Dušan Kovačević – Pokret za promociju bliskosti i ljudskog dodira

Razgovarali: Zorica Kojić i Dragan Ambrozić

Dvadeset godina nakon svojih početaka, jedan od najnagrađivanijih i najvoljenijih muzičkih festivala u Evropi, umesto u naglašeno prazničnoj atmosferi, svoj važan jubilej dočekuje sa doduše jasnim programima, idejama i stavovima, ali i u krajnjoj neizvesnosti. Da li će ovaj ogroman vitalni mehanizam, koji i te kako pokreće privredu i društvo u Novom Sadu, Srbiji, regionu i šire, podržati svi oni koji mogu da pomognu prevazilaženje covid-19 krize, ili će ogromna kulturna i finansijska dobit koju tradicionalno svojoj zemlji donosi biti smatrana samo njegovom ličnom odgovornošću? Jesu li ovo trenuci koji vape za još čvršćim povezivanjem i konsolidovanjem svih snaga, ne bi li najbolje stvari opstale sa svojim prepoznatljivim kvalitetom, ili to nikoga nije naročito briga? I, konačno, da li je ovo lakmus-pokazatelj onoga kako političke elite gledaju na kulturu, omladinu i aktivno zalaganje za evropske vrednosti kod nas? Dušan Kovačević, osnivač i generalni direktor Exit festivala, saopštava sa vrlo preciznom vizijom budućnosti, kako stvari trenutno stoje.

Svima je jasno da je situacija nesvakidašnja, ali nam na početku recite dokle se stiglo sa pripremama za ovogodišnje izdanje festivala? Koliki deo programa je dosad definisan?

Pre izbijanja krize objavljeno je nešto manje od polovine glavnih izvođača. Međutim, nakon uvođenja vanrednog stanja, zaustavili smo sve aktivnosti na realizaciji festivala i svoje kompletne snage usmerili na društveno korisne akcije: od velike volonterske kampanje Super Komša, koja je pozivala na pomoć starijim sugrađanima, do specijalnog Exit TV programa, koji je u proteklih mesec dana milionima ljudi u zemlji i svetu olakšao boravak u karantinu.

Kakva bi formula za rešenje situacije za Exit bila najpovoljnija? Imajući u vidu interese publike, muzičara, pa i status Exita kao opšteg dobra u Srbiji?

Svima nama u Exitu je zdravlje naših posetilaca, građana Novog Sada i Srbije, kao i svih učesnika u organizaciji – na prvom mestu. Zato i smatramo da nije sporno pitanje promene formata i pomeranja datuma festivala. Međutim, za definitivne odluke neophodno je da država donese odgovarajuće mere šta se sme, a šta ne sme, i mi ćemo se prilagoditi tome.

U interesu publike je da se manifestacije dešavaju. Ako je to moguće u Španiji, koja je usled pandemije jedna od najpogođenijih država u Evropi, ako je moguće da imamo stotine ljudi u najvećim teretanama u Srbiji i stotine hiljada ljudi u kafićima širom Srbije, onda je krajnje vreme da ponovo počnemo da imamo makar par stotina ljudi na koncertima na otvorenom.

Muzičari su i bez krize na ivici egzistencije, a sad su u posebno teškom položaju. Donete ekonomske mere ih ne prepoznaju – i to je zaista ogroman problem. Neophodno je da Srbija prati primere gotovo svih drugih evropskih zemalja koje su na adekvatan način podržale umetnike i nezavisne radnike u kulturi i muzičkoj industriji.

Što se Exita tiče, ovo je najveća kriza u kojoj smo se našli od svog osnivanja. Želimo da verujemo da nijedna ozbiljna država neće dopustiti gašenje – po rečima stručnjaka i zvaničnika – jednog od vodećih brendova ove zemlje, koji je dosad Srbiji doneo više od 200 miliona evra, a sledećih 200 miliona doneće u narednoj deceniji.

Kad se očekuje konačna odluka u državnim krugovima oko dozvole održavanja velikih manifestacija? Zašto je ona neophodna? Objasnite nam još jednom zbog onog dela javnosti koji možda nije dovoljno upoznat sa svim poslovnim činjenicama oko organizacije manifestacija ovog tipa?

Za organizaciju ovogodišnjeg festivala sklopljeno je više stotina ugovora sa izvođačima, produkcijama, hotelima i drugim dobavljačima i privrednim subjektima iz zemlje i sveta. Da bi se ovi ugovori raskinuli, između ostalog je potrebno i da se ispuni uslov više sile koji će biti validan pred zakonima bilo koje evropske ili svetske zemlje. Mi smo se konsultovali sa pravnom službom krovne evropske festivalske asocijacije Yourope, koja je izdala preporuku svim festivalima da ne pomeraju datume samoinicijativno, već tek kad njihove države donesu odgovarajuće mere. Ovo je razlog zašto je i većina drugih najvećih evropskih festivala – kao što su Tomorrowland, Sziget i brojni drugi – pomeranje datuma objavila tek nakon što su njihove države donele mere o zabrani masovnih okupljanja za taj period godine.

Koji je minimum posetilaca festivala – ako bude preporuka u tom smislu – koji bi za festival bio moguć, odnosno prihvatljiv?

Mi smo spremni na sve opcije, pa čak i na onu u kojoj bi bilo dozvoljeno da se okupi minimalan broj ljudi. Ipak, imajući u vidu da se zdravstvena situacija popravlja brže nego što je iko mogao da pretpostavi, verujemo da će i Srbija slediti primere drugih evropskih država koje su mnogo teže pogođene pandemijom i dozvoliti održavanje manifestacija u odgovarajućem obimu. Da li će taj obim biti 1.000, 5.000 ili 25.000 ljudi, ostaje da se vidi.

Festival Sea Star u Umagu, jedna od Exitovih produkcija, odložen je za 2021. Da li je to mogući plan B i za Exit – pomeranje datuma uz važenje već prodatih karata?

Datumi Sea Stara bili su 22. i 23. maj, a glavni izvođač Cypress Hill iz SAD, te imajući u vidu da je potpuno neizvesno kad će se otvoriti avio saobraćaj iz Amerike ka Evropi, jedina opcija u ovom slučaju bila je pomeranje za iduću godinu. Pomeranje Exita za 2021. uvek je moguće.

Zbog situacije sa pandemijom imali ste u međuvremenu mnogo uspešnih dodatnih aktivnosti, kako online, tako i na polju pomoći najugroženijima u celoj zemlji – nabrojte ih još jednom i prokomentarišite njihov uspeh? Koliko su one važne za Exit?

Nastao pre dve decenije na temeljima društvenog aktivizma, Exit je u toku svoje istorije pokrenuo čitav niz projekata od društvene važnosti. Svaki od ovih projekata važan je za Exit, a isti slučaj je i sa akcijama koje su pokrenute tokom vanrednog stanja.

Recimo, Super Komša je volonterska akcija u kojoj je Exit pozvao sve mlade da se prijave u volonterske centre Srbije i tako pomognu svojim komšijama u izolaciji. Priključilo se hiljade mladih ljudi i tokom vanrednog stanja su, uz sve mere opreza, pružali pomoć najugroženijim građanima, koji nisu bili u mogućnosti da idu u nabavku. Snimljene su i dve pesme koje pozivaju na volontiranje, a u kojima smo okupili neke od naših najomiljenijih glumaca, muzičara, sportista i drugih javnih ličnosti. Ponosni smo i na činjenicu da je naš festivalski tim svakodnevno učestvovao u volonterskim akcijama i radio bespoštedno da pomogne društvu u celini. Nakon pokretanja akcije Super Komša i u Hrvatskoj je ubrzo lansirana kampanja Super Susjed.

Pokrenut je i specijalni Exit TV program sa ciljem da mnogima olakša boravak kod kuće tokom vanrednog stanja, a u okviru njega ekskluzivno su emitovani neki od najboljih nastupa u našoj festivalskoj istoriji, među kojima su Adam Bejer, Maseo Pleks, Nina Kravic, Karl Koks, Green Velvet, Motörhead, Queens of the Stone Age, Faithless i mnogi drugi. Veliki broj poruka, koje su tokom trajanja Exit TV programa stizale iz najrazličitijih zemlja poput Francuske, Britanije, Španije, Rusije, Amerike, Australije, Italije i svih delova bivše Jugoslavije, samo nam je pokazao da su u teškim situacijama ljudi ujedinjeniji nego ikad, a upravo je to bio i jedan od motiva.

Poslednja, ali ne i manje važna aktivnost je pokretanje velike međunarodne online konferencije pod nazivom Exit Strategy.

Šta tačno donosi pomenuta konferencija Exit Strategy, čiji je slogan upravo Izlaz iz pandemije stvaramo zajedno, i koja traje više nedelja? Prvi u ovoj seriji razgovora bio je regionalnog karaktera i nosio naziv Turizam na respiratoru – možete li da nam prenesete atmosferu sa prve sesije ove značajne tribine, koja je već održana?

Exit Strategy je velika međunarodna online konferencija, a samo deo razloga zašto je ona pokrenuta jesu veoma teške ekonomske posledice, koje postaju sve očiglednije kako pandemija koronavirusa jenjava u brojnim zemljama sveta. Ova konferencija jednom u dve nedelje donosi novi panel koji će moći da se gleda uživo ili u snimku na Facebook stranici Exit festivala.

Na prvom panelu, pod nazivom Turizam na respiratoru, vodeći regionalni eksperti na datu temu zaključili su da je neophodna snažna podrška država ovom sektoru, koji je najugroženiji usled novonastale krize sa padom prihoda od 100 odsto – bez pomoći će gotovo zasigurno doći do masovnih bankrota i snažnog porasta nezaposlenosti. Prema zvaničnim podacima Svetske turističke organizacije, 10 odsto svih poslova na svetu zavisi od turizma. Jedan od zaključaka konferencije jeste i da će inovativnost prilikom kreiranja novih turističkih proizvoda biti ključna za oporavak, pogotovo imajući u vidu procene kako će nove generacije biti prve koje će se odvažiti na putovanja, te da će države koje to prepoznaju brže oporaviti turizam od drugih. Takve države biće u prednosti u odnosu na one druge i upravo ovde manifestacije mogu da odigraju presudnu ulogu u što bržem oporavku ove izuzetno značajne privredne grane.

DUŠAN KOVAČEVIĆ: Ponosni smo na činjenicu da je naš festivalski tim svakodnevno učestvovao u volonterskim akcijama i bespoštedno radio da pomogne društvu u celini

Konačno, ostaje pitanje nade, kao krucijalno pitanje današnjice. Na svoju dvadesetogodišnjicu – koliko Exit i dalje sebe vidi kao nosioca nade u Srbiji?

Više nego ikada dosad i to daleko van granica Srbije. Jer, dok kriza sa koronavirusom jenjava, nameće se tema suštinske krize našeg doba, a to je pitanje uništavanja prirode od koje zavisi egzistencija čitavog čovečanstva. Naredni Exit festival, kad god da bude, posvećen je upravo ovoj temi, sa ciljem da okupi sve slobodno misleće ljude širom sveta i ujedini ih u rešavanju ovog problema.

Poslednjih nekoliko nedelja, nametnula se još jedna tema. Naime, pojedini moćni krugovi pokušavaju da iskoriste korona-krizu da trajno razdvoje ljude jedne od drugih, odatle i termin socijalnog, umesto fizičkog distanciranja. Nedavno su šefovi vodećih američkih tehnoloških kompanija najavili gradove budućnosti u kojima ljudi neće dolaziti u kontakt jedni sa drugima u fizičkom svetu. Sve podseća na Orvelovu 1984, pa čak i gore od toga, jer kad su ljudi razdvojeni jedni od drugih, lakše ih je kontrolisati. Međutim, mene je to motivisalo da, čim zdravstvena situacija dozvoli, iniciramo pokret za promociju bliskosti i ljudskog dodira, jer je to nasušna životna potreba svakog od nas i o tome će biti puno reči u narednom periodu.

Pojedini moćni krugovi pokušavaju da iskoriste korona-krizu da trajno razdvoje ljude jedne od drugih, odatle i termin “socijalnog” umesto “fizičkog” distanciranja. Nedavno su šefovi vodećih američkih tehnoloških kompanija najavili gradove budućnosti u kojima ljudi neće dolaziti u kontakt jedni sa drugima u fizičkom svetu. Sve podseća na Orvelovu “1984”, pa čak i gore od toga jer kad su ljudi razdvojeni jedni od drugih, lakše ih je kontrolisati

Tekst je prenet iz Novog magazina.