Farsa, romansa ili ljubav na daljinu?

Piše: Jelena Aleksić

Romansa, obligacija, lični interes, prijateljstvo ili manipulacija? Kako bi se u najkraćem mogao opisati odnos Turske i BiH danas, uticaj “velikog brata” na adolescenta, za koga se smatra BiH?

Sa jedne strane, sve češće se čuje da je Turska tek 11. strani investitor u BiH, da je većina Turskog novca na Balkanu uložena u Srbiju, da Erdogan najbolje odnose u Evropi trenutno ima s Vladimirom Putinom, koga Bošnjaci vide kao otvorenu pretnju sopstvenoj državnosti, da isti Erdogan žrtvuje “muslimansku braću” praveći miting u Sarajevu uinat EU, da je od državnog udara 2016. turski angažman u BiH fokusiran uglavnom na “istrebljenje gulenista” . Ne promiče ni činjenica da BiH donedavno nije bilo na mapi gasovoda “Turski tok”, a naročito ne zahvaljujući bilo kakvom angažmanu Turske…

NAŠ PREDSEDNIK: Istovremeno, grupa muslimana iz Foče kandiduje Erdogana za Nobelovu nagradu za mir 2016. nakon državnog udara; BiH je zemlja koja najviše međudržavnih sporazuma ima potpisanih upravo sa Turskom; u Federaciji BiH se kao fakultativni drugi strani jezik bira turski, a u Turskoj bosanski (i albanski); turska državna televizija snima miniseriju o životu Alije Izetbegovića, prikazujući je prošle godine u udarnim terminima na prvom kanalu TRT1…

Znajući senzitivnost ovih odnosa, potrebu bošnjačkih muslimana da se vežu za državu maticu, te otomansko nasleđe, snažna vezanost bošnjačkih muslimana za Tursku biva razumljivija. Potpuno isti odnos prema Turskoj imaju muslimani u Novom Pazaru, koji prilikom posete Erdogana 2017. uzvikuju “naš predsednik”, suštinski misleći upravo na Erdogana, pored koga rame uz rame stoji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Procena je da u Turskoj živi oko pet miliona Bošnjaka, odnosno isto toliko onih koji imaju rodbinske veze u Makedoniji i Albaniji. Međutim, dok Albanci i Makedonci nemaju problem s nacionalnim identitetom, a kosovski Albanci prepoznaju Albaniju kao maticu, muslimani u BiH se, bez obzira na sve promene, vrlo često identifikuju sa Turskom. Otuda je redovna i uobičajena praksa u BiH da se uz himnu BiH odaje poštovanje i himni Turske, da se slave pobede turske reprezentacije i bespogovorno prati politika Ankare.

Kao ogledalo afektivnosti Bošnjaka (a neki bi rekli poltronstva) prema Turskoj, treba pomenuti podizanje spomenika u malom mestu Sanski most i proslave pobede turske u Prvom svetskom ratu nad silama Antante, poznatije kao bitke na Galipolju. Od 2015. proslava postaje manifestacija od bilateralnog značaja za dve zemlje, kojoj prisustvuju najviši bošnjački zvaničnici i predstavnici Turske, ne videći nikakav problem u tome što tadašnju Bosnu upravo saveznice Antante oslobađaju od austrougarske okupacije (1918). Uz to, spomenik je podignut na mestu poslednje tačke osvajanja Sultana Mehmeta Fatiha 1463, kada Bosna pada pod Osmansku okupaciju.

U poslednje tri godine od državnog udara u Turskoj i sve otvorenije Erdoganove potrebe da je BiH bespogovorno sluša, bošnjački intelektualci postavljaju pitanje politizacije nacionalne inferiornosti BiH muslimana koju stranka Bakira Izetbegovića SDA obilato koristi.

Istina je i to da u godinama posle rata Turska beskompromisno podržava evroatlantske integracije BiH, i to je vreme kada pokroviteljstvo Ankare nikome u BiH ne smeta, tačnije, ne smeta Bošnjacima kojima je suštinski i namenjeno 95 odsto svake vrste pomoći. Po okončanju sukoba i potpisivanju Dejtonskog sporazuma, Turska postaje članica Saveta za implementaciju mira u BiH (PIK), gde predstavlja Organizaciju Islamske konferencije, potpisuje brojne sporazume sa BiH o pomoći vojsci, naročito usmerenoj na dostizanje NATO standarda, školuje vojne pilote i oficire, kako tada tako i danas. Od 1995, kada je prvi put potpisan ovakav sporazum pa do 2004, 3.000 vojnika i oficira prošlo je razne obuke i školovanja zahvaljujući turskom novcu.

Podsetimo, zahvaljujući lobiranju Turske, Norveške i drugih zemalja, BiH dobija uslovni Akcioni plan za članstvo u NATO 2009.

Bile su to godine kada Erdogan ubira plodove svoje pametne umerenoislamske orijentacije, koristeći se u prvom redu diplomatijom, inspirisanom knjigom “Strategijska dubina” Ahmeta Davutoglua, tadašnjeg turskog ministra spoljnih poslova. U najkraćem, ova strategija preporučuje odustajanje Turske od decenijskog uverenja da je okružena neprijateljima, što Ankaru približava Evropi, a Erdogan je viđen u Briselu kao primer tolerantnog lidera koji u svojoj zemlji uspešno miri islamsku orijentaciju i demokratiju. U tom trenutku bilo je značajno imati prijatelja kao što je Turska, čiji uticaj raste kako na Zapadu tako i na Zapadnom Balkanu.

MEKA MOĆ: Turska svoju “meku moć” u BiH širi pre svega preko državne organizacije TIKA, Turske agencije za saradnju i koordinaciju čiji je angažman usmeren na pomoć zemljama u razvoju. Prema poslednjim podacima od sredine godine, TIKA je za 23 godine delovanja u BiH uložila 82 miliona dolara realizacijom čak 850 projekata i aktivnosti.

Među najznačajnijim projektima svakako su podrška aktivnostima na restauraciji Starog mosta u Mostaru, restauracija mosta Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu, dovršetak izgradnje Ferhadije u Banjaluci, restauracija Careve džamije u Sarajevu, restauracija nadgrobnog spomenika Zeki Efendi na jevrejskom groblju u Sarajevu, obnova stare ćuprije u Konjicu, Kuršumlija džamije u Maglaju, Careve džamije u Foči.

Bez sumnje, najveći donator je EU, mada se TIKA prepoznaje kao jedan od najvećih donatora među BiH stanovništvom, naročito od dolaska Erdogana na vlast, odnosno sprovođenja Davutogluove filozofije povratka izgubljene uloge velike sile, što uključuje i Balkan.

U svojstvu ministra inostranih poslova, učestvujući na jednoj konferenciji u Sarajevu 2009, on će reći:

“Mi želimo novi balkanski region utemeljen na političkim vrijednostima, ekonomskoj međuzavisnosti i saradnji i kulturnoj harmoniji. To je bio otomanski Balkan. Mi ćemo obnoviti ovaj Balkan. Otomanska stoljeća Balkana su uspješna priča, a sada je treba obnoviti.”

Prema zakonu iz 2011, TIKA dobija ulogu da “razvija ekonomsku, kulturnu, socijalnu, tehničku i obrazovnu saradnju u zemljama u razvoju, ali i da implementira projekte koji će ukloniti predrasude o Turskoj”.

Moglo bi se zaključiti da je TIKA u BiH svoju ulogu odigrala za Oskara.

Međutim, TIKA je bila samo jedna od poluga osvajanja BiH, a mnogi bi rekli zavođenja BiH od Turske. Turska novinska agencija Anadolija otvara svoje predstavništvo za region baš u Sarajevu, dok u međuvremenu niču proturski mediji, a naročito portali zaduženi za prenošenje stavova i ideja isključivo vladajuće AKP. Među njima je i turska nacionalna radio-televizija TRT, koja sada nudi onlajn vesti i radio-program na svim jezicima na Balkanu.

ZABAVA: Istovremeno, turska industrija zabave eksplodirala je na Balkanu. Prema podacima turskog Ministarstva kulture, kada su se pojavile (2006) turske serije su prodavane po oko 25.000 evra po epizodi, da bi danas dostigle cenu od 360.000 evra. Ne samo da su postale značajan izvozni proizvod Turske emitujući se u 156 zemalja sveta već su planski i strategijski osmišljene kao ozbiljno sredstvo diplomatije. Govoreći pre nekoliko meseci na ovu temu, Fahretin Altun, predsednik predsedničkog odeljenja za komunikacije Predsedništva Republike Turske, reći će da ovaj program trenutno prati preko 500 miliona ljudi.

“Sektor turskih serija sa izvozom od preko 350 miliona dolara, nakon SAD, nalazi se na drugom mestu u svetu po broju izvoza takozvanih “sapunica”, kaže Altun, uz napomenu da serije “uz pomoć medija stvaraju pozitivnu sliku o Turskoj, menjajući dosadašnju percepciju”.

Značajnu ulogu u širenju Turske moći u BiH odigrali su i turskih univerzitetski centri, u prvom redu Bosna Sema, obrazovne institucije koje deluju na području BiH još od 1998. U pitanju je čak 15 institucija, od vrtića do osnovnih i srednjih škola kao i Univerzitet Burch (Berč), koje deluju u Sarajevu, Bihaću, Tuzli, Zenici i Mostaru. U okviru Bosna Sema je i Tursko-bosanski Sarajevo koledž, Studentski dom na Ilidži… Danas je Bosna Sema viđena kao neprijatelj broj jedan u BiH, odnosno u Turskoj jer nastaje kroz angažman i delovanje nekada bliskog Erdoganovog saradnika imama Fetulaha Gulena, koga 2016. Erdogan optužuje za državni udar, proglašavajući njegov Hizmet pokret za terorističku organizaciju, a sve pristalice – teroristima.

To kako se BiH danas odnosi prema profesorima s pomenutih fakulteta, te kako je Bosna Sema u poslednje tri godine nekoliko puta preregistrovana, zaista je žalosno i jedan je od ključnih argumenata BiH intelektualaca koji tvrde da u odnosu Turske i BiH nema prijateljstva.

No, pre rasvetljavanja najnovijih događaja, gde bi se 2016. mogla označiti kao prekretnica u odnosu Turske ne samo prema BiH nego i prema nekadašnjim saveznicima kao što je NATO ili Brisel, zadržimo se na prisustvu turske u sektoru obrazovanja u BiH u posleratnim godinama.

Prva ispostava turskog institute Yumus Emre osnovana je upravo u Sarajevu 2009. U Sarajevu je stacioniran i Internacionalni univerzitet (IUS), koji stanovništvo već godinama zove turski. Maja prošle godine Erdoganu je na IUS dodeljeno zvanje počasnog doktorata, a za razliku od Bosna Seme, pet fakulteta u okviru Univerziteta nemaju nikakav problem u funkcionisanju nakon državnog udara.

I Burč i univerzitet IUS osnovani su kao privatne institucije, ali se i na jednom i na drugom godinama sprovodila državna politika “meke sile”.

Sredinom godine u BiH je predstavljen još jedan, ovoga puta neskriveno državni, turski univerzitet Anadolu. Na svečanoj ceremoniji predstavljanja studijskih programa Anadolu univerziteta ambasador Turske u BiH će, između ostalog, reći:

“Blagostanje jedne države danas je moguće uz kvalitetne ljudske resurse. Kvalitetno obrazovanje koje prati savremene tokove je put koji vodi ka formiranju ljudskih resursa. Takođe, prisutnost Anadolu univerziteta će zaštititi omladinu od negativnih uticaja opasnih organizacija kao što je FETO, koje deluju pod plaštom obrazovanja”.

Dakle, turska pojačava svoje prisustvo u zamenu za rušenje Burč univerziteta, uvodeći 2017, nakon nekoliko godina dogovaranja, obećanja i najava, bosanski jezik kao drugi izborni jezik u turskim osnovnim školama.

Iste godine najavljuje se i snimanje serije u turskoj produkciji o životu Alije Izetbegovića, što deli Bošnjake na one koji euforično dočekuju ovaj gest “velikog brata” i one koji ga prozrevaju kao kukavičje jaje kojim Erdogan kupuje naklonost BiH življa dok ga tretira kao podanike.

U međuvremenu, posle državnog udara i hapšenja 160.000 ljudi, zatvaranja 70 dnevnih listova, 20 časopisa, 34 radio-stanice, 30 izdavačkih kuća i 33 televizijska kanala, Evropska unija se gotovo u potpunosti distancira od Erdogana. Razume se, turski predsednik u rukama i dalje drži ključ za onih 3,5 miliona izbeglica koje mu Brisel plaća da drži na svojoj teritoriji, pa su i kritike evropskih zvaničnika na račun Erdoganove diktature uvek nedorečene i poprilično indirektne.

Erdogan godinama od SAD traži da mu izruči Gulena, a od državnog udara 2016. od zemalja na Balkanu zahteva distanciranje od FETO pokreta i izručivanje svih koji se s njim dovode u vezi.

Evo i primera: Kada je počela hajka na Bosna Semu, institucija je ponudila da svu imovinu preda Islamskoj zajednici BiH kao vakuf (zadužbinu). Rijaset (poglavarstvo) vrhovne organizacije muslimana je to odbio, kako je saopšteno, zbog kreditnog zaduženja tih obrazovnih institucija, a što je u suprotnosti sa šerijatom. Ali nije sa Erdoganovim raspoloženjem, bez obzira na imovinu vrednu 60 miliona evra.

Evo još primera: Gradsko veće grada Sarajeva oduzima ranije dodeljenu plaketu u oblasti obrazovanja profesoru Aliju Lafciogluu, koga je kandidovala obrazovna institucija Bosna Sema. Odluka je usledila nakon što je turski provladin list Jeni Safak objavio da je Sarajevo plaketu dodelilo institucijama koje turske vlasti smatraju delom FETO-a.
Mesec dana nakon što je Lafcioglu ostao bez plakete, učenici obrazovnih institucija Bosna Sema koji su ostvarili izuzetne rezultate, medalje i priznanja na domaćim i međunarodnim takmičenjima iz matematike i fizike 2015, ostali su bez priznanja Federalnog ministarstva obrazovanja i nauke najverovatnije zbog toga što su učenici ovih institucija.
Orhan Pamuk, nobelovac, najpoznatiji i najtiražniji turski savremeni pisac, borac za ljudska prava, ne postaje prošle godine počasni građanin glavnog grada BiH, što mnogi vide kao direktan uticaj Ankare, budući da je poznat Pamukov sukob sa Erdoganovom politikom.

Takođe, dvojica profesora sa “turskog univerziteta” IUS, koji se nisu pojavili na pomenutoj dodeli doktorata Erdoganu u Sarajevu prošle godine, dobijaju otkaz. Ovakvih je primera zaista mnogo, a među građanima Sarajeva sve više se javlja otpor prema podaničkom odnosu BiH prema Turskoj, naročito vidljivom od državnog udara.

Prilikom poslednje posete Sarajevu u julu ove godine Erdogan je članovima Predsedništva BiH rekao:

“Nadam se da nećete rizikovati dobre odnose sa Turskom zbog pokreta FETO” govoreći o ljudima koje po imenu i prezimenu Turska traži da joj se izruče.

Ne treba sumnjati, naročito znajući koliku moć pribavlja Erdogan posle referendum 2017. Naime, godinu dana posle državnog udara Erdogan raspisuje referendum menjajući Ustav Turske. U najkraćem – ukida mesto premijera u korist predsednika države, koji dobija šira ovlašćenja – da razreši ministre, proglasi vanredno stanje, izdaje uredbe, imenuje ljude na ključnim pozicijama, uz neograničen broj potpredsednika…

Nemačka, Švajcarska, Austrija, Holandija… zabranjuju održavanje predreferendumskih mitinga, baš kao što godinu dana kasnije ne dozvoljavaju Erdoganu da mobiliše brojnu tursku dijasporu pred izbore. Zašto? Zato što dijaspora čini oko osam odsto stanovništva Turske, koja broji 79,5 miliona. Tursko ministarstvo spoljnih poslova procenjuje da više od šest miliona Turaka živi u inostranstvu – od toga 5,5 miliona u zapadnoj Evropi. A Erdogan svoje pristalice poziva da glasaju pre svega kao Turci, a tek onda kao Nemci ili Holanđani. Istovremeno, Zapad Erdogana vidi kao apsolutistu, pretnju evropskim vrednostima demokratije, te je jedino prirodno bilo zabraniti mu širenje sopstvene moći omogućavanjem predizbornih mitinga.

Tek, u klinču sa Zapadom, Erdogan se okreće Balkanu i BiH, organizujući predizborni miting u Sarajevu, što mnogi vide kao pretnju EU integracijama BiH, ali istovremeno i politički kapital koji pred izbore u BiH sakuplja Bakir Izetbegović. Ispostaviće se da je Erdoganov miting, koji je podelio Sarajevo, imao poslužiti isključivo predsedniku Turske koji osvaja novi petogodišnji mandat, ovoga puta na poziciji “sultana”, kako se opisuju njegova nova ovlašćenja dobijena referendumom.

BLAGA UNIJA: Što se EU tiče, ne može se reći da je Sarajevo primilo nekakve jake packe zbog ukazanog gostoprimstva, ali je indikativno da Brisel dodeljuje posao izgradnje Pelješkog mosta, posle nekoliko godina oklevanja, kineskoj kompaniji, poručujući BiH da njene tužbe nisu relevantne, te da će se most graditi, bez obzira na poteze Sarajeva.

Malo je onih koji primećuju da je u jeku hrvatsko-bosanskog sukoba oko Pelješkog mosta, te progona gulenista po BiH, upravo turska kompanija bila jedan od učesnika na tenderu za izgradnju pomenutog mosta koji BiH vidi kao direktan udar na sopstvenu državnost, odnosno granicu.

Dakle, interes. U prvom redu ekonomski. To je ono što se u BiH sve češće poteže kao argument kada se dokazuje dvoličnost Turske prema Sarajevu.

Optimistične najave dužnosnika BiH i Turske pre tri godine da će dve zemlje do 2020. dostići obim spoljnotrgovinske razmene od milijardu dolara, danas se čine nemogućim snom. U prošloj godini je iznosio 600 miliona evra, slično je bilo i 2017, a ove godine izvoz dramatično pada.

Novi zamah spoljnotrgovinskoj saradnji mogao bi dati revidirani Sporazum o slobodnoj trgovini, potpisan maja ove godine u Ankari. Erdogan tada poziva vlasti u BiH da se usaglase i konačno formiraju vlast kako bi BiH nastavila put evroatlantskih integracija. Zapravo, poziva Dodika da ne sabotira slanje Godišnjeg nacionalnog programa za NATO, zbog čega BiH ni posle više od godinu dana od izbora nema formiranu Vladu.

Na istom sastanku u Ankari potpisan je Protokol o početku gradnje auto-puta Beograd – Sarajevo, preko Rače (Bijeljine) i Brčkog, u čijoj je gradnji Turska već najavila da će učestvovati.

Kada nedavno Erdogan dolazi na trilateralu u Beograd, on odlazi i na svečani početak izgradnje auto-puta kroz Srbiju koji se finansira iz turskog kredita, dok se deo kroz BiH još dogovara. Bez formirane vlasti svaki korak je nemoguć.

Elem, i posle ovog susreta javnost u BiH zaključuje isto, a to je da Erdogan voli BiH, ali da pare ulaže u Srbiju. To su isti oni koji će svedočiti kako je Turkiš erlajnz upropastio BiH erlajnz mada će prošle godine Denis Zvizdić, predsedavajući Vijeća ministara BiH, najaviti pokretanje avio-kompanije, i to uz pomoć Turkiš erlajnza.

Elem, moglo bi se zaključiti da turske investicije u BiH ne prelaze 200 miliona evra mada će turski ambasador u BiH aprila ove godine kazati da turska ulaganja u BiH dostižu čak 600 miliona evra. Nejasno je, međutim, šta pod tim podrazumeva i o kojim je ulaganjima reč. Zanimljivo je da pominje da Ziraat Banka u BiH ima svoje 32 poslovnice i “vrlo je aktivno u toj zemlji delovala kroz kreditne linije u vrednosti od 150 miliona evra”, što bi značilo da se zajmovi računaju kao investicije.

Turska istovremeno jača ulaganja u Crnu Goru, ali i Srbiju, naročito poslednjim aranžmanom oko izgradnje auto-puta.

Međutim, čini se da bi i poltronstvo, pa i manjak investicija Bošnjaci mogli oprostiti Erdgonu da nije njegovog prijateljstva sa Rusijom, koja je u BiH viđena kao sila jedino zainteresovana za širenje kruga anti-NATO i anti-EU saveznika.

U tom kontekstu mnogi se pribojavaju može li Turska sedeći na dve stolice, jednoj NATO, a drugoj ruskoj, uz loše diplomatske odnose sa EU i SAD-om, u budućnosti značiti i konkretniji prestanak podrške Turske evroatlantskom putu BiH i podršku ruskoj ideji “vojne neutralnosti”?

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.