5 minuta sa… Majom Nešić

Šta je razlog formiranja vašeg udruženja?

Potreba da ukažemo na nepravdu koju trpimo od države. Ali još više bih istakla nepravdu koju građani trpe od takozvanih zadužbina. Danas je dokazano da sve predratne zadužbine, osim jedne, nisu legitimne i nemaju pravo na imovinu. Posle borbe od 13 godina 100 porodica je na putu otkupa, od čega je 15 već otkupilo stanove u skladu sa zakonom.

U čemu se ogleda suština vašeg problema, koja vaša prava su ugrožena?

Mi iz takozvanih zadužbina smo nosioci stanarskog prava sa stečenim pravom u stanovima u društvenoj svojini, bez vlasnika, bez naznake da će u budućnosti tu biti nekog vlasnika. Stanove smo dobili zakonskim putem, od firme kroz postupak rangiranja, zamenom dva manja stana za veći i slično. Pojedini stanari su u stanovima od 1930. godine i zatečeni u trenutku nacionalizacije 1958. U druge stanove nisu mogli otići, smatrali su se stambeno zbrinutim po tadašnjim zakonima. Radilo se o nacionalizovanoj imovini, društvenom kapitalu koji je devedesetih otkupljen. Smatra se da je u Srbiji otkupljen celokupan fond stanova u društvenoj svojini, i to oko 600.000 stanova. Stanove nije otkupilo svega oko 150 porodica u zadužbinama. Tako smo mi postali neka vrsta kolateralne štete jednog nepravednog zakonskog rešenja. Pored nas tu spada i oko hiljadu i tri stotine nosilaca stanarskih prava u stanovima u svojini građana.

Kada su problemi počeli?

Devedesetih godina smo diskriminisani, stavljeni u nejednak položaj u odnosu na sve koji su otkupili stanove. Ti drugi građani su vlasnici svojih stanova, slobodno raspolažu njima na tržištu. Mi smo nepravedno ne-vlasnici i u statusu nosilaca stanarskih prava, sa epitetima “otimača”, “uzurpatora”, “titoista” iako je to bila društvena svojina bez vlasnika u zemljišnim knjigama. Prevareni smo od države, ništa uzeli niti oteli nismo, za otimanje neopravdano optuženi. U izuzetno pravno nesigurnoj situaciji, s naknadno uvedenim zakupom koji raste. Umesto da smo vlasnici, borimo se za rešenje 13 godina.

Dakle, ne možete da otkupite stanove u kojima živite. Zašto?

Otkup nam je zabranjen članom 17. Zakona o stanovanju navodno zbog toga što su naši stanovi pripadali zadužbini koja bi mogla da nastavi sa ostvarivanjem ciljeva radi kojih je osnovana” iako zadužbine nisu postojale.

O kojim objektima je reč?

Spisak zgrada koji se izuzima iz otkupa rađen je iz nekoliko delova. “Preko veze” poneka zgrada je skinuta sa liste. Mnogo je stanova u međuvremenu pojedinačno otkupljeno, kao i poneka mansarda. Spisak je rađen bez kriterijuma, po sistemu “ako prođe, prođe”.

Viđene su i kriminalne radnje zadužbina koje su se uknjižile u zemljišnim knjigama pre restitucije. Fondacija Solidarnosti je preprodala jednu zgradu firmi investitoru, koja tu namerava da gradi. U odbrani svojih prava stanari su pokrenuli sudske postupke za protivzakonito uknjiženje, protivzakonitu preprodaju, kao i krivični postupak.

S kim se vi konkretno sukobljavate?

Decenijama smo izloženi torturi predstavnika zadužbina – Univerziteta, Zadužbine Nikole Spasić, Srpskog lekarskog društva, Fondacije Solidarnosti koje su “vaskrsle” s pravom ubiranja zakupnina od nas, koje su godinama rasle, bez vlasničkih prava na stanovima. Pojedini stanari su iseljeni, uskraćuju nam se zakonska prava za nasleđivanje, upis članova domaćinstva u ugovor. Predstavnici takozvanih Zadužbina godinama su koristili brojne metode zastrašivanja i ucenjivanja i vođeni su brojni sudski postupci. Sve u ime humanitarnih ciljeva, otimali su nam domove. Ali posle primene Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju 2011. u javnost polako izlazi istina.

Udruženje je napadano u javnosti, zbog čega?

Zadužbine, kao medijski jake institucije, koristeći veze s moćnicima zloupotrebljavale su svoju moć i širile priče o tome kako smo mi navodno oteli, uzurpirali tuđu imovinu i kako nemoralno želimo da dobijemo pravo otkupa. Na delu je ipak zamena teza. Oni već decenijama otimaju naše domove.

Kakva je trenutna situacija?

Istinu o kojoj smo mi govorili dokazala je Agencija za restituciju donošenjem odbijajućih rešenja o vraćanju imovine svim zadužbinama – univerzitetskim, Srpskog lekarskog društva i Fondacije Solidarnosti. Naša borba dala je rezultat iako tu nije kraj. Rešenje Agencije za restituciju potvrdilo je Ministarstvo finansija i u nekim slučajevima Upravni sud. Nakon takve pravosnažne odluke stanar stiče pravo otkupa i u skladu sa članom 150. Zakona o stanovanju 60 porodica je u postupku otkupa, od čega je 15 otkupilo, a 100 porodica iz Udruženja kvalifikuje se za zakonit otkup.

Ipak, vaši problemi nisu definitivno rešeni?

Kao “otimačima stanova od građana”, takozvanim bivšim zadužbinama naših para od zakupnina nikad dosta, oni su uputili dodatni zahtev državi. Suprotno odlukama Agencije za restituciju, traže Leks specijalis i hoće opet da nam oduzmu domove kao da im jednom nije bilo dosta već time pokazuju silu, i moć, i stav da su iznad svakog zakona. Opet hoće da uzurpiraju naše domove, pa pokušavaju da onemoguće primenu člana 150. Zakona o stanovanju kojim je dozvoljen otkup stanova. Jer Zadužbine dokazano nisu obnovile rad, nije im vraćena imovina, čime je dokazano da su neosnovano potraživali imovinu, koristili naše zakupnine i da smo mi sve ove godine bili prevareni jer nismo imali pravo otkupa. Videćemo još uvek kakav će biti odgovor države na ovaj zahtev. Kakva god je odluka, ne sme dirati naša prava na otkup i dom koja ostaju.

Šta se sad očekuje da će biti?

Kao deo njihovog uticaja na sud skandalozna je odluka Upravnog suda za zgradu u Vlajkovićevoj 5 da protivzakonito uvaži žalbu Univerziteta, pozivajući se na Leks specijalis koji je pripremi, što jasno stoji u obrazloženju presude. Verujemo da je ovo kratkog veka, ali je prikaz uticaja na sud.

Finalizacija izmena Zakona o stanovanju očekuje se u oktobru ove godine. Mi tražimo da nam se odobri otkup stanova, a da zadužbina dobije tržišnu isplatu za stanove. Pravni osnov našeg zahteva je zaštita Prava na dom iz člana 8. Evropske konvencije – očuvanje nivoa stečenih ustavnih i ljudskih prava, jednakost sa svima koji su otkupili stanove i ulagali u stambene fondove, nediskriminacija. Isključujemo opciju obustave primene člana 150. zbog nekog Leks specijalisa. Bio bi to svojevrsni skandal.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.