Anika Ben David: Rusija ne sme da uspe

Intervju: Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David
Razgovarala: Julijana Mojsilović . Izvor: Novi magazin

Anika Mariana Elizabet Račel Ben David u Beograd je došla 2021. kao ambasadorka akreditovana za Srbiju i Crnu Goru. Pre toga se bavila ljudskim pravima, demokratijom i vladavinom prava u Ministarstvu spoljnih poslova Švedske, u kojem je bila i šefica Odseka za centralnu, istočnu i južnu Afriku, Odeljenje za Afriku. Službovala je u Tanzaniji i Izraelu. Nakon što je njena zemlja preuzela predsedavanje EU, smatra da je Unija sada spremnija nego ikad da prihvati zemlje Zapadnog Balkana, pogotovo nakon „nove geopolitičke urgentnosti zbog ruske agresije na Ukrajinu“.

Švedska će predsedavati EU u narednih šest meseci u ne tako lakom trenutku za Evropu u celini. Šta će biti prioriteti Stokholma?

Zaista je teško vreme u kojem Švedska po treći put u istoriji preuzima predsedavanje EU. Nalazimo se u presudnom trenutku za evropsku, a verovatno i svetsku istoriju. Jedna nuklearna sila, članica Saveta bezbednosti UN, pokrenula je totalnu agresiju na slovensku, pravoslavnu, bratsku naciju, demokratsku zemlju koja nije predstavljala nikakvu opasnost. I ta nelegalna i neopravdana agresija je test. Agresija, ne samo na Ukrajinu i ljude koji tamo žive već na Evropu i, šire, na evropske vrednosti, na pravila saradnje, na ukorenjen međunarodni poredak. Tako da će rat u Ukrajini odrediti švedsko EU predsedavanje u narednih šest meseci. Radićemo na očuvanju evropskog istorijskog jedinstva bez presedana, na tome da učinimo sve što možemo da Ukrajinu podržimo ekonomski, vojno, diplomatski, politički kako bi ona pobedila u ovom ratu. Oni se ne bore samo za sebe već i za sve nas u Evropi. Pozdravljamo to što su se mnogi naši bliski partneri uskladili sa stavovima spoljne i bezbednosne politike EU, kao što se očekuje i od zemlje kandidatkinje za članstvo u EU. Nastavićemo da pozivamo Srbiju da učini isto.

Kao predsednica EU, Švedska će pokrenuti agendu EU za zeleniju, sigurniju i slobodniju Evropu.

Da rezimiram – to (rat u Ukrajini) će odrediti švedsko predsedavanje EU, ali ćemo raditi i na tome da Evropu učinimo ne samo bezbednijom već i zelenijom, da idemo dalje sa zelenom tranzicijom i da očuvamo evropske, EU vrednosti, fundamentalne vrednosti kao što su vladavina prava, demokratija, medijski pluralizam, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. 

Čini se da Zapadni Balkan postaje nestrpljiv, a posebno zbog promene politike proširenja. Šta te zemlje zaista mogu da očekuju od EU, povrh onoga što same moraju da urade?

Mislim da je samit EU i Zapadnog Balkana u Tirani pokazao da je EU spremnija nego ikada da se ponovo posveti perspektivi članstva zemalja Zapadnog Balkana. Sada postoji nova geopolitička urgentnost zbog ruske agresije na Ukrajinu. Istovremeno, imamo način kako to treba da se uradi. Zemlje kandidatkinje su prihvatile novu metodologiju, standarde za pridruživanje EU, tako da su standardi tu i odnose se na ono što sam već pomenula. Uglavnom na fundamentalne principe   vladavine prava, demokratije, ljudskih prava, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Mislim da poruka EU nikada nije bila jasnija od one iz Tirane a to je da treba da pružimo mogućnost zemljama koje žele da se pridruže da to i urade. Mi treba da intenziviramo naš angažman sa zemljama Zapadnog Balkana, ali istovremeno – standardi su tu i mi moramo da očuvamo integritet tih fundamentalnih principa u EU. To, dakle, znači da ćemo mi nastaviti da pomažemo Srbiji i drugim zemljama da napreduju na putu ka EU. EU je najveći investitor u Srbiji, najveći trgovinski partner i naveći donator. Svake godine, EU donira 200 miliona evra svojih poreskih obveznika. Švedska je treći najveći donator Srbiji, a mi smo mala zemlja. I sva ta pomoć, investicije i trgovina su usmereni ne samo na poboljšanje kvaliteta života u Srbiji već i na približavanje Srbije Evropskoj uniji zato što nam je Srbija potrebna i smatramo da ima mesto u Evropi i u EU. Ubeđeni smo da EU može Srbiji da pruži najbolju moguću budućnost za ljude koji žive u njoj i na Zapadnom Balkanu u smislu demokratije, slobode, bezbednosti, ekonomskog prosperiteta. Dakle, proces je tu i mi želimo da pomognemo i radimo zajedno sa Srbijom na njenom napretku ka EU.

Kao što svi znamo, integracija u EU može biti zahtevan proces. On zahteva ispunjavanje poglavlja EU. To je promena dotiče DNK države i društva. Krajnji cilj je uspostavljanje čvrste uprave i demokratskih praksi koje omogućavaju adekvatno i demokratsko izvršavanje državnih funkcija kao što su bezbednost, pristup pravdi, zaštita ljudskih prava, pružanje javnih usluga, ekonomski učinak i stvaranje radnih mesta. Mislim da je to vredno truda, a reforme EU same po sebi doprinose povećanju kvaliteta života ljudi u Srbiji.

Gde vidite Srbiju na putu ka EU i da li odbijanje sankcija Moskvi otežava taj put povrh pitanja Kosova i situacije sa vladavinom prava, korupcijom, slobodom medija i drugim temama na koje institucije EU upozoravaju Beograd,  šta donosi ova najnovija diplomatska ofanziva EU, SAD, Francuske i Nemačke ove sedmice?

Kao što sam rekla, puno ulažemo u proces pristupanja Srbije EU. Švedska već dve decenije ima razvojnu saradnju na reformama sa Srbijom. Do sad smo uložili više od 300 miliona evra za reforme u oblasti demokratije, vladavine prava, medijski pluralizam, rodnu ravnopravnost itd. Takođe, mi smo najveći bilateralni donator za reforme u oblasti životne sredine u Srbiji. Pozdravili smo činjenicu da je Srbija napravila korak ka ustavnim amandmanima pre godinu dana. To je bio značajan korak koji je omogućio EU da otvori klaster četiri o reformi u oblasti životne sredine. Švedska je ponosna što je pomogla Srbiji u pripremama za otvaranje tog klastera. Sad je veoma važno da se vidi primena tih ustavnih amandmana. Takođe želimo da vidimo implementaciju medijske strategije zbog nedostataka u medijskom prostoru u Srbiji. Mi u Švedskoj kažemo da su mediji kiseonik za demokratiju. Mediji i civilno društvo. Naše iskustvo je da je potrebno da budemo odgovorni i civilnom društvu i medijima kako bismo  mogli da formulišemo i implementiramo puno održiviju politiku, tako da smo u kritičkom partnerstvu i sa civilnim društvom i sa medijima. Kad pominjete Kosovo i harmonizaciju sa spoljnom politikom EU, ta dva elementa su apsolutno ključna  za put Srbije ka EU. Usaglašavanje sa EU spoljnom politikom je zahtev za sve zemlje kandidatkinje. Kad zemlja postane članica usaglašavanje mora biti stoprocentno. Srbija je sada jedina zemlja gde usaglašavanje nazaduje i nije kompletno. Druge zemlje kandidatkinje se usaglašavaju 100 odsto ili gotovo toliko. Rekla bih da to nije tehničko pitanje. Govorimo o istorijskoj raskrsnici, tektonskom zaokretu kojima svedočimo u Evropi zbog ruskog rata protiv Ukrajine. To je odlučujuća, kritična prekretnica za svet i važno je da  zemlje kandidatkinje budu na pravoj strani istorije. Taj rat nije rat protiv jedne zemlje već protiv vrednosti, protiv ustanovljenog poretka međunarodne saradnje. Ako bi Rusija pobedila u ovom ratu, ona ne bi stala tu. Zato je zbog slobode svih nas važno je da zauzmemo stav. EU razume veliku energetsku zavisnost Srbije od Rusije i zato intenzivno radimo na tome da pomognemo Srbiji da diversifikuje svoje energetske potrebe. EU je nedavno usvojila istorijski paket energetske podrške Zapadnom Balkanu od milijarde evra za pomoć u diversifikaciji. Srbiji i drugim kandidatima je omogućeno da zajedno sa EU kupuju energiju pod istim uslovima.

Kad je reč o Kosovu, upravo smo izašli iz nedavne, verovatno ne i poslednje krize u odnosima Prištine i Beograda. EU radi non-stop na implementaciji Briselskog sporazuma iz 2013. Normalizacija između Beograda i Prištine uz liderstvo Brisela

je jedini put napred. Zahvalni smo na punoj saradnji između SAD i Evrope, radimo zajedno u ovom procesu kako bi se krenulo napred i fokusiralo na širu sliku, odnosno normalizaciju između Prištine i Beograda. Najvažnije je da se sprovedu i poštuju svi raniji dogovor, uključujući i stvaranje Zajednice srpskih opština. Nadamo se da će se situacija smiriti nakon poslednje eskalacije i da ćemo moći da krenemo napred ka normalizaciji.

Mislim da dolazak tolikog broja predstavnika i izaslanika i angažman SAD, EU Francuske i Nemačke pokazuje koliko je važno da nemamo novu nestabilnost u Evropi, na Zapadanom Balkanu. To je ono što nam najmanje treba. Nestabilnost može da iskoristi neka druga strana i to bi udaljilo Srbiju od evropskog puta. Nova nestabilnost bi bila štetna i za Beograd i za Prištinu i za sve nas. Zato je sada važno da radimo zajedno da se zajedno mobilišemo da pomognemo stranama da krenu napred.

Vaša zemlja je odbacila svoju dugogodišnju vojnu neutralnost i podnela zahtev za članstvo u NATO. Verujete li da će se Vladimir Putin usuditi da napadne zemlju članicu NATO-a jer bi to značilo napad na Alijansu u celini?

Odupirem se spekulacijama o takvim Putinovim namerama. Samo da kažem da je 24. februar 2022. bio prelomni trenutak za našu zemlju. U roku od tri meseca javno mnjenje i parlament su se okrenuli u korist NATO apliciranja. Kao članica, Švedska će doprineti bezbednosti NATO-a u celini, u duhu solidarnosti. Članstvo Švedske će ojačati NATO.

Neki medijski izveštaji sugerišu da su ljudi na Zapadu umorni od rata u Ukrajini i posledica zbog pomaganja Kijevu. Kakva je situacija u Švedskoj?

Rekla bih da je ovo dezinformacija. Jedinstvo među državama članicama EU protiv Rusije je istorijskih razmera. U Švedskoj znamo da se Ukrajinke i muškarci bore za našu slobodu, našu bezbednost. Nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da 97 odsto Šveđana odobrava podršku EU Ukrajini.

Pokušavajući da osvoji Ukrajinu, drugu po veličini zemlju u Evropi, Rusija je pokazala potpuno nepoštovanje evropskog bezbednosnog poretka, volje ukrajinskog naroda i Povelje Ujedinjenih nacija.

Da ne bude greška, ako Rusija uspe da proguta Ukrajinu, neće stati na tome. Rusija ne sme da uspe.

Podržati Kijev u ovom poduhvatu nije samo moralna obaveza. To je takođe preduslov za trajni mir u Evropi.

Moramo da stojimo uz Ukrajinu koliko god je potrebno. U pitanju su fundamentalna pitanja.

Geopolitika i politika identiteta na globalnom nivou su opasni izvori konfrontacije, posebno kada se to dvoje kombinuje. To je slučaj sa pretećim nacionalizmom Rusije.

Putinov rat je takođe rat protiv naših vrednosti, našeg sistema upravljanja i normi međunarodne saradnje. Dakle, ishod ovog rata će oblikovati budućnost Evrope.

Srećni ljudi Šveđani

 Vaša zemlja je redovno među onima sa najsrećnijim ljudima na svetu. Kako to uspevate i možete li da posavetujete druge kako da se približe tom nivou zadovoljstva?

Rekla bih da je sve počelo od civilnog društva i slobodnih medija. Upravo su oni doneli promene koje su dovele do progresivnog zakonodavstva za nediskriminaciju i jednakost i jakih transparentnih institucija koje su odgovorne ljudima.

Suština je da se Švedska zalaže za međunarodni poredak zasnovan na pravilima. Tvrdimo da smo upravo kroz integraciju perspektive ljudskih prava izgradili naše društvo snažno, ne samo ekonomski.

Švedska je potpisnica većine konvencija o ljudskim pravima. Presude Evropskog suda pravde i kritike ugovornih komiteta nakon pojedinačnih žalbi utiču i oblikuju švedsko zakonodavstvo. Ovo stvara legitimitet za naše aktere.

Tokom proteklih pola veka, naša nacionalna politika ljudskih prava pretočena je u ambicioznu spoljnu politiku u kojoj sprovodimo švedska socijalna rešenja bilateralno i multilateralno kroz politički dijalog, zalaganje, razvojnu saradnju, promociju i trgovinu Švedske.

Politika nediskriminacije i finansiranje živog civilnog društva doprineli su da danas budemo jedna od najuspešnijih zemalja sveta. Izazovi nam ne nedostaju, ali smo uvereni da, zahvaljujući našim demokratskim institucijama i zajedničkim naporima ljudi, možemo rešiti probleme i nastaviti da razvijamo naše društvo.

Drugim rečima, imamo koherentnu politiku ljudskih prava koja preseca sve što radimo. Imamo niz instrumenata koji upravljaju našom politikom za demokratiju, ljudska prava i vladavinu zakona u spoljnoj politici, uključujući i belu knjigu ukorenjenu u parlamentu.

Sve u svemu, verujem da nam je ovo dalo ulogu ispunjenu očekivanjima, izloženosti i uticaju na međunarodnoj sceni. Za nas se spoljna politika zasnovana na vrednostima pokazala kao prednost. To nije samo pošteno ili pravedno, već i pametno.

Stokholmska konferencija 50+

U Stokholmu je bio prvi veliki UN skup o životnoj sredini 1972. koji je tu temu stavio u prvi plan međunarodnih briga. Kako ocenjujete dostignuća Stokholmske konferencije 50+ održane 2022. godine?

Oko 150 zemalja okupilo se u Stokholmu kako bi se fokusirali na klimu i životnu sredinu. Zajedno sa našom zajedničkom Kenijom, rezimirali smo rezultate u Stokholmskoj agendi – 10 preporuka svetu za ubrzanje tempa tranzicije: staviti ljudsko blagostanje u centar zdrave planete i prosperiteta za sve; priznati i primeniti pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu ispunjavanjem vizije artikulisane u principu 1. Stokholmske deklaracije iz 1972; usvojiti sistemske promene u načinu na koji naš trenutni ekonomski sistem funkcioniše kako bi doprineo zdravoj planeti; ojačati nacionalnu implementaciju postojećih obaveza za zdravu planetu unapređenjem nacionalnog zakonodavstva o zaštiti životne sredine, budžeta, procesa planiranja i institucionalnih okvira; uskladiti javne i privatne finansijske tokove sa obavezama u vezi sa životnom sredinom, klimom i održivim razvojem; ubrzati sistemske transformacije sektora sa velikim uticajem, kao što su hrana, energija, voda, zgrade i građevinarstvo, proizvodnja i mobilnost; ponovo izgraditi odnose poverenja radi jačanja saradnje i solidarnosti; ojačati i osnažiti multilateralni sistem; prepoznati međugeneracijsku odgovornost kao kamen temeljac zdrave politike i unaprediti rezultate Stokholm+50 jačanjem i obnavljanjem tekućih međunarodnih procesa, kao što je sastanak na visokom nivou UN-a, Samit budućnosti 2023. godine.

Alijansa za sećanje na Holokaust

Švedska predsedava Međunarodnim savezom za sećanje na Holokaust (IHRA) do 1. marta 2023. Koje su to organizacije i na koje teme će se vaše predsjedavanje fokusirati? Šta će biti glavna tema međunarodne konferencije IHRA će održati međunarodnu konferenciju u Beogradu u februaru?

IHRA je jedina međuvladina organizacija koja radi na sećanju na Holokaust, istraživanju i obrazovanju. Osnovala ga je Švedska 2000. godine i danas ima 34 države članice.

Švedska predsedava – Zajedno za uticaj – IHRA-om, dvadeset i više godina nakon prvog Stokholmskog foruma o Holokaustu i godinu dana nakon Foruma u ​​Malmeu, Zapamtite – ReAkt.

Ovo je vreme kada je IHRA potrebnija nego ikad; antidemokratske snage dobijaju na udaru, šireći antisemitizam, antiromstvo, dezinformacije i distorzije, ne samo na platformama društvenih medija. Predsedništvo ima dva glavna prioriteta; praćenje obećanja datih na Forumu u Malmeu i fokusiranje na dalje jačanje IHRA kao institucije.

Međunarodna konferencija u Beogradu je organizovana sa Srpskom OCD Terraforming i fokusira se na praćenje nacionalnih obećanja Švedske i Srbije datih na Forumu u Malmeu, kao i na aktuelne trendove u distorziji.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.