Amazon nestaje, kako ćemo da dišemo!

Piše: Milan Nikolić, Novi magazin

Poznato je da biljke apsorbuju CO2 i ispuštaju kiseonik dok životinje ispuštaju CO2, a udišu kiseonik. To je temeljna simbioza života na ovoj planeti. Ako se poremeti dovodi se u opasnost sam život.

Na našoj planeti ima samo nekoliko tropskih prašuma koje proizvode većinu kiseonika na našoj planeti. Najveća od tih prašuma je Amazon (više od 50 odsto kiseonika u svetu) dok su tropske prašume Afrike i Jugoistočne Azije znatno manje.

I LEK IZ PRIRODE: Amazon ima otprilike sedam miliona kvadratnih kilometara kroz koji teku brojne reke a najveća je, naravno, Amazon po kojoj je i nastalo ime ove tropske prašume (rainforest). Amazon deli devet država a stvarno pripada nekim 350 plemena na 3.500 teritorija koje tamo žive bar 12.000 godina. Najveći deo Amazona, tj. oko 60 odsto kontroliše i eksploatiše Brazil.

Amazon je ogromni ekološki sistem (oko 400 milijardi većih stabala koji čine bar 20.000 vrsta i nepoznat broj onih koje još nisu naučno registrovane) sa najvećim biodiverzitetom na svetu. Računa se da je ova tropska prašuma stara bar 55 miliona godina. Nažalost, Amazonsko tlo je plitko i nije mnogo plodno i zato jako zavisi od Saharske prašine (posebno fosfora u njoj) koje redovno donose vetrovi preko Atlantika. Ipak, računa se da 1 kvadratni kilometar može da sadrži gotovo 100.000 tona biomase. Najveće bogatstvo Amazona, osim proizvodnje kiseonika, jeste u tome da se u toj ogromnoj raznovrsnosti nedovoljno istraženog bio materijala još krije veliki broj lekova koji bi mogli biti efikasni protov naših najgorih bolesti. Da bi se sve to istražilo treba vremena a vreme sada gutaju vatre, buldožeri i motorne testere.

Životinjski svet je takođe veoma raznovrstan jer je Amazon najbogatiji biom na svetu i veruje se da ga čini oko 2,5 miliona različitih insekata, više od dve hiljade ptica i sisara, više od dve hiljade riba, oko 430 vodozemaca, više od 400 reptila, oko 150.000 beskičmenjaka, itd., kao i mnoge vrste koje još nisu naučno klasifikovane.

Veruje se da je nekada u Amazonu živelo i do pet miliona ljudi, te da su tu postojale i razvijenije šumske civilizacije kako je svedočio Fransisko de Oreljana (1542.) koji je u ovo područje sa svojom ekspedicijom, koja je tražeći “El Dorado” (grad od zlata), donela brojne evropske bolesti (posebno su male boginje bile smrtonosne) na koje je domaća populacija bila neotporna tako da je, posle genocida ovim biološkim oružjem, krajem 20. veka ovde živelo samo oko 200.000 “indijanaca”. Oreljana nije, naravno, našao zlatni grad ali je zato počinio možda najveći zločin u istoriji koji nikada nije ni bio nazvan genocidom.

ŠAMPION KORUPCIONAŠA: Danas je u toku jedan, nešto drugačiji, genocid – koji opet neće biti tako nazvan – u toku je deforestacija Amazona koja je došla već do oko 20 odsto uništene prašume. Sečenje i paljenje džungle je naročito intenzivno od kako je na čelu Brazila predsednik Bolsonaro. Ovaj penzionisani kapetan artiljerije (padobranac) koji je nekada svoje vojnike terao da traže zlato za njega a onda kada ga (očito) nisu našli došao, sa par kolega, na ideju da u kasarnu stavi bombu pa da posle eksplozije za to optuži brazilske levičare ne bi li se oficirima (hrabrim braniocima vojnog režima) podigle plate. Za ovo je cela grupa dospela na sud i bila osuđena na više godine robije u prvoj instanci dok se neko iz generalske hunte nije setio da bi ovako odlučnog i beskrupuloznog oficira ne velike pameti (slušaće zato) trebalo iskoristiti u politici. Tako je Bolsonaro bio oslobođen na višoj instanci i onda se, kako je i obećao, bacio u politiku u korist generala i bogataša.

Na izborima ne bi imao šanse da jedan (generalima i bogatašima sklon) sudija nije poslao Lulu (Ignacio do Silva – popularni levičarski predsednik Brazila) u zatvor a onda uklonio i njegovu naslednicu Dilmu Rusef. Potom su najbogatiji ljudi Brazila finansirali i opsežnu prljavu kampanju u društvenim mrežama protiv manjih političkih suparnika Bolsonara. Bila je prikupljena i, do tada u Brazilu neviđena, suma novaca za njegovu kampanju a osmišljen je i slogan na koji Brazilci dobro reaguju: Bolsonaro protiv kriminala i korupcije.

Tako su korupcionaši i kriminalci dobili svog šampiona da se bori protiv tih teških socijalnih bolesti tako što će ih širiti i jačati – nešto kao strategija namernog prokužavanja da bi se dobio imunitet krda u borbi protiv kovida 19 – koju predlažu neki nadriimunolozi u redovima antivaksera. Da bi vratio uloženo u sebe ali i da bi sam našao svoj “El Dorado” Bolsonaro je dozvolio da se promene zakoni i smanji zaštita domorodačke populacije i njenih teritorija ne bi li njegovi bogati prijatelji mogli da seku i pale džunglu radi traženja zlata, dijamanata, gajenja goveda ili industrijskog bilja za proizvodnju dizela.

Samo u prvoj godini Bolsonarove vladavine uništenje Amazona je poraslo za više od 80 odsto, a sada se nastavlja nešto opreznije jer su satelitski snimci jasno otkrili svetu dimove, vatre i ožiljke spaljene zemlje u Amazonu. Da bi ovaj proces ubrzao (računa da neće biti do veka na vlasti) Bolsonaro planira autoput i železnicu preko Amazona iako antropolozi smatraju da će to uništiti preostalo domorodačko stanovništvo (nešto oko milion sada) a najvećim delom i prašumu u kojoj žive jer će stostruko povećati eksploataciju džungle.

Bolsonaro ne bi bio ono što jeste, “glup ali zato pokvaren”, kako ga je opisao jedan brazilski građanin (u demonstracijama povodom njegovih krajnje neadekvatnih stavova o Kovid 19 pandemiji) da nije drsko branio deforestacija Amazona pred COP26 (skup o klimatskoj krizi) tvrdeći da je samo 10 odsto uništeno te da će on to pošumiti, itd., itd. U ovo treba verovati onoliko koliko treba verovati i njegovoj tvrdnji da Antikovid vakcine pretvaraju ljude u krokodile i da ih zato nije na vreme nabavio!

Jedan od zaključak COP26 jeste da se mora obustaviti deforestacija naše planete do 2030. godine što će, ljudi kao Bolsonaro, razumeti da im je dato još 8 godina za seču i paljenje pa će, dok god je na vlasti, nastaviti započeto uništenje Amazonske džungle da bi bogatim investitorima u njegove kampanje vratio dug. Jer, možda je Bolsonaro zaista glup, ali on ipak zna, što i svi neoliberalni ekonomisti na svetu, da je ipak profitabilnije služiti bogatima nego sirotinji ili opštem dobru.

RAZMISLITE: Pored Amazona u opasnosti su i Afričke tropske džungle kao i monsunske džungle u južnoj Aziji koje se takođe seku i pale uglavnom da bi se sadile industrijske biljke kao uljane palme ili istraživali industrijski minerali, zlato i dijamanti. Ova dva područja šuma u Africi i Aziji zajedno daju oko 40 odsto kiseonika na našoj planeti. Ostalih 10 odsto daje sve ostale šume, livade, močvare i tundre na zemlji.

Ovo znači da će za naš budući kratki dah i gušenje biti odgovoran, pored brojnih domaćih zagađivača, i smanjen dotok kiseonika iz Amazona i ostalih prašuma jer, još uvek dominantna neoliberalna ideologija (neobuzdanog kapitalizma), veruje da je gramzivost dobra čak i onda ako ide protiv zdravlja pa i samog života većine ljudi.

Da li ovo znači da će Bolsonaro izgubiti sledeće izbore ne samo zbog Amazona već i zbog oko 700.000 umrlih od kovida što je učinilo Brazil drugom najvećom žrtvom ove pandemije (prve su SAD sa oko 800.000 mrtvih ali i gotovo dvostruko više stanovnika) jer je Bolsonaro na početku pravio šegu sa pandemijom, pa onda nije nabavio vakcine na vreme i na kraju aktivno vodio kampanju protiv vakcinisanja.

Uz sve to Bolsonaro, njegov sin Eduardo i bogati prijatelji su iskoristili priliku u pandemiji za dodatno bogaćenje kroz korupciju i razne marifetluke tako da je protiv njih otvorena istraga od strane Vrhovnog suda i Kongresa Brazila. Kongresni panel optužuje Bolsonara za zločin protiv čovečnosti jer tvrdi da je bar 100.000 Brazilaca nepotrebno umrlo u kovid pandemiji zbog grešaka i gluposti Bolsanarove administracije.

Sve ovo ne znači da će Bolsonaro sigurno izgubiti izbore jer on zna da bi to značilo da će on, sin i brojni bogati prijatelji završiti u zatvoru. On, takođe, ima i moćne prijatelje i van Brazila a pre svega u SAD kojima je omogućavao lukrativne poslove. Zato mu je Tramp obezbedio da bude zvezda Brazilskog ogranka novih socijalnih marža GETTER i PARLER (Trampov privatni domen) a njegov politički strateg Stiv Benion sada savetuje Bolsonara da nikako ne prizna rezultate sledećih izbora što je, kako znamo, i Trampova taktika u SAD.

Na kraju ostajemo sa neizbežnim pitanjem: kako ovakvi ljudi (”glupi ali zato pokvareni”) kao što je Bolsonaro dospevaju na čelo velikih (ali i malih) država koristeći jeftine populističke trikove da obećavaju u predizbornoj kampanji ono što narod želi a zatim, kad dođu na vlast, rade samo za sebe i svoje prijatelje čineći, usput, i veliku štetu. To se ovog časa pitaju u mnogim zemljama od Velike Britanije, preko Poljske, Mađarske, Filipina, Indije pa i Srbije.

Razmislite o ovome sami jer bi odgovor društvenih nauka na ovo pitanje bio predugačak za ovaj tekst, a ključne reči su: dobro obrazovanje i dobra informisanost građana tako da ih je teže demagoški prevariti.

Autor je sociolog/futurolog

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.