Dimitrije Boarov: Antikrizne mere bez mere

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

U “povišenoj kafanskoj atmosferi” bio sam prinuđen da čujem pledoaje jednog gorljivog zagovornika ponavljanja izbora u Srbiji na svim nivoima, a ne samo u Beogradu. Kičma ovog izlaganja bila je teza da je za obične ljude najbolji lek za svaku, pa i dolazeću ekonomsku krizu – raspisivanje vanrednih političkih izbora. Jer, navodno, tada su političke strukture na vlasti prinuđene da “kupuju” novi mandat vladavine od naroda deleći novac “iz helikoptera”, cene su uglavnom pod strogom kontrolom, hrane ima u izobilju, niču nove bolnice, kreću brzi vozovi, nebo nam je sve zaštićenije raketama zemlja-vazduh, BDP skače do rekordnih visina, itd.

Na primedbu koju je neko dobacio – da se sve to postiže zaduživanjem države na teret budućih generacija – zagovornik “permanentnih vanrednih izbora” je jednostavno odgovorio: pa neka se i deca malo pomuče u budućnosti, kao što smo se mi mučili proteklih 30 godina! Problem je što se deca neće mučiti samo sa otplatama javnog duga, koji je za vreme kovid-krize (2020-2021) poskočio za čitavih šest milijardi evra (uglavnom zbog novih stranih kredita) nego i zbog toga što će se upravo kod naroda obnoviti i učvrstiti mit o svemoći države koja navodno može “pomagati” privredu i stanovništvo sa 10,4 odsto svog bruto društvenog produkta, koliko je Srbija odvojila tokom kovid-krize, da spreči širenje nezaposlenosti, gašenje čitavih privrednih grana, te da smanji nevolje stanovništva zbog smanjenih prihoda. Istina, zemlje Centralne i Istočne Evrope odvojile su za slične namene u proseku manje, 6,7 odsto svog BDP-a. Ali one nisu morale ili nisu htele da pribegnu lečenju sumorne atmosfere koju je celom svetu nametala pandemija kovida-19 putem redovnih i vanrednih političkih izbora, kao što je sa mnogo entuzijazma činila vlast u Srbiji.

Iz ovog podužeg uvoda može se razumeti zašto je i Fiskalni savet Srbije ovih dana objavio svoju analizu finansijskih “paketa pomoći” koje je protekle dve i po godine štedro delila Vlada Srbije, a u javnosti uglavnom reklamirao “glavni inicijator” pomoći i cele ekonomske politike – predsednik države Aleksandar Vučić.

Fiskalni savet se (većinom glasova jer se, kako se čuje, treći član FS Bojan Dimitrijević usprotivio zaključcima) uglavnom negativno odredio prema reagovanju vlasti Srbije na kovid-krizu, smatrajući da su slični efekti mogli biti postignuti sa daleko manjim državnim davanjima (tj. zaduženjima prema inostranstvu), pretežno onim upućenim stanovništvu (biračkom telu Srbije). Prema analizi FS, na primer, nužna pomoć stanovništvu mogla je biti obavljena i sa 500 miliona evra da se u raspodeli sredstava nije išlo “neselektivno”, pa su pomoć dobijali i oni koji navodno nisu bili ugroženi. Uzgred, ta pomoć stanovništvu je, relativno posmatrajući, bila četiri puta veća nego u zemljama CIE:

I kada je u pitanju pomoć privredi, prema nalazima FS, Srbija je delila natprosečno, prema zemljama CIE, jer joj je dala 4,8 svog BDP-a, a spomenute evropske zemlje 4,2 odsto svog (istina znatno većeg) BDP-a. Pri tome je 90 odsto sredstava deljeno svim firmama, dok su ostale zemlje uglavnom podržavale najugroženije grane – turizam, transport, itd. FS uz to ocenjuje da je struktura privrede Srbije takva da joj posledice pandemije uglavnom nisu ugrožavale promet (u CIE su se pretežno držali granice od 20 odsto pada prometa kao kriterijuma za dodelu pomoći).

FS jedino pokazuje razumevanje za natprosečno pomaganje zdravstvenog sistema (2,7 odsto BDP-a), koji je kovid-krizu dočekao prilično siromašan i zaostao.

Na kraju, moglo bi se postaviti pitanje da li analiza “paketa pomoći” Srbije tokom protekle ekonomske krize izazvane kovidom-19, a koju je sačinio Fiskalni savet, daje neka uputstva za poteze vlasti u dolazećoj novoj ekonomskoj krizi koju izaziva ruski napad na Ukrajinu, praćen opsežnim ekonomskim sankcijama Zapada? Reklo bi se da Fiskalni savet po tom pitanju zasad ne daje neke konkretne odgovore niti naznačuje neka uputstva. Trenutno je to razumljivo jer niko, zapravo, još ne zna kuda vodi takva kriza, ne samo Srbiju već i čitav svet. Jedino je sigurno da će promene biti duboke, a verovatno i trajne.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.