Deveta umetnost: Revolucionar u jugoslovenskom stripu
Piše: Dušan Pavlović, Novi magazin
Sad se već može slobodno reći: Branislav Bane Kerac (1952) je, pored Zorana Janjetova, Rajka Miloševića Gere i Stevana Subića, najvažniji živi crtač stripova poreklom iz Srbije, koji uživa međunarodnu karijeru. Kerac je već 46 godina u stripu, a u poslednjih nekoliko godina radi na čuvenom strip serijalu Zagor. To nije, međutim, jedini strip sa kojim je Kerac postigao međunarodnu karijeru. Pre toga uspeo je da na evropskom i američkom tržištu objavi svoja dva najvažnija junaka – Kobra i Cat Claw. Vizuelno je definisao YU Tarzana na kojeg je tim jugoslovenskih autora imao ekskluzivnu licencu za ceo svet tokom 1980-ih godina. A nedavno se pojavilo i kolekcionarsko izdanje poslednje tri epizode Zagora iz 2019, na 314 strana u izdanju Veselog četvrtka iz Beograda.
Kerac karijeru započinje 1974. zajedno sa školskim drugom Svetozarom Tozom Obradovićem. (Obradović je napisao scenarije za veliki broj stripova koje je Kerac nacrtao.) Njihovo prvo delo je partizanski strip – Poručnik Tara. U to vreme partizanski stripovi su, iz razumljivih razloga, bili najbrojniji, pa su imali privid veće popularnosti. No, Kerac pokazuje da se razlikuje od proseka. Poručnik Tara nije slučajno ličio na Klinta Istvuda. Poseban odmak od tradicionalnog jugoslovenskog ratnog stripa bio je akcioni karakter Poručnika Tare. Tara je zapravo bio prvi domaći vestern inspirisan francuskim i belgijskim likovima, koji su tada dominirali evropskom strip scenom (Džeri Spring, Poručnik Bluberi, Komanča). U to vreme, najveći broj stripova iz narodnooslobodilačke borbe bio je vezan za indoktrinaciju. Nisu postojali individualni junaci, već samo kolektivni. (Izuzetak su bili strip serijal Mirko i Slavko i stripovi Jevrema Ješe Milovanovića iz 1960-ih.) Tara jeste bio zakleti borac protiv nacista i domaćih izdajnika, ali je naglasak bio na akciji, a ne ideologiji. Partizani Julija Julesa Radilovića i Đorđa Lebovića, koji nastaje otprilike u isto vreme kad i Tara i koji je takođe postigao evropsku slavu, vizuelno ne uspeva da postigne ovaj akcioni karakter. Dok se Radilović drži tradicionalnog kaišastog kadriranja (u skladu s pravilima tzv. sindikalnog stripa – Rip Kirbi, Flaš Gordon, Fantom itd), u Tari već prepoznajemo razbijanje ovog šablona (veliki kadrovi i scene koje ulaze u druge kadrove), kao i naglasak na tome da se glavni junak obračuna pesnicama s neprijateljem. Osim toga, Tara je imao status interno problematičnog lika: nekad je bio major, ali je degradiran u poručnika. Čak i sa nižim činom, on ne prestaje da se s velikim uspehom bori protiv nacista. Slično filmskom liku Harija Kalahana, koji je zbog svojeglavosti nekoliko puta suspendovan s posla, ali, zanemarujući propise, nastavlja da juri kriminalce. Ovo je takođe važno za redefiniciju idealnog lika partizanskog ratnika koji više ne mora da bude moralno savršen da bi bio dobar partizan i komunista.
REVOLUCIJA U JUGOSLOVENSKOM STRIPU: Posle 22 epizode, Kerac napušta rad na Tari, ali i novosadski Dnevnik. Poslednja epizoda objavljena je 1979 (tri epizode do danas nisu objavljene), a Kerac 1978. prelazi u gornjomilanovačke Dečje novine da bi se posvetio radu na novom junaku – Kobri. U to vreme glavno izdanje Dečjih novina bio je nedeljni magazin EKS almanah u kome su dominirali Marvelovi superheroji kao što su Šang Či, Gvozdena pesnica, Beli tigar… koji su znali neku borilačku veštinu. Otuda je Kobra (Slobodan Marković), filmski kaskader iz Jugoslavije na privremenom radu u SAD, bio karatista. U ovom serijalu akciono kadriranje, kao i način tuširanja, ide korak dalje. Kerac je jedan od prvih domaćih autora koji način tuširanja preuzima od francusko-belgijske škole (Žiro, Herman), dok kadriranje i akcione scene preuzima od američke škole (Marvel i DC Comics). Ova kombinacija dolazi do izražaja u 14. epizodi Kobre – Anđeo pakla, štampanoj 1980-1981, koja vizuelno predstavlja pravu malu revoluciju u jugoslovenskom stripu.
Rad na Kobri nastavljen je narednih 13 godina (poslednja, 17. epizoda objavljena je 1991), ali već 1981 (dakle, paralelno s radom na Kobri), Kerac započinje novi serijal – Cat Claw. Dok je Kobra pod očiglednim uticajem francusko-belgijske škole stripa, Cat Claw je prišla još bliže marvelovskom obrascu strip junaka. Studentkinju Kerol Konor jedne noći ogrebe mačka ozračena sigma-tronom, nakon čega Kerol dobija nadljudske moći. Ovo je otvorena aluzija na Pitera Parkera, koga je pre nego što je dobio nadljudske moći i postao Spajdermen ugrizao radioaktivni pauk. Kerac nije to ni krio unevši u strip nekoliko posveta Džoniju Romiti (tvorcu Spajdermena). Iako je u prvoj polovini 1990-ih Cat Claw uspela da stigne na američko tržište, tamo je doživela polovičan uspeh. Izdavačka kuća odlučila da ga prodaje kao strip za odrasle, upakovanog u sivu kesicu. Ovo je sprečilo značajniji prodor na američkog tržište. Ali, zato je u Skandinaviji bila enormno popularna. Tri godine zaredom je proglašavana za najpopularniji lik magazina Magnum, za prsa ispred Modesti Blejz i Akse.
Kerac je ostavio značajan trag u kolektivnom radu na dva licencirana serijala za koje je jugoslovenska strip zajednica dobila prava na crtanje tokom 1980-ih godina. Prvi je bio Veliki Blek, a drugi Tarzan. U to vreme oba serijala su crtana po licencnom modelu. Veliki Blek je počeo da izlazi 1978, a najveći broj (više od 60) epizoda realizovali su različiti domaći strip crtači u Dnevnikovom izdanju Lunov magnus strip tokom 1980-ih. Kerac nije bio oduševljen idejom da radi licencnog Bleka i postavio je uslov da ga crta onako kako on misli da treba. Ovo se u prvom redu odnosilo na slobodniji pristup definisanju likova, kadriranja i količinu erotike u stripu. To je bilo u potpunoj suprotnosti sa italijanskim (bonelijevskim) strip junacima koji su bili lišeni erotike sve do pojave Dilan Doga 1986. Bilo je jednostavno nezamislivo da Blek vodi ljubav sa Indijankom ispod vodopada.
OD BLEKA & TARZANA: Ipak, posle dogovora sa urednikom Dnevnika, Kerac je nacrtao dve epizode koje, međutim, nikad nisu objavljene u ediciji Lunov magnus strip, već u Strip zabavniku tokom 1981. i 1982. (Postoji i treća epizoda, koju je Kerac nacrtao s Pavelom Kozom, ali je objavljena mnogo godina kasnije.) Iako je nacrtao samo dve epizode, koje su pri tom poprilično odskakale od licencnih standarda, one su u Italiji reprizirane čak šest puta i postale omiljene među Blekovim fanovima. Mala Šapa (bela Indijanka), apsolutno netipična za EsseGesse (trio koji je stvorio Bleka) je, uz ostale vanserijske likove (Otava-te, poglavica Oksford, poručnik Dedhed) potpuno zasenila uobičajene stereotipne likove Blekovih prijatelja i neprijatelja. Lik markize DeNoar, Tigrice od Džajpura je, naravno, Cat Claw maskirana u crnokosu veštičaru, koju čak ni Blek nije mogao da savlada, pa je priroda morala da se pobrine za njen kraj.
Prva epizoda YU Tarzana pojavila se 1982. u Stripoteci #780, a kasnije nastavila da se redovno objavljuje u domaćoj strip magazinu Tarzan. Kerčeva uloga bila je da vizualno osmisli Tarzanov lik. Ostali domaći crtači morali su da poštuju standarde koje je Kerac postavio. Ali i tu su se standardi isprečili kao prepreka. Pošto je bio licencni strip, Tarzan je, kao i Blek, imao previše pravila koja je trebalo poštovati. Najvažnije je to što lik ne sme da bude poročan i mora da bude moralno bezgrešan. Svaka epizoda je imala isti broj strana. Od oko 100 epizoda koje je tokom 1980-ih stvorio jugoslavenski tim, Kerac je radio na oko polovini njih, uključujući i mnoge scenarije. YU Tarzan je objavljen u Švedskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Holandiji i Danskoj.
Raspadom bivše Jugoslavije i zajedničkog tržišta nastupila su teška vremena za sve strip-autore. Tako je i Kerac bio prinuđen da manje crta, a više pronalazi izdavače i priprema za štampu strip izdanja novosadsko Marketprinta. Nastavilo se to i u prvoj dekadi 21. veka kad je Kerac ilustrovao osnovnoškolske udžbenike za matematiku i srpski jezik i nekoliko knjiga iz srpske istorije. Sve do 2010. Kerac se više bavio muzikom u hard rok bendu GeroMetaL (njihov drugi studijski album nosi naziv Cat Claw), dizajnom i marketingom. Srećom, na festivalu stripa u Rijeci sreo se sa Igorom Kordejom koji ga je nagovorio da se vrati stripu sa argumentom da jedan takav talent ne sme da bude protraćen na kesice za kafu. Tako za francuskog izdavača nastaju Gangs des Pink Panthers (2012) i Lignes des Front (2014/15). Kerac nije bio zadovoljan francuskim scenaristima i urednicima, koji, po njegovom shvatanju, nisu imali dobar osećaj za dramaturgiju i previše su bezrazložno zanovetali.
DO ZAGORA: A onda se otvorila mogućnost da Kerac počne da sarađuje sa italijanskom izdavačkom kućom Boneli na čuvenom strip serijalu Zagor. Rad na Zagoru došlo je posle susreta sa Buratinijem, scenaristom i urednikom svih Zagorovih izdanja u Boneliju, na festivalu u Kragujevcu 2011. Kerac mu je pokazao par albuma Cat Claw, a već sledećeg jutra Buratini mu je ponudio da crta Zagora. Kerac je zasad uradio tri epizode: Prošlost Džimija Gitare (2015), Dolina spomenika (2019) i Dranki Dak na zadatku (2020). Trenutno radi na četvrtoj.
Nema dovoljno mesta da se nabroje svi Kerčevi strip junaci. Po sopstvenoj proceni, nacrtao je više od 3.000 tabli (strana) stripa. Ipak, njegova dva najznačajnija stripa su Kobra i Cat Claw, kojima je Kerac redefinisao domaći strip. U njima nije samo imao priliku da radi ono što voli, već je postavljao nove standarde u domaćem stripu. Kobra i Cat Claw prvi su domaći akcioni stripovi marvelovskog tipa. Isto se odnosi i na način senčenja, koji Kerac preuzima od Belgijanca Hermana i Francuza Žiroa, a kasnije od španskih majstora Gonzalesa i Ortiza. Međutim, u ovim stripovima posebno mesto zauzima erotika. U njima mogu eksplicitno da se vide ženske grudi, bradavice, raskopčana košulja, istaknuta zadnjica, stidne dlake itd. Ovo je bilo revolucionarno čak i na svetskom nivou, jer možda danas u francuskoj verziji Marvelovog Konana možete da vidite scene seksualnog odnosa, ali u Bušeminom i Dezunjiginom Konanu iz 1970-ih i 1980-ih toga nije bilo. Kerac je, međutim, pokušao da ode dalje od obične erotike. Njegov cilj je da izgradi junakinju koja je moralno, fizički, intelektualno i seksualno superiornija u odnosu na muške heroje. Ova potraga za spojem tri osobine u ženskom heroju postaje neprekidan motiv Kerčevih stripova najpre u Kobri, kasnije u Balkan ekspresu (druga polovina 1980-ih), ali prosto eksplodira u drugom delu serijala Cat Claw, koji Kerac radi krajem 1980-ih i u prvoj polovini 1990-ih godina.
Problem je otvoren u 7. epizodi Kobre pod nazivom Ratna kraljica (YU strip, 1979). Kobra ima komplikovan zadatak da pobedi Dolores, šeficu bande krijumčara oružja negde u Južnom Amazonu u kojoj se spaja seksualna i fizička dominacija. Dolores ne samo da je fizički i seksualno privlačna, već je, za razliku od ostalih muškaraca koji su u stripu predstavljeni kao gomila mišića bez mozga, intelektualno superiorna. Bandom upravlja upravo zahvaljujući kombinaciji seksualne i intelektualne moći. Sa likom Dolores, međutim, Kerac ne uspeva da uradi ono što je zamislio, jer na kraju Kobra ispada superiorniji u intelektualnom (ne naseda na njene spletke), seksualnom (odoleo njenoj seksualnoj ponudi) i fizičkom smislu (i ako ga je prvi put Dolores pobedila u fizičkom obračunu, drugi put pobeđuje Kobra).
Ovo je delimično ispravljeno u kasnijim epizodama kad Kobra upoznaje potpunu suprotnost Ratnoj kraljici – smotanu Amerikanku po imenu Sindi, skromnih ženskih atributa, zbog kojih je zadirkuje. Ipak, Kobra na kraju završava u krevetu sa Sindi sa eksplicitnim scenama seksualnog odnosa. U stvari, Kerac tu pravi odmak od stereotipa Hani Dorijan (devojka Ripa Kirbija) i uvodi prirodnu snagu duha i svakodnevnog izgleda kao aksiom lepote. Sindi jeste mršavica, ali nije ništa manje seksi od Sigorni Viver u filmskom serijalu Alien ili Mile Jovović u Petom Elementu.
Svoj cilj da u jednoj osobi objedini moralno, seksualno, fizički i intelektualno superiorniji ženski lik Kerac uspeva da reši 1981. kad počinje da crta Cat Claw, po sopstvenom scenariju. Kerol Konor je ovoga puta idealan spoj moralne ispravnosti, štreberske upornosti i na granici bezobrazluka seksualne i intelektualne nadmoći koja uspeva da u zatvor spakuje najmračnije superkriminalce, kojima obična policija (uglavnom) ne može ništa. Da ne bi bilo feminističke egzaltacije, junakinji je dodat partner antagonista, prljavi inspektor (James) Kameron (Walter) Hil, koji vrlo namerno izgleda kao autor stripa iz boljih dana. Dosad su objavljene 44 epizode raspoređene u jedanaest strip albuma, koji su prepuni omaža i posveta Kerčevim vanstripskim (filmskim i muzičkim) sklonostima. Kerac nikad nije završio ovaj serijal. Po sopstvenom priznanju, ostaje da napravi još jedan strip album sa nekoliko epizoda pod nazivom Catmageddon. Čekamo s nestrpljenjem.
Zagor Pueblo!
Kolekcionarsko izdanje Veselog četvrtka – Zagor Pueblo! pojavilo se 27. januara ove godine. U njemu će ljubitelji ovog lika moći da isprate Zagorove avanture iz pera Morena Buratinija i Baneta Kerca (koji je uradio i naslovnu stranu za ovo izdanje). Integral krase predgovor urednika i scenariste Buratinija, pogovor urednika i pisca Vase Pavkovića, kao i prvobitne verzije ključnih tabli stripa, koje sada odgovaraju originalnoj viziji novosadskog strip-autora.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
