Dimitrije Boarov: Budi li se inflacija
Piše: Dimitrije Boarov
Inflaciona aždaja se još ne budi u globalnim okvirima, posle dve-tri decenije mirovanja, ali se neki, zasad sitni, znaci inflacionog poremećaja ponegde pojavljuju. U Srbiji je, naime, nakon aprila ove godine statistika zabeležila porast cena proizvoda i usluga od 1,1 odsto prema prethodnom mesecu, te međugodišnji porast (u odnosu na april prošle godine) od 2,8 odsto. Porast cena pretežno je ovogodišnji trend jer je u prva četiri meseca iznosio 2,6 odsto (april ove prema decembru prošle godine). Sve su to još mali postoci, nadajmo se da će takvi i ostati.
Imajući ove podatke u vidu, novinarka beogradske Politike Jovana Rabrenović je u intervjuu sa guvernerkom Narodne banke Srbije Jorgovankom Tabaković (protekle nedelje) postavila i pitanje o inflacionoj pretnji i mogućem rastu kamata, kako u svetu tako i u Srbiji, kao uobičajenom odgovoru na inflacionu opasnost. Guvernerka Tabaković je procenila da je trenutni porast cena u vezi s postpandemijskim porastom cena nafte i primetnim porastom cena hrane na svetskom tržištu. Međutim, ona je iznela mišljenje da će cene hrane kod nas smiriti dolazak pune poljoprivredne sezone, a i opštu prognozu da će “inflacija u narednim godinama ostati pod kontrolom i nastaviti da se kreće u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja od tri, plus minus 1,5 odsto”.
Tabakovićeva je načelno iznela mišljenje da cene pomalo gura naviše okolnost da nakon izlaska sveta iz pandemije dolazi do globalnog poremećaja na strani ponude, gde proizvođači ne mogu u kratkom roku da odgovore na rast tražnje. Ona je pri tome iznela procenu da možemo očekivati “privremeni rast cena na delovima tržišta”.
Elem, guvernerka Tabaković smatra da će u Srbiji tekući porast cena imati “kratak rok”, te da sličnu procenu ima i Evropska centralna banka. S tim u vezi ona smatra da u narednom razdoblju ne treba očekivati ni porast referentne kamatne stope NBS (koja je sada jedan odsto), pa ni porast kamata na evroindeksirane kredite u Srbiji. Prema njenim rečima, u prvom tromesečju kamatne stope na dinarske kredite privredi u Srbiji u proseku su iznosile 2,8 odsto, što je niže nego krajem prošle godine, dok su krediti stanovništvu kamaćeni sa 8,7 odsto.
U prilog svojih smirujućih ocena u pogledu opasnosti od inflacije guvernerka Tabaković je iznela još niz podataka o relativno stabilnom i visokom nivou deviznih rezervi, kontinuirano visokom deviznim prilivu preko stranih direktnih investicija, visokoj likvidnosti i stabilnosti bankarskog sektora, itd. Istina, izbegla je da spomene relativno visok ovogodišnji državni budžetski deficit, prilično visok porast plata i penzija, a i neslućenih, a već načetih mogućnosti da i naša centralna banka naveliko počne da otkupljuje korporacijske obveznice (posebno javnih i preduzeća u državnoj svojini).
Mada se o nekoj pretećoj, neposrednoj inflacionoj oluji zasad doista ne može govoriti i mada su “antiinflacioni alati” poslednjih decenija i u svetu veoma usavršeni, dok je globalizacija raširila veliko ogledalo za devizne kurseve (pa su eksperimenti štampanja nacionalnog novca ex nihilo sve ređi), opreznosti nikad neće biti dovoljno. Zebnja od inflacije kod ljudi je postala normalna pojava, pogotovo u zemljama koje su iskusile hiperinflaciju, a takva je i Srbija, i gde je opstanak na vlasti određenih nomenklatura pitanje života ili smrti, pa u njima večito traje “predizborna groznica”.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
