Dimitrije Boarov: Opasno ubrzanje cena

14. April 2022.
Bez obzira na to što Srbiju očigledno čeka teška ekonomska godina, dobrovoljaca za ulazak u neku buduću državnu vladu izgleda da ne nedostaje.
dimitrije-boarov
Dimitrije Boarov. Foto: Medija centar Beograd

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Još pre proteklih izbora, kada su u punoj snazi bila raznovrsna administrativna ograničenja cena osnovnih prehrambenih proizvoda i kada još nije počela vojna navala Rusije na Ukrajinu, dakle u januaru i februaru ove godine, inflacija se u Srbiji počela opasno zahuktavati. Prema podacima RSZ, u januaru je međugodišnja inflaciona stopa već bila 8,2 odsto, a u februaru ona je porasla na 8,8 odsto. Neki stručnjaci smatraju da će do kraja drugog kvartala inflaciona stopa porasti iznad dvocifrenog nivoa.

Eksperti koji pripremaju poznatu publikaciju MAT i dalje smatraju da je glavni razlog letećeg starta inflacije na početku godine “privremen” i izazvan naglim porastom cena neprerađene hrane (u februaru je zabeležen međugodišnji porast cena od čak 26,3 odsto) iako je snižena njena “bazna komponenta”. Šta ćemo imati kada i ta “bazna komponenta” krene naviše?

Zapravo, start inflacije početkom godine još nije uključio snažan porast cena uvozne struje niti kolebanja cena nafte na svetskom tržištu na visokom nivou, višem od 100 dolara za barel (poslednjih dana, srećom, cena barela je pala ispod 100 dolara zahvaljujući velikim intervencijama iz strateških rezervi SAD, što ne može dugo potrajati). Elem, kada krenu i nužna, a visoka poskupljenja energenata (koji utiču na većinu robe koja se ovde proizvodi), Srbija se doista može naći pod opasno visokom “inflacionom temperaturom”, višom od inflacionih stopa u većini evropskih zemalja. Zbog toga bi Vlada Srbije već morala pripremiti neku široku antiinflacionu politiku. Problem je što je ona, čini se, na “tehničkom postizbornom odmoru” i što ona čeka neku “novu vladu” da je zameni, ako se i kada se takva formira. A sva je prilika da će proces formiranja te “nove-stare” vlade potrajati do leta (ili čak do novih vanrednih izbora!?), sve dok se ratne operacije u Ukrajini možda ne završe, a svetske prilike bar malo razbistre.

Ono što takođe zabrinjava u ekonomskim bilansima Srbije na početku godine jeste i širenje trgovinskog deficita u robnoj razmeni sa inostranstvom, a što takođe ukazuje da nam sledi visok porast troškova za uvoz energenata, što će neizbežno uticati na domaću inflaciju. Naime, u prva dva meseca ove godine izvoz Srbije izražen u evrima porastao je 28 odsto (prema istom razdoblju prošle godine), a uvoz čak 51,7 odsto. Dakle, u evrima trgovinski deficit je u samo dva meseca dostigao 1.729,9 miliona evra, to jest povećan je 154,6 odsto u odnosu na januar i februar prošle godine. To je previše, čak i kada se uzmu u obzir poskupljenja uvoznog gasa i struje i potreba za formiranje državnih zaliha zbog rata na Dnjepru. Jednostavnije rečeno, takav start trgovinskog deficita na početku godine upućuje na zaključak da se Srbija do kraja godine može suočiti sa ogromnim deficitom i potrebom za velikim novim zaduženjima u inostranstvu – ovoga puta, možda, sa znatno povišenim kamatama.

Bez obzira na to što Srbiju očigledno čeka teška ekonomska godina, dobrovoljaca za ulazak u neku buduću državnu vladu izgleda da ne nedostaje – kao da se niko ne plaši da je teret odgovornosti za ekonomsku sudbinu građana Srbije pretežak za njegova pleća. Ili je reč o tome da kod nas nema odgovornosti javnih funkcionera pred narodom. Uzgred, podsetimo se, “kadrovanje” je sama srž svake politike i pogrešne odluke u tom smislu mogu biti veoma skupe (slučaj EPS-a je indikativan). Jer, kada je lečenje inflacije u pitanju, nije dovoljno samo pročitati ekonomske udžbenike nego je potrebno i dobro razumeti svetske trendove na duži rok, a Srbija se na tom planu nije naročito pokazala poslednjih godina.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Click