Dimitrije Boarov: Kukuruz naš nasušni

22. Jul 2021.
Problem sa diskrepancom između seljačkih očekivanja oko cena poljoprivrednih proizvoda i vesti o cenama na svetskim berzama uvećava stalno “jačanje” dinara prema svetskim valutama.
dimitrije-boarov
Dimitrije Boarov. Foto: Medija centar Beograd

Piše: Dimitrije Boarov

Do pre neki dan, dok vreme u Srbiji nije osvežilo sa mnogo kiše, izgledalo je da će kukuruz, koji je kod nas zasejan na blizu milion hektara, pojesti omorina. Posle gotovo suvog juna, kažu stručnjaci, u prvoj polovini jula naišla je jaka žega, pa su seljaci počeli da upozoravaju da se na kukuruznim stabljikama već suše i srednji listovi, što je izazvalo zebnju od prave katastrofe. Mada je i sada, posle nešto kiše, rano za slavlje jer u poljoprivredi se nikad ne zna kakvo će vreme dominirati narednih sedmica, izgledi za prosečan rod kukuruza ove godine postaje realniji.

To se vidi i na tržišnim cenama i kod nas i u svetu. Dok je pre neki dan cena kukuruza za kilogram na pijacama u Vojvodini dostizala i 25-26 dinara, a u Novosadskoj produktnoj berzi oscilovala između 23,90 i 24,50 dinara za kilogram, sada sa svetskih tržišta dolaze vesti o blagom padu cene kukuruza, što će se verovatno odraziti i na cene u Srbiji.

Srbija je, inače, ove godine ostvarila solidan rod druge bitne žitarice pšenice, koja je je skoro potpuno požnjevena, na oko 595.000 hektara. Iako još nema tačnih podataka o prosečnom rodu, on se optimistično procenjuje na solidnih između četiri i osam tona po hektaru (mada seljaci tvrde da je rod bitno manji od onog koji se “reklamira”). Stručnjaci smatraju da će Srbija, zajedno sa prelaznim zalihama (koje iznose preko 700.000 tona) ove godine ipak raspolagati sa više od tri miliona tona pšenice. Za domaću potrošnju je dovoljna polovina tog lagera, a oko 1,5 miliona tona moglo bi se izvesti (protekle ekonomske godine izvezeno je 741.830 tona pšenice i 105.976 tona brašna).

I ove godine država ni posle žetve hlebnog žita još nije objavila po kojoj će ceni otkupljivati deo pšenice ovogodišnjeg roda za državne zalihe. Procenjuje se da Ministarstvo poljoprivrede nema dovoljno novca za otkup oko 100.000 tona za rezerve po ceni nešto višoj od 24 dinara po kilogramu, a to je cena blizu 20 odsto veća nego lane, koju sada očekuju seljaci i analitičari.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović svojevremeno je (početkom marta ove godine) u prognozi potcenio kretanja cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda ove godine. Na primer, on je tada rekao da sakupljeni podaci i stručne analize upućuju na zaključak da će pšenica ovogodišnjeg roda koštati 18,8 dinara po kilogramu (160 evra po toni), kukuruz 16,45 dinara po kilogramu (140 evra po toni), soja 38,77 dinara po kilogramu (330 evra po toni), itd. Prema onome što dopire sa svetskih tržišta, najdalje od njegove prognoze iskoračila je soja (koja je dostigla skoro dvostruku cenu). Ta prolećna ministarska izjava, inače, data je u kontekstu teze da naše ratare treba bolje informisati o kretanju svetskih cena da ih ne bi ucenjivali otkupljivači.

Problem sa diskrepancom između seljačkih očekivanja oko cena njihovih proizvoda i vesti o cenama na svetskim berzama uvećava stalno “jačanje” dinara prema svetskim valutama (naročito prema evru). Naime, poznato je da NBS praktično vodi politiku “fiksiranog deviznog kursa” nacionalne valute i ne obzire se mnogo na tekuću unutrašnju inflaciju. Ovaj problem će, izgleda, postati sve ozbiljniji ako dođe do ozbiljnijeg “buđenja” domaće inflacije, a devizni kurs to bude ignorisao. Tako možemo doći u situaciju da se u Srbiji “ništa ne može isplatiti” kada upoređujemo cene u dinarima i one koje se beleže u evrima na svetskom tržištu jer je evro potcenjen, a dinar precenjen. Dakako, ovaj problem je vrlo kompleksan jer je ponuda evra na domaćem tržištu i dalje obilna, a stabilnost deviznog kursa ima i niz pozitivnih strana, Videćemo da li će se naša NBS snaći u rešavanju ovog problema.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Share