Dimitrije Boarov: Izvoz ne ide na severoistok

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

U poslednjem, oktobarskom broju ekonomske publikacije MAT (321), čitalac može naći niz podataka koji svedoče o oporavku izvoza Srbije tokom ove godine, u poređenju sa kriznom “kovid-godinom” 2020. Ukupno uzevši, izvoz netrajnih proizvoda robe široke potrošnje je u razdoblju između januara i avgusta ove godine, u poređenju sa istim razdobljem prošle godine, povećan 15,6 odsto, izvoz trajnih proizvoda 18,7 odsto, kapitalnih proizvoda 27,6 odsto, izvoz intermedijalne robe (koji čini 42,2 odsto ukupnog izvoza) povećan je 37,9 odsto, a izvoz energije 63 odsto.

Jedino izvozno tržište gde srpski izvoz stagnira je tržište Evroazijske unije (Ruska Federacija, Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgistan) iako je obnovljenim sporazumom, zaključenim 10. jula ove godine, unekoliko proširen okvir slobodne trgovine sa ovim tržištem od oko 184 miliona potrošača, koje, inače, zbirno stvara oko 5.000 milijardi dolara BDP-a (5,9 odsto svetskog BDP-a).

Urednik MAT-a Ivan Nikolić uspeo je u spomenutom oktobarskom broju ove publikacije, u “kratkoj analizi” razmene Srbije sa EAEU više da snimi osnovne stagnatne tendencije nego da pokuša da odgovori na mnoga pitanja koja i sam postavlja, a koja se tiču mnogih aspekata “trgovinskog ćorsokaka” u kojem se nalaze naše firme u Moskvi i drugim prestonicama EAEU. Kad pogledamo samo osnovne brojke koje Nikolić navodi, uočavamo da izvoz Srbije u EAEU uporno stagnira, a uvoz pretežno zavisi od svetskih cena energenata i deviznih kretanja.

Ilustracije radi navodimo da je izvoz Srbije u EAEU 2017. godine iznosio oko 956,8 miliona evra, a prošle, 2020. godine 866,7 miliona evra. Uz isto poređenje, uvoz je 2017 godine iznosio 1.599,3 miliona evra, a 2020. godine, 1.546,4 miliona evra. Dakle, deficit Srbije u robnoj razmeni sa EAEU je pre četiri godine iznosio oko 642,5 miliona evra, a prošle godine minus je bio 679,7 miliona evra (lavovski deo odnosi se na Rusku Federaciju). Verovatno će iduće godine taj deficit biti povećan sto posto, ako troškovi Srbije za uvoz nafte i gasa porastu onoliko koliko se trenutno najavljuje.

Evo još nekoliko ilustracija “tankog” izvoza Srbije u EAEU (odnosno Rusku federaciju). Vodeći izvozni proizvod Srbije na tom ogromnom tržištu su cigarete, koje su pri tome ograničene kvotom od dve milijarde komada. Ako se ta kvota potpuno iskoristi, izvoz bi mogao napredovati samo za još 50 miliona evra. Julskim sporazumom Srbije i EAEU delimično je olakšan izvoz sireva i rakije iz Srbije, ali je kvota za njihov izvoz vrednosno deset puta manja od kvote za izvoz cigareta. Uzgred, među deset najvećih izvoznika iz Srbije u EAEU, devet su firme stranih investitora u Srbiju (među njima je osam firmi iz EU).

Izvoz Srbije u poslednje četiri godine u EU rastao je po stopi od devet odsto, u susedne zemlje našeg regiona povećavao se po stopi od šest odsto godišnje, razmena sa Kinom povećana je u istom razdoblju 12,3 puta, a izvoz Srbije u Rusku Federaciju u prvih šest meseci ove godine iznosio je 438,9 miliona evra i bio je samo 3,2 miliona evra veći nego pre pet godina. Uostalom, ako su jabuke 13,6 odsto celokupnog izvoza, onda bi se čak moglo reći da je i stagnacija našeg “prodora na severoistok” nekakav uspeh.

Osnovno pitanje: zašto Srbija ne uspeva na tržištu Rusije i njenih partnera, nije lako pitanje, ali je još teže pitanje – zašto ta zemlja i njeni kompanjoni iz EAEU imaju toliko privilegija u Srbiji?

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.