Dimitrije Boarov: Ekonomske posledice ukrajinske krize

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Prilično visok nivo cena pšenice na maloj Novosadskoj berzi proteklih dana (preko 31 dinar za kilogram) počeo se u stručnim krugovima obrazlagati i neizvesnostima koje prati zagrevanje rusko-ukrajinske krize. Uprošćeno, reč je o tome da su i Rusija i Ukrajina veliki proizvođači žitarica na istoku Evrope, a već duže vreme su gotovo u međusobnom predratnom stanju, te da se zbog novog međusobnog zaoštravanja ove zime može očekivati da će obe zemlje uvesti raznovrsne restrikcije na izvoz primarne hrane. U ratu se, elem, hrana čuva za domaće potrebe.

Naime, kao što je poznato, Ukrajina je prošle godine proizvela preko 70 miliona tona žitarica, a među njima i blizu 30 miliona tona pšenice, ali je je izvoz hlebnog žita iz ove zemlje na svetsko tržište već drastično opao. Rusija je istovremeno proizvela više od 80 miliona tona žita, ali je smanjila izvoz pšenice i stalno najavljuje, a povremeno i uvodi restrikcije (takse) na njen izvoz. Taj deficit ponude na evropskom tržištu, navodno, gura cenu pšenice naviše i donosi velike neizvesnosti, pa ima malo ugovora o sudbini pšenice ovogodišnjeg roda, mada su takvi ugovori ranije bili uobičajeni već početkom godine (kupovine “na zeleno”).

Povodom ovakvih vesti postavlja se pitanje kako će rusko-ukrajinsko stanje “ni rata ni mira” uticati na ekonomske prilike u Srbiji. U političke posledice ove krize na poziciju Srbije, što je glavno, teško je ulaziti, jer vidimo da se niko, i od onih koji bi to morali, još ne usuđuje u njih da zađe u zvaničnom Beogradu, pa se i na ovom primeru može uočiti koliko je rizično sedeti na dve stolice. Jer ako SAD i EU doista stegnu Rusiju i najtvrđim finansijskim sankcijama i priprete bankama koje i dalje sa njom rade, Srbija se može naći pri neugodnom izboru između “carstva nebeskog i carstva zemaljskog”.

Ako, dakle, pogled suzimo samo na ekonomske posledice eventualnog novog i glasnijeg “pripucavanja” u Donjecku (i šire?), uz pratnju još oštrijih zapadnih sankcija prema Moskvi, pre svega nastradaće srpsko–ukrajinska robna razmena, koja je već počela da opada. Prema jedino konačnim podacima, onim iz 2020. godine, ukupna razmena Srbije i Ukrajine iznosila je oko 290 miliona američkih dolara (u čemu je izvoz Srbije iznosio oko 124 miliona dolara, a uvoz iz Ukrajine bio je 166 miliona dolara). Problem je što je već te godine izvoz Srbije opao za blizu 15 odsto, a uvoz iz Ukrajine je smanjen čak za 53,7 odsto. Duga je priča zašto Srbija i Ukrajina nemaju ozbiljniju međusobnu trgovinu, a još je gore ako i ova mala razmena ima tendenciju pada. Reč je, dakako, o zemlji sa preko 40 miliona stanovnika i tržištu na kojem bi Srbija imala šta da prodaje.

Gore opisani problem sa uticajem ukrajinsko-ruske krize na tržište žitarica (posebno pšenice) nije od uticaja samo na našu ekonomiju i na unutrašnje cenovne odnose, nego će se odraziti i na svetsko tržište hrane. Žarko Galetin, agrarni analitičar, već je u Politici (od 30. januara), izjavio da će se trendovi cena izazvani “ukrajinskom krizom”, preko svetskih berzi sigurno preliti i na nas, ali da Srbija bilansno ima dovoljno hrane (mada su jesenji prinosi kukuruza podbacili). Po Galetinovoj proceni, država će možda u datim prilikama biti prinuđena da brani cene žitarica i njihovih prerađevina određenim merama (na primer kvotiranjem izvoza brašna i slično), što su činile i čine i velike sile u slučaju velikih kriza. On kaže da tek treba da vidimo kako će se razvijati globalna situacija i hoće li Srbija biti primorana na “politiku rigidnijih domaćih zaliha esencijalnih sirovina u sektoru hrane, kako bi, eventualno, intervencijom, s vremena na vreme, odbranila cene”.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.