Društvene mreže vode – pitanje je kuda

Tradicionalni mediji su baš na niskim granama, ali i dalje je većinsko poverenje u televizije (19 odsto), dok štampa ima samo tri odsto “verujućih”, a radio – koji je relativno čest izvor informisanja – samo dva odsto. Polovina ispitanika ne obraća pažnju na izvor vesti/informacije, tek trećina kaže da čita celu vest naspram onih koji pročitaju samo naslov ili tek deo teksta (I to im je dovoljno, očito, da se smatraju informisanima). I većina tvrdi da prepoznaje propagandu, lažne vesti i spinovanje. Posebno stariji.

Lideri u “fabrikovanju” vesti su po njima Pink, RTS i Hepi od televizija, Informer među tabloidima. I čak 87 odsto ispitanika kaže da nema pouzdanog izvora informisanja.

A opet, sopstvenu medijsku i digitalnu pismenost ocenjuju vrlo visoko; 0,68 prvi, odnosno 0,73 drugi, na skali od nula do jedan!

Ovo istraživanje donosi novi uvid u navike, konzumaciju i pismenost, nema sumnje. Možda je deo odgovora na dileme u relativnoj mladosti ispitanika (31 godina); 12 do 23 godina 38 odsto (Generacija Z); 24 do 39 godina 29 odsto (Milenijalci); 40 do 53 godina 22 odsto (Generacija X), 54 do 60 godina 11 odsto (Baby Boomers). Pri čemu i najstariji barataju tehnološkim inovacijama i digitalnim tehnologijama. Možda je deo tajne u relativno visokoj obrazovanosti ispitanika – osnovna škola i niže 26 odsto ispitanika, dvogodišnja/trogodišnja srednja škola 11 odsto, četvorogodišnja srednja škola 38 odsto, viša škola/fakultet 23 odsto i dva procenta s magistraturom/doktoratom.

A možda u evidentnoj nezainteresovanosti za zbivanja i visokom nepoverenju. Jer “sreću kvari” prosta činjenica da većina ne želi uopšte da se informiše o tzv. tekućim stvarima, doduše bez objašnjenja zašto. Iako istraživanje nije fokusirano na cilj šta raditi da se navike promene, donosi značajan broj pitanja i dilema. Prvo, kako se došlo do toga da su društvene mreže (posebno FB) pretežan izvor informisanja? Zašto su tradicionalni mediji potpuno poraženi? Zašto ljudi iz različitih generacija imaju visok stepen nepoverenja u tzv. javno informisanje?

I, možda najvažnije od svega; ako su kritični ili bar sumnjičavi kao što tvrde da jesu, zašto ne proveravaju informacije? Jer to retko čine i oni koji se trude da budu informisani.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.