Akademski hor „Ivo Lola Ribar: Trajanje kao imperativ

Piše: Gordana Bekčić. Izvor: Novi magazin

Maksima Endija Vorhola o 15 minuta slave obistinila se u ironičnoj realnosti instant popularnosti svakoga i svačega na društvenim mrežama. Histerična kakofonija zvukova i slika u koju upadamo odmah po buđenju anestezira nas i zarobljava. Naši dani prolaze u limbičnom međuprostoru u kojem se prelamaju naše paralelne biografije, one koje živimo u realnom prostoru i vremenu i one koje se dešavaju onlajn. Živimo u kulturi koja slavi mladost, fizički izgled i relativnost svih vrednosti.

U takvom okruženju naša je duhovna vertikala na neplodnom tlu, jer ona živi samo u susretu sa istinskom lepotom. Duha, intelekta i duše. Trajanje, godine i iskustvo postali su fenomeni kojih se stidimo kao siromašnih rođaka zalutalih na raskošni banket priređen za odabrane goste.

A zapravo samo kroz udaljavanje od banalnosti svakodnevice ulazimo u prostor čiste lepote i emocije.

Jedan od takvih prostora je umetnički opus Akademskog hora „Ivo Lola Ribar“, jednog od najdugovečnijih amaterskih horova u Srbiji, koji ovih dana slavi 78 godina postojanja i neprekidnog stvaranja.

Akademski hor „Ivo Lola Ribar“ deluje u okviru istoimenog kulturno umetničkog društva, osnovanog 16. novembra 1944. godine, sa vizijom da radi na očuvanju i promociji tradicionalnih kulturno-umetničkih vrednosti Srbije, kao i njihovom scenskom predstavljanju u zemlji i inostranstvu. Od osnivanja do danas Lola je vodeće amatersko kulturno umetničko društvo u Srbiji. U okviru društva aktivno je šest sekcija: folklorni ansambli (juniorski, omladinski, akademski i seniorski); akademski hor, narodni orkestar, tamburaški orkestar, Lola klasik koji čine flauta i gudački kamerni orkestar, kao i Teatar Levo. Kroz Loline programe prošlo je tokom osam decenija na desetine hiljada mladih izvođača, održano je na hiljade koncerata i pozorišnih predstava, od manjih do najpoznatijih scena i koncertnih sala širom sveta. Ovo društvo obeležilo je kulturni život bivše Jugoslavije, a danas predstavlja značajnog činioca kulturne scene Srbije.

ESTETSKI IZRAZ: Od osnivanja do danas kroz ovaj je hor prošlo skoro 9.000 pevača, od kojih su samo neki čuveni solisti i prvaci Beogradske opere, poput Radmile Bakočević, Miroslava Čangalovića, Biserke Cvejić i Olivera Njega. Repertoar hora čini srpska i svetska duhovna i svetovna muzika koja je, za sada već osam decenija rada, predstavljena na više od 3.000 koncerata širom Evrope i sveta. Hor je izvodio dela domaćih i svetskih kompozitora pod palicom najvećih svetskih dirigenata u Britaniji, Francuskoj, Kanadi, Švajcarskoj, Sjedinjenim Državama, Nemačkoj, Italiji, Rusiji, Mongoliji, Kini, Ukrajini, Švedskoj, svim republikama nekadašnje SFRJ i mnogim drugim zemljama. Stalnim učešćem na domaćim i međunarodnim takmičenjima i festivalima hor je osvojio brojne prve nagrade i priznanja.

Danas hor broji 120 aktivnih članova, a njegov dirigent je maestro Milovan Pančić, koji je govorio za Novi magazin. „Identitet i karakter jednog naroda duboko je određen njegovim muzičkim stvaralaštvom, pored svih ostalih estetskih izraza. U slučaju Srba i Srpske kulture, niko nije okarakterisao duh naroda kroz kompozicije onako kako je to učinio Stevan Mokranjac. Njegove predstavljaju vrhunac stvaralaštva srpskog naroda, odnosno, najviši stepen umetničke stilizacije muzike koja je nastala u narodu. Slušajući Mokranjca svi ljubitelji muzike postaju nemoćni pred veličinom njegovog dela“, kaže Pančić.

Horsko pevanje, kako za pevače, tako i za kulturu uopšte, ima ogroman značaj, dodaje maestro: „Kroz njega se vaspitavaju generacije pevača i izgrađuje u značajnom stepenu muzička tradicija. Najlepši i najsnažniji instrument koji postoji je upravo ljudski glas. Ne postoji instrument koji svojim zvukom može da nadjača emociju koju proizvodi glas. Samo je on u stanju da sublimirano iznese duboka raspoloženja i nijanse čovekovih senzacija, doživljaja i emotivnih stanja. Glas je čovekov osnovni alat kojim ljubav i emociju dovodi do savršenstva.“

DUHOVNA MUZIKA: Hor „Lola“ okrenut je u velikoj meri duhovnoj muzici. Na pitanje zbog čega je važno njeno izvođenje sledi odgovor: „Čuvanje i negovanje duhovne muzike je osnovni preduslov za uspostavljanje veze između pojedinca i njegove nacionalne kulture, odnosno muzike. Ono je važno zbog očuvanja, negovanja, ali i daljeg razvoja nacionalne kulture i nacionalnog identiteta, ali podjednako i zbog duhovnog obrazovanja, vaspitanja i uzdizanja. Duhovna muzika je jedna od osnovnih niti nacionalnog i kulturnog kontinuiteta, našeg okupljanja i sabiranja oko onoga što jesmo.“

Komunikacija dirigenta i ansambla koja teče kroz izvođenje kompozicija neprekidno stvara i obnavlja tu duhovnu i energetsku vezu: „Svakim novim izvođenjem ta se veza produbljuje, postajući sve složenija. A osnova te veze je ljubav prema onome što radim i što čini moj umetnički izraz. Imao sam sreću da radim ono što najviše volim. Na taj način imam prostor da kroz rad sa horom na najbolji način izrazim svoje umetničke i duhovne težnje kroz umetničko-pedagoški rad. Muzika me, duboko se nadam, čini boljim čovekom nego što bih bio da ona nije moj život. Pružajući mi mogućnost da vaspitavam hor koji kao celina meni čini ogromno zadovoljstvo, u umetničkom ali i ljudskom smislu.“

Maestro Pančić pola veka radi sa Akademskim horom „Lola“ i nema sumnje da je to posebna veza.

„S obzirom da tokom karijere nisam imao prilike ni mogućnosti da radim sa orkestrom, kroz ceo moj profesionalni život prati me horska muzika i ta uzajamna veza o kojoj sam upravo govorio. Hor ’Lola’ je neizbrisivo odredio moj umetnički rad – u pitanju je čitav jedan umetnički život koji je trajao decenijama. Imao sam sreću i privilegiju da su generacije pevača koje su prošle kroz hor usvajale moje umetničke zahteve, pružajući mi neizmerno zadovoljstvo u radu i stvaranju. U pitanju je jedna zaista specifična veza i duhovna komunikacija koja traje sve ove godine. Mi smo rasli zajedno, ja kao dirigent, a članovi hora kao pevači i kao ansambl. Kako sam sebe umetnički gradio, tako sam i uživao gradeći hor“, kaže sagovornik Novog magazina.

Na pitanje da izdvoji najznačajniji moment ne dvoumi se: „Svi su trenuci značajni jer svi koncerti, probe, izvođenja, premijere, sve je doprinelo tome šta je hor Lola danas. Kada bih pak morao da biram, svakako bih izdvojio osvajanje prve nagrade na Međunarodnom takmičenju horova u Varni 1987.godine. U mnoštvu fantastičnih koncerata pomenuo bih Ansi katedrala Vizitasjon, Sen-Estaš u Parizu, koncert u manastiru Studenica, koncerte u Solunu, u crkvi Svetog Spiridona u Trstu, San Đeminijanu u Italiji, Muzikferajn u Beču, u kojem se održavaju čuveni novogodišnji koncerti, kao i koncerte u mađarskom Debrecinu, ruskom Čeljabinsku i Kenedi centru u Vašingtonu. Hor je izvodio vrhunska dela širom sveta i pronosio srpsku muziku i kulturu na sve kontinente, na šta smo svi veoma ponosni.“

DIRIGENT SVETSKE KLASE: Milovan Pančić je rođen 1950. u Temskoj kod Pirota (Srbija). Posle završenog teoretskog odseka i odseka za mandolinu u srednjoj muzičkoj školi u Prizrenu, upisuje Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, gde je diplomirao na tri odseka: Odsek za etnomuzikologiju (nekadašnji Odsek za folklor), Odsek za muzičku pedagogiju u klasi profesora Konstantina Babića i Odsek za dirigovanje u klasi profesorke Darinke Matić-Marović i maestra Živojina Zdravkovića. Dirigovanje je magistrirao u klasi profesora Darinke Matić-Marović. Usavršavao se pod nadzorom profesora Vojislava Ilića.

Umetničku delatnost započeo je u horu OKUD „Ivo Lola Ribar“ 1971. godine kao asistent i dirigent, a potom preuzeo samostalno vođenje ovog hora. Dirigovao je i horom KUD „Abrašević“.
Istovremeno je, od 1971. godine bio profesionalno angažovan i kao dirigent u Umetničkom ansamblu JNA, potom Vojske Srbije, „Stanislav Binički“. Za umetničku delatnost i doprinos razvoju muzičke kulture u JNA/VS sa ovim ansamblom više puta je pohvaljivan.

Kao dirigent ovih ansambala pripremio je i izveo izuzetno bogat umetnički repertoar uključujući više od 100 premijerno izvedenih kompozicija kako domaćih, tako i stranih kompozitora, a capella i vokalno-instrumentalnih dela.

Od 2008. godine bavi se pedagoškim radom u srednjoj muzičkoj školi „Kosta Manojlović“ u Zemunu, najvećoj muzičkoj školi u Srbiji.

Njegov umetničko-izvođački opus obuhvata sve muzičke epohe obuhvaćene duhovnim, svetovnim, acapella i vokalno-instrumentalnim delima domaćih i svetskih kompozitora (Mokranjac, Hristić, Božić, Rahmanjinov, Česnokov, Bortnjanski, Stravinski, Kedrov, Čajkovski, Arhangelski, Šiškin, Izerov, Betoven, Mocart, Verdi, Monteverdi, Liani, Faure i drugi).

Sa ovim ansamblima snimio je niz najupečatljivijih dela iz pomenutog repertoara (gramofonskih ploča, CD, DVD). Takođe je ostvario veliki broj nastupa i zapisa na raznim televizijskim i radio stanicama u zemlji i inostranstvu.

Gostovao je širom sveta (Evropa, SAD, Kanada, Rusija). Pored pomenutog angažovanja bavi se aranžiranjem, komponovanjem, pedagoškim radom i majstorskim radionicama za usavršavanje iz dirigovanja (master class). Živi i radi u Beogradu.

Rođendanski koncert

*Rođendan hora obeležićete koncertom u kripti Hrama Svetog Save, 5. decembra u 18 h?

Odlučili smo da napravimo veče duhovne muzike ruskih kompozitora jer to pevamo već pedeset godina i do sada nismo napravili takav koncert. Želeli bismo da pozovemo sve ljubitelje duhovne muzike i sve poštovaoce koji znaju da Lola izvodi već godinama najraznovrsniji muzički repertoar od svetovne, duhovne, evergrin do vokalno instrumentalne muzike svetskih i domaćih kompozitora da nam se pridruže sledećeg ponedeljka u 6 sati uveče u kripti Hrama Svetog Save.

Snaga i značaj dirigentske palice 

Davne 1983. godine u analima muzičke kritike Radio Beograda ostaće zapisan sledeći osvrt na jednu sasvim novu interpretaciju horskog izvođenja pod palicom Milovana Pančića koji i danas sa nesmanjenom posvećenošću i estetskom perfekcijom vodi Akademski hor Ivo Lola Ribar: “Novo na koncertu ovog hora je ime dirigenta Milovana Pančića koje se kroz dve večeri urezalo i kao moć i kao sugestivnost i kao sigurnost ali i kao maštovitost koja ume da uobliči i plastično i čujno svoje ideje – da ih nametne i sigurno vodi…“

Nagrade

Među mnogobrojnim nagradama i priznanjima koje je ostvario sa ovim ansamblima najznačajnije su:

• 1980 Diploma za uspešno izvođenje programa u celini na Festivalu „Jugoslavijo, jačaj sve moćnija…“ (Jugoslavija)
• 1980, 1982,1984 Prve nagrade na takmičenjima beogradskih mešovitih horova (Srbija)
• 1987, Prva nagrada u kategoriji mešovitih horova na Međunarodnom takmičenju u Varni (Bugarska)
• 1988, Prva nagrada na takmičenjima beogradskih mešovitih horova (Srbija) 1989
• Nagrada i priznanje za najbolje izvedeno premijerno domaće delo na Jugoslovenskim horskim svečanostima u Nišu (Srbija),
• Specijalna nagrada za najbolje izvedeno premijerno domaće delo i program u celini na Jugoslovenskim horskim svečanostima u Nišu (Srbija)
• Specijalna nagrada na internacionalnom takmičenju mešovitih horova u Debrecinu (Mađarska)
• 1991 Prva nagrada na takmičenjima mešovitih horova Srbije u Valjevu
• 1995 Zlatna plaketa 30. Mokranjčevih dana u Negotinu (Srbija)
• 1996 Oktobarska nagrada grada Beograda za najvrednije dostignuće u oblasti muzičkog stvaralaštva Srbije
• 2004 Nagrada Vojislav Ilić za istraživački rad i izvođenje starih neizvedenih partitura duhovne muzike (Srbija)
• 2006 Nagrada Vojislav Ilić za autentično izvođenje duhovne muzike (Srbija),
• Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture
• 2007 Nagrada publike na 7. Međunarodnom festivalu horova „Zlatna Vila“ u Prijedoru (Republika Srpska)
• Pobednik Međunarodnog festivala horova „Plaketa Zlatna Vila“ u Prijedoru (Republika Srpska)
• 2008 Posebno priznanje za najbolje izvedenu kompoziciju iz oblasti duhovne muzike na Međunarodnom festivalu horova „Zlatna Vila“ u Prijedoru (Republika Srpska)
• 2010 Zahvalnica za lični doprinos negovanja i čuvanja tradicije horske muzike u Prijedoru na 10. jubilarnom Međunarodnom festivalu horova „Zlatna Vila“ u Prijedoru (Republika Srpska)
• Nagrada za delatnost u negovanju stvarnih vrednosti horskog pevanja na 23. Internacionalnim horskim svečanostima u Nišu (Srbija),
• Nagrada za snažan umetnički izraz u tumačenju kompozicije S. Božića „Dostojno“ na 23. Internacionalnim horskim svečanostima u Nišu (Srbija), Laureat na Republičkom takmičenju horova srednjih muzičkih i baletskih škola Srbije (srednja Muzička škola „Kosta Manojlović“, Zemun)
• Laureat Natpevavanja horova jubilarnih 45. Mokranjčevih dana u Negotinu, Srbija (osvojeno 99 od mogućih 100 poena),
• Vukova nagrada Kulturno prosvetne zajednice Srbije za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.