diskursa.

 

Mnogo je više onih koji misle da je fizička sila inače dobra.

Prema svakom ko je drugačiji. To je usud ovog društva.

Ili kao priprema za zabranu?

Imate razna tumačenja i kad organizujete skup i slušate teze ljudi koji nisu šarlatani, eksperti su, ja samo pomislim kako želim jedan normalan skup u pristojnoj državi. Verujem da je Srbija pristojna država, da posle mnogo godina normalnog prajda jeste vreme za Evroprajd, da Srbija to može. Mada, sudeći prema medijima, nismo se mnogo odmakli od nekih ranijih godina. Mi kao organizatori jesmo, otišli smo mnogo koraka unapred, načinili ogroman iskorak, ali neki krugovi u društvu kao da nisu spremni da otvore društvo za sve.

Još je rano da vas pitam, ali verovatno imate najavu visokih gostiju, tu su obično predstavnici OEBS-a, EU, diplomate mnogih zemalja, međunarodnih nevladinih organizacija… Ne pitam za predstavnike naše države.

Doći će vrlo visoki gosti, komesarka EU za jednakost, govoriće na zatvaranju, pa 15 evroparlamentaraca iz svih političkih grupacija, i to je zaista jaka delegacija, nikad nisam čuo da ih toliko putuje na neki skup, neki će govoriti, neki samo dolaze da šetaju. Dolazi zamenica premijera Belgije, ona je kao trans osoba politički jaka u Belgiji, dolazi komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović, već je ranije bila s nama. Dolazi mnogo predstavnika evropskih parlamenata od Islanda do Gruzije, SAD, a imamo i dva lorda iz Britanije, jedan je laburista, drugi konzervativac.

Ja se zaista nadam da će oni videti najbolje od Beograda, mi smo spremni, sve je pripremljeno, 130 događaja od 12. do 18. septembra, uključujući veliku konferenciju o ljudskim pravima. Ovo je regionalni skup, mi smo manifestaciju dobili za ceo region, svi su dobrodošli. Naš slogan je VREME JE, vreme je za solidarnost, za Beograd, za ljudska prava.

Ugledni korporativni sponzori sa jasnom porukom

Imamo mnogo sponzora iz korporativnog sveta, to ranije nije bio slučaj, ranije su nas podržavale međunarodne organizacije i ambasade. I mnogo sam srećan što smo taj deo uspeli da uradimo.

 

Druge domaćine Evroprajda podržavale su države i gradovi! Vas ne.

Počela je IKEA, kad su 17. maja prošle godine podigli zastavu duginih boja i napravili taj iskorak, a drugi nastavili. Evropska Koka-Kola nas uvek podržava, Majkrosoft su globalni igrači i imaju jaku kancelariju ovde, da ne nabrajam sve.

Različiti su motivi, ali svi šalju važnu poruku zbog koje sam srećan; to je deo njihove korporativne kulture i ako finansijski podržavaju Evroprajd, poruka je jasna – da ćete biti fer tretirani ako se zaposlite kod njih.

Dobro, da li je vreme da mi kažete ko će ove godine biti kuma ili da čekamo?

Rano je, običaj je da početkom septembra objavimo ime. Sve je poznato sem kume.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.