Dimitrije Boarov: Sic transit gloria

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Muke naših desničara, levičara i centrista proruske orjentacije, kad treba komentarisati događaje u vezi sa beskonačnim rusko-ukrajinskim ratom, sve se više umnožavaju. To se jasno videlo i poslednjih dana, kada su iz Rusije počele da stižu vesti o navodnom pokušaju vojne pobune privatne Vagner grupe protiv Kremlja, na čelu sa kontroverznim Jevgenijem Prigožinom. Kao što je poznato, reč je o navodnom „Maršu za pravdu“ kada je Prigožin objavio da je zauzeo Rostov na Donu (grad sa oko 1,2 miliona stanovnika) i da su njegovi vojnici krenuli na Moskvu i već stigli do Voronježa, kako bi preuzeli komandu nad navodno nesposobnim vođstvom regularne vojske Ruske Federacije (kasnije će se ispostaviti da je bes Vagnera izazvala odluka da se sa tom grupom raskine ugovoreni posao). Ozbiljnost ovom Maršu na Moskvu davala je okolnost da nije bilo vesti da mu se suprotstavlja bilo koja regularna vojna formacija – osim nekoliko helikoptera na koje su učesnici spomenutog marša otvori vatru. Već tokom prepodneva, ruski predsednik Putin obratio se javnosti preko televizije i rekao da je reč o izdaji čiji se učesnici moraju kazniti. Tog istog dana, međutim, Prigožin je okrenuo priču i objavio kako je od svojih vojnika zatražio da se vrate u svoje kampove, pošto je uz posredovanje beloruskog predsednika Lukašenka sačinjen sporazum po kome on prelazi u Belorusiju, a protiv učesnika pobune neće biti povedeni kazneni postupci.

Predsednik Srbije je tim povodom izjavio da je predsednik Putin doneo odlučnu odluku i da Srbija nikad neće prihvatiti nijedan spoljni vojni puč u svetu, jer se vlast mora formirati nakon izbora građana (pri tome je zaboravio da kaže da je Srbija prihvatila „unutrašnje pučeve“ i maja 1903, i marta 1941, da ovde spomenem samo one čiji karakter nije ambivalentan ili mutan).

Najeksplicitniji u podršci Putinu bio je lider radikala Vojislav Šešelj koji je rešenje pokušaja vojnog puča nazvao „najpametnijim“, ali na TV kanalu Informera nije izdržao da ne kaže kako bi ta pobuna bila najefikasnije ugašena da je Prigožin odmah ubijen. Šešelj je suviše iskusan političar da bi se moglo pretpostaviti da ne zna kakvu poruku šalje ovim savetom, to jest da ne upozorava neke druge „veleizdajnike“ da je najefikasnije – blagovremeno ih ubijati.

Ostali „putinisti“ na našoj političkoj sceni nisu se žurili sa izjavama, a predsednik SPS-a Ivica Dačić, čak se na komičan način izjasnio da o tom pitanju treba da govori (sam) predsednik Vučić, koji se početkom sedmice povodom ovog pitanja čuo telefonom i sa američkim sekretarom za spoljnu politiku Blinkenom. Mi ne znamo da li su nastavili da razmenjuju različita mišljenja o tome da li je „ruska unutrašnja kriza“ posle pokušaja puča okončana, kako je rekao Vučić, ili još nije, kako izgleda smatra Blinken.

Stručnjaci za spoljnu politiku će u narednim danima i mesecima sigurno dugo raspredati o tome koliko je Putinov položaj oslabljen li ojačan posle „ukidanja“ vojne formacije Vagner. Ukoliko se, naravno ne ispostavi da je ceo „pokušaj puča“ insceniran kako bi se raskrčio prostor za pregovore o zaključenju nekog sporazuma između Moskve i Kijeva o gašenju jednog u osnovi besmislenog rata na Dnjepru..

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.