Evropa u trci s vremenom

Piše: Tamara Jorgovanović

Nekoliko dana pošto je američki Fajzer obavestio Evropsku komisiju da do sredine februara državama EU neće moći da isporuči dogovoreni broj vakcina koje izrađuje u saradnji s nemačkim Bajontekom, još jedan udarac stigao je i od kompanije Astra Zeneka, čije bi dugo očekivano cepivo trebalo da 29. januara bude odobreno u Uniji, a koja sada namerava da pošalje 60 odsto manje doza nego što je planirano. Obe kompanije kao razlog odlaganja navode poslove vezane za proširenje proizvodnje.

Nestašica vakcina, ma koliko privremena, definitivno je zakomplikovala ionako sporu imunizaciju u EU i poremetila namere Evropljana da ubrzaju ovaj proces, a nije mogla da dođe u gori čas – iz Londona stižu informacije da je novi soj virusa koji tamo vlada definitivno zarazniji, pa samim tim i smrtonosniji, a na sceni su i južnoafrički i brazilski soj.

Države su sada prinuđene da menjaju planove o rasporedu imunizacije, a veliki procenat pacijenata iz ranjivih grupa biće verovatno onemogućen da u označenom roku primi drugu dozu. Kako bi vakcinisala što veći broj građana, Britanija je već produžila razmak između dve doze na 12 nedelja, što naučnici smatraju rizičnim, a to je učinila i Danska. Isti potez najavljuje i Francuska, ali od četiri nedelje, kako bi vakcinisala još najmanje 700.000 ljudi, a sada i druge države razmatraju mogućnost da ovako reše problem. (Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u tišini je promenio vodič za vakcinaciju, dozvoljavajući u izuzetnim situacijama pacijentima da mešaju dva brenda srodnih cepiva za prvu i drugu dozu.)

POLITIČKO PITANJE

Iako je EU brzo reagovala u nabavci vakcina i dosad dogovorila isporuku skoro tri milijarde doza od osam proizvođača, do kraja treće nedelje januara na njenoj teritoriji vakcinisano je samo oko dva odsto populacije – četiri puta manje nego u Britaniji i triput manje nego u SAD. Kada se sve to uporedi sa Izraelom, gde je gotovo 39 od 100 građana primilo zaštitu, pitanje nabavke postalo je političko i institucije EU našle su se na udaru kritika članica zbog načina nabavke.

Juna prošle godine odlučeno je da Evropska komisija bude zajednički agent i kupi vakcine za sve države kako se ove ne bi nadmetale jedna protiv druge. Tako bi svi dobili onoliko doza koliko im je potrebno i po istoj ceni. Nemački političari sada optužuju Komisiju da nije obezbedila dovoljne količine jer je podlegla pritiscima Pariza, koji favorizuje Sanofijevu vakcinu, što Brisel negira. (Sanofi je u prvoj fazi ispitivanja, a EK je obezbedila 300 miliona doza.) Druge države u isto vreme optužuju Nemačku za “vakcinaški nacionalizam” jer je pored sto miliona doza koje je obezbedila preko EU, samostalno nabavila još 30 miliona od Fajzer Bajonteka.

U državama Unije imunizacija je počela 27. decembra i do 21. januara vakcinisano je u proseku samo 1,85 na 100 građana, a to je u neskladu sa ambicioznim planovima da se do leta vakciniše 70 odsto populacije – portal Politiko procenjuje da bi ovim tempom taj cilj bio ispunjen tek 2024, a u Bugarskoj 2040! Ako se ovako nastavi, do kraja septembra realno bi moglo da bude vakcinisano samo 15 odsto punoletnih građana EU.

Na globalnom nivou do kraja treće nedelje januara najviše stanovnika zaštitio je Izrael – 38,83 od stotinu, a među državama EU to je Malta (4,02). Procenat pelcovanih u Britaniji, koja je vakcinaciju počela 8. decembra, u istom periodu iznosio je 8,62, u SAD 5,77, Nemačkoj 1,79, Francuskoj 1,42, Hrvatskoj 1,32, Holandiji 0,79, Rusiji 0,69, a u Bugarskoj 0,38…

Najveći broj zemalja uzdao se baš u “oksfordsku” Astra Zeneka vakcinu jer se lako distribuira (nije potrebno skladištenje na veoma niskim temperaturama) i šest do osam puta je jeftinija od američkih – dva evra u odnosu na 12 i 15. Mnoge vlade u EU zbog toga i nisu uzele sve količine “fajzera” i “moderne” koje su im bile namenjene, prepuštajući drugima da otkupe višak.

SNALAŽENJE

Jasno je da je potražnja za vakcinama napravljenim na Zapadu veća nego proizvodnja i da na ovom polju postoji kriza. EU je od Fajzera već naručila dodatnih 300 miliona doza, a SAD do kraja marta žele još sto miliona… Američki predsednik Džo Bajden nije bio ni nedelju dana u Beloj kući kada je aktivirao Zakon o odbrambenoj proizvodnji kako bi podigao nacionalne zalihe vakcine. Zakonom se daje prioritet američkim potrebama, a domaće kompanije obavezuju da prvo njih ispune.

Fajzer i Moderna dosad su isporučivali 4,3 miliona doza nedeljno na globalnom nivou, ali bi morali da udvostruče proizvodnju ako žele da podmire potrebe tržišta. Proizvodnja ovog tipa cepiva (mRNA) spada u osetljivije i naučnici kažu da je bolje da se proizvode sporijim tempom nego da se negde pogreši.

Međutim, Fajzer je znao da neće moći da isporuči doze bar nedelju dana pre nego što je obavestio države, ostavljajući im premalo vremena da preurede raspored. Neke države, poput Italije, najavile su tužbe protiv američke kompanije, koja kaže da će sve nadoknaditi i da će do kraja godine proizvesti dve milijarde doza, 700 miliona više nego što je prvobitno najavila. Prema pisanju medija, u januaru će u EU od dva američka proizvođača stići 92 odsto naručenih doza, a preostalih osam odsto u februaru.

Do tada je ostavljeno da se svako snalazi kako ume. Uoči početka prošlonedeljnog digitalnog sastanka ministara EU Mađarska je objavila da će bez čekanja ostalih odobriti “astra zeneka” i rusku “sputnjik V” vakcinu. EU odobrava vakcine kao celina, ali regulative Evropske agencije za lekove (EMA) dopuštaju nacionalnim agencijama da izdaju privremene dozvole u hitnoj situaciji.

Dok se šire novi sojevi virusa i broj zaraženih i mrtvih raste, a na masovnu vakcinaciju još mora da se čeka, vlade nastavljaju da pooštravaju mere koje su postojale u proteklih godinu dana. Na digitalnom samitu na kojem su se bavili mutacijom virusa i problemima s vakcinacijom lideri EU odlučili su da ipak ne zatvaraju granice unutar Unije, ali su građani pozvani da se uzdrže od putovanja.

EU je zasad odustala od uvođenja “koronavirus pasoša”, pomoću kojih bi vakcinisani mogli slobodno da putuju. Ove pasoše tražile su Grčka i Portugalija kako bi imale kakvu-takvu turističku sezonu, ali se došlo do zaključka da bi to predstavljalo stvaranje privilegovane klase ljudi kojoj je dozvoljeno da se kreće, dok drugi moraju da poštuju mere.

Odustali od kupovine

Na osnovu dostupnih javnih podataka za Moderninu vakcinu, Politiko je izračunao da je nekoliko država EU odlučilo da kupi manje doza nego što je moglo. Tako Poljska uzima 6,6 miliona doza iako ima pravo na 13 miliona. Bugarska, koja ima najnižu stopu vakcinacije u EU, obezbedila je 500.000 doza, oko dva miliona manje nego što je mogla. I Grčka je kupila 1,8 miliona i odustala od još dva. Belgija je naručila dva miliona, a imala je mogućnost da uzme četiri. Portugalija je uzela 2,8 miliona doza, što je takođe manje nego što može na osnovu broja stanovnika. Nijedna od ovih država nije potvrdila da li je Nemačka kupac doza od kojih su one odustale. Jedan evropski diplomata je rekao da je Berlin pokušao da ubedi druge zemlje da dokupe još 50 do 100 miliona doza, ali da niko nije hteo.

Dosadašnjim tempom imunizacije do kraja septembra bi realno moglo da bude vakcinisano samo 15 odsto punoletnih građana EU, što je u neskladu sa ambicioznim planovima da se do leta vakciniše 70 odsto populacije

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.