Dimitrije Boarov: Video-nadzor

Piše: Dimitrije Boarov

I ove godine, kao i svih prethodnih, izvesna grupa u Ministarstvu saobraćaja Vlade Srbije smislila je kako da nastavi borbu protiv interesa građana Srbije koji su vlasnici motornih vozila i kako da od tog vlasništva napravi parafiskalni instrument za napajanje prihoda države i parazitskih institucija, koje žive na račun između 2,3 i 2,5 miliona registrovanih automobila, kamiona i autobusa. Ovoga puta u centru pažnje su izmene pravilnika o tehničkim pregledima (dok su ranije u vatru ubacivane letnje i zimske gume, polusatna dužina trajanja tehničkog pregleda, fotografije karoserija i druge gluposti).

Zanimljivo, glavni efekat koji je želela da postigne ova tajanstvena grupa iz spomenutog ministarstva, a to je poskupljenje tehničkog pregleda, postignut je još pre 5. jula, kada je novi pravilnik pušten na snagu – iako se od njegovih glavnih novosti u međuvremenu praktično odustalo (do 2023). Tako se, navodno, još dve godine neće meriti stanje izduvnog sistema (laički rečeno, ostaje nekontrolisano “zadimljavanje” gradova i sela bez “katalizatora”); neće se meriti ni “zaobljenost” kočnica; neće se zakerati oko manjih oštećenja karoserije itd., ali ostaje obaveza ovlašćenih servisera da čuvaju video-snimak obavljanja tehničkog pregleda godinu dana kako bi policija mogla da ih pogleda kad nađe za shodno (i da “izvadi” koji minut sa snimka ako bi on uznemiravao sudije, okrivljene i advokate). Da li je to bilo vredno masovnog i masivnog poskupljenja tehničkog pregleda, baš kada ja treba da ga obavim na svom automobilu.

Kada sam pre desetak godina kupovao moju polovnu “ibicu” primetio sam da ima i uređaj za napajanje gasom, što sam smatrao posebnom pogodnošću. Ispostavilo se da je ona spomenuta tajna grupa iz Ministarstva saobraćaja, uz sadejstvo Ministarstva finansija Srbije, kasnije toliko povećala akcize na auto-gas – da bi suzbila širenje ovog ekološki najčistijeg auto-goriva po gradovima, da je vožnja benzinom, dizelom ili auto-gasom troškovno praktično izjednačena (u Bosni je, na primer, litar gasa dvostruko jeftiniji nego u Srbiji). No, održavanje uređaja za auto-gas, dakako, donosi novu zanimaciju i povećane troškove.

Tu se, naime, ubacio i Auto-moto savez Srbije, koji izdaje “kontrolne bumaške” da je uređaj za gas ispravan, odnosno, koji izdaje i potvrde o njegovoj neispravnosti. Tek kada na osnovu njihovih primedbi promeniš neki deo tog uređaja (a to košta između 100 i 150 evra), stičeš pravo da im platiš još 50 evra kako bi dobio papir za tehnički pregled, koji sada već košta oko 60 evra i više (valjda zbog video-nadzora), plus obavezno osiguranje i plus državne takse (sve u svemu 400-500 evra). Iznerviran svim tim informacijama ponudio sam Auto-moto savezu Srbije izjavu da više neću koristiti uređaj za napajanje gasom (što je lako proverljivo u incidentnim situacijama). Ljubazni tehničar mi je rekao da se takve izjave ne primaju već da moram tehnički odstraniti uređaj za auto-gas iz svog auta (dakle, meni se ne veruje) i od majstora uzeti izjavu da je to učinio, pa tek onda doći u Savez da oni to potvrde radi mog odlaska na tehnički pregled. Sve to će me koštati, kaže mi dobronamerno, isto kao i zatražena obnova boce za gas u mom autu (iako nisam primetio da “pušta”).

Nije mi kod majstora pomogla ni antidržavna opaska da sam penzioner i da se o povišici penzija za 600 dinara u Srbiji mesecima piše, a o poskupljenju auto-gas boce s montažom na 18.000 dinara se i ne piše. On mi je lakonski odgovorio: pa pisaće se kad uvedemo video-nadzor rada Vlade i ministarstava, to jest nikada.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.