Dimitrije Boarov: Konektor za diversifikaciju

Autor: Dimitrije Boarov,  Izvor: Novi magazin

Uloga Evropske unije u izgradnji ovog interkonektora bila je veoma značajna, jer je ona obezbedila većinu finansijskih (i političkih) sredstava za gasovod ukupno dug 170 kilometara, od čega je 110 kilometara na teritoriji Srbije, sa godišnjim kapacitetom protoka od 1,8 milijardi kubika gasa. Naime, EU je bespovratno dala 49,5 miliona evra za deo kroz Srbiju, a tome treba dodati i povoljan kredit Evropske investicione banke od 25 miliona evra (Bugarska je dobila 20 miliona evra za svoj krak do Sofije). Svemu tome je Srbija dometnula 15 miliona evra, kao i 7,5 miliona evra „za pripremne radove i projektovanje“. Prethodno je Azerbejdžan ugovorom obećao isporuku 400 miliona kubika gasa do 2026. godine, a posle tog roka i više. 

Zanimljivo je da u ime Srbije na samoj svečanosti nije govorio predsednik Vučić, po njegovim rečima zbog toga što mu je zabranjena „funkcionerska kampanja“ uoči izbora 17. decembra, nego ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović. U „srpskom govoru“ na spomenutoj svečanosti, prema novinskim izveštajima, nije navedeno da je ova interkonekcija značajna za snabdevanje „regiona“, pa ni da ona omogućuje „diversifikaciju“ snabdevanja Srbije i drugih balkanskih zemalja (u odnosu na ruski prirodni gas koji dolazi Turskim tokom), dok su „region“ i „diversifikacija“ istaknuti u govorima Radeva i Žiofrea.

Konekcija srpskog i bugarskog gasovodnog sistema je stara ideja. Najbliža izvesnim konkretnim pripremama za izgradnju bila je još pre dve decenije, u vreme dok je ministar energetike u Koštuničinoj vladi bio Radomir Naumov. Tada se pojavila ideja da se, na trasi jednog panevropskog gasovoda, u Nišu izgradi gasna elektrana koja bi strujom snabdevala balkanske zemlje i bila deo evropske mreže dalekovoda. Kasnije, naročito kada se pojavio ruski kontra predlog Južnog toka, koji će pre neku godinu biti prekomponovan u Turski tok, evropska ideja interkonekcije kod Dimitrovgrada gurnuta je u drugi plan. Neki eksperti su čak u kuloarima govorili da je ta konekcija Srbije i Bugarske „sabotirana“ u Vladi Srbije, čak i poslednjih godina kada je EU već bila donela odluku da će pokloniti 50 miliona evra za njegovu izgradnju – sve navodno zbog toga „da se Rusi ne naljute“ i da ne bude ugrožena izgradnja Turskog (odnosno ruskog) toka preko Srbije (navodno je zbog toga i pomerena njegova ulazna tačka u Srbiju daleko na sever granice Srbije i Bugarske). Naravno, takve priče je nemoguće dokazati, ali je upadljivo da je predsednik Vučić, mimo svečanosti, u razgovoru sa novinarima, spomenuo da će otvoreni interkonektor omogućiti izgradnju gasovoda preko Zlatibora do Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske – a nije spomenuo, na primer, Makedoniju i Kosovo kao prošireno tržište za povećanu gasifikaciju Balkana.

Nažalost, mi ne znamo ni da li je ova prilika, zbog prisustva bugarskog predsednika Radeva, iskorišćena i za razgovor o evropskim sankcijama prema Rusiji i taksama koje je Bugarska uvela na provoz ruskih energenata prema Srbiji i Mađarskoj. 

Veza Srbije i Bugarske „sabotirana“ je u Vladi Srbije, čak i poslednjih godina kada je EU već bila donela odluku da će pokloniti 50 miliona evra za izgradnju interkonektora – sve navodno zbog toga „da se Rusi ne naljute“

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.