Dimitrije Boarov: Pre i posle izbora

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Iako do opštih izbora u Srbiji ima više od četiri meseca, politička čorba je poslednjih sedmica počela da se zgušnjava, a privredna politika, što je još opasnije, već duže vreme rešavanje gotovo svih tekućih problema ostavlja za vreme posle izbora. Tako je obećano da struja, gas, grejanje, komunalije i saobraćaj neće poskupeti ove zime (“do proleća”, to jest do izbora) za građanstvo, a i centralna banka zasad ne povećava baznu kamatnu stopu od jedan odsto i ne menja praktično niz godina fiksirani devizni kurs dinara (prema evru) iako potrošačke cene ubrzavaju rast, pa većina naših ekonomista očekuje da će cene na malo u decembru ove godine biti veće od onih iz decembra prošle godine oko 7-8 odsto. Naime, prema podacima same NBS, u oktobru ove, prema oktobru prošle godine, one su veće 6,6 odsto, što je više od prognoza i ciljanog koridora centralne banke i što problematizuje njenu ocenu da je ova “uvezena inflacija” izazvana svetskim kretanjima i da je reč o “prolaznoj pojavi”.

Prema poslednjim analizama bankarske Erste grupe, borba protiv inflacionog talasa u Istočnoj Evropi već je počela u domenu monetarne politike, pa su referentne kamatne stope znatno povećane u Češkoj (na 2,75 odsto), Mađarskoj (na 2,1 odsto), Poljskoj (na 1,25 odsto) i Rumuniji (na 1,75 odsto). Navodno samo Srbija i Hrvatska ne najavljuju povećanje osnovne kamate, verovatno se plašeći da će na taj način poslati poruku da za dužnike dolaze teža vremena, što bi ugrozilo i stopu privrednog rasta. Pošto se Srbija kao država stalno zadužuje, sada se NBS nalazi u procepu kako da obezbedi nova zaduživanja na unutrašnjem tržištu, a da ne poveća prinose investitora na državnim obveznicama.

Najdelikatnije je pitanje deviznog kursa “posle izbora”, a uz moguće povećanu inflaciju. Jednostavnije, može li Srbija izdržati inflatornu “apresijaciju” dinara koju bi donela neka ubrzana inflacija, na koju se ne bi reagovalo klasičnim antiinflatornim merama. Nelogično bi bilo očekivati da kada sve poskupljuje, samo krediti ostaju jeftini.

Neku staru ili novu vladu u Srbiji posle aprilskih izbora 2022. dočekaće i sijaset problema u realnoj ekonomiji koji, dakako nisu mogli biti rešavani faktičkim “zamrzavanjem cena” u energetici i drugim vitalnim oblastima (koje, istina, nije formalizovano kao u nekim drugim državama). Uopšte uzev, slavlje upriličeno posle susreta Putin–Vučić, na kojem je Srbija dobila produženje povoljne cene gasa od 270 dolara za 1.000 kubika u narednih šest meseci, dakle do “posle izbora” i zaključenja novog dugoročnog ugovora između Srbijagasa i Gazproma, ne znači da su svi energetski problemi već rešeni jer Srbija tek treba da “zagrize” u skupi problem energetske tranzicije. Pojava “zelenih” u novoj vladi Nemačke na tom terenu možda će biti i teža za Srbiju od navodnog pritiska oko Kosova i Republike Srpske.

Tu je, naravno, i donošenje strateških odluka oko rudnih resursa Srbije (oko famoznog litijuma i drugih stvari), a Vlada Srbije po tim pitanjima sada je na terenu “ni sebi ni svome”. Zanimljivo, stranke vlasti koje su godinama zagovarale “narodnu demokratiju”, “domaćinsku Srbiju”, “nedirnutu lepotu Srbije”, “litije kao izraz narodne volje”, “tradicionalnu Srbiju” itd. sada su u sukobu sa istim transparentima koje ovoga puta nose kolone protestanata protiv vlasti.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.