11. Beogradski bezbednosni forum: Hoće li čovečanstvo položiti ispit?

Piše: Ivana Pejčić, Novi magazin

Sadašnje odluke definišu svet u kojem ćemo živeti. Nedostatak solidarnosti, ubrzavanje razarajućih posledica klimatskih promena i uništavanja životne sredine, kriza demokratije, rast autoritarizma, ksenofobija, nepoverenje, pandemija, ekonomska neizvesnost, ekstremizam i radikalizam samo su neka od ispitnih pitanja na kojima, uprkos novim prilikama da polažemo, mi kao čovečanstvo padamo.

Bez osvrta i uviđanja sopstvenih grešaka na svim ovim ispitnim pitanjima kao čovečanstvo nećemo uspeti da položimo ispit. U jednom trenutku izgubićemo i mogućnost da odgovaramo na ta ispitna pitanja.

O tome kako se kao čovečanstvo nalazimo pred najvećim ispitom u istoriji, od kojeg zavisi i naš opstanak, iako već kasnimo sa učenjem na sopstvenim greškama, razgovaralo se od 26. do 28. oktobra na Beogradskom bezbednosnom forumu, jednoj od najznačajnijih međunarodnih spoljnopolitičkih i bezbednosnih konferencija u regionu.

Upravo je i moto Foruma, koji organizuju Fondacija BFPE za odgovorno društvo, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji, ove godine bio “Čovečanstvo na ispitu”.

Na jednom mestu Forum je okupio više od 80 u svetu i našem okruženju priznatih eksperata, donosilaca odluka i predstavnika civilnog društva koji su govorili o najaktuelnijim temama koje se tiču sadašnjosti i budućnosti našeg regiona, Evrope i sveta.

EVROPSKA PERSPEKTIVA BALKANA: O opasnosti stvaranja protivnika EU na Zapadnom Balkanu usled zamora zbog dugog procesa evrointegracija, zbunjujućim porukama, ali i o dnevno-političkim zloupotrebama od lokalnih (i drugih) političara, govorilo se na panelu “Perspektive Zapadnog Balkana o budućnosti Evrope”.

“Čekanje na pridruživanje EU nije neutralno pitanje za zemlje Zapadnog Balkana i one neće zadržati isti stav prema EU dok čekaju već se osećati sve više isključeno i nejednako”, ocenio je Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Zagrebu na tom panelu i napomenuo da sa bezbednosne strane – to može da proizvede neprijatelje ili protivnike EU.

Pitanja osećanja “uključenosti” i “jednakosti” ključna su, dodaje on, za podršku građana Zapadnog Balkana projektu EU, tako da ukoliko budu morali dugo da čekaju na pridruživanje, postoji opasnost da se potpuno okrenu protiv tog projekta.

Potpredsednica Građanskog pokreta URA iz Crne Gore Jovana Marović rekla je da aktuelni lideri Zapadnog Balkana nisu previše zainteresovani za agendu i reforme EU. Stiče se utisak da koriste Uniju, kaže ona, kako bi izvršili pritisak na javnost i dobili više glasova, uz napomenu da građanske inicijative imaju optimističnije mišljenje o EU od političara.

“Da bi lideri u regionu imali viziju bolje EU, oni prvo moraju da imaju viziju kako da unaprede sopstvene države”, ukazala je Marović.

Naglasila je da o Uniji govore samo u kontekstu posvećenosti pridruživanju kako bi dobili glasove na toj temi.

O zbunjujućim porukama lidera EU koje dobijaju zemlje Zapadnog Balkana govorila je Anida Šabanović iz Spoljnopolitičke inicijative BH. Smatra da se ne vrti sve samo oko kriterijuma za pristupanje već i oko glasa mladih jer su njihovi interesi direktno pogođeni ovim procesom. Akcenat je stavila na važnost negovanja osećaja zajedništva, kao i da se mladi ljudi sa Zapadnog Balkana i iz EU suočavaju sa istim izazovima. Upravo zbog toga uključivanje zemalja Zapadnog Balkana u debatu o budućnosti Evrope išlo bi u korist obe strane, umesto da se region oseća kao “nezvani gost”.

“To bi moglo da ubrza proces evrointegracija, pošto je budućnost Evrope zapravo i budućnost Balkana, a takođe bi se ojačao doživljaj saradnje i partnerstva, koji već duže vreme nedostaje formalnom procesu pridruživanja”, naglasila je ona.

ZA BUDUĆNOST ILI PROTIV NJE: Na panelu “Zagovornici i protivnici proširenja – u kakvu se EU integrišemo?” ocenjeno je da zalaganje mađarskog premijera Viktora Orbana za prijem Srbije u EU može biti kontraproduktivno za reputaciju Beograda među članicama Unije.

Strahinja Subotić iz Centra za evropsku politiku ocenio je da Orbanov stav stvara iluziju da je Srbija već spremna za ulazak u EU. Ističe da se istovremeno među članicama EU javlja strah da bi Srbija po prijemu imala obavezu da vrati uslugu Budimpešti. Ocenio je i da Beograd za svoje interese koristi jačanje prisustva Rusije i Kine u regionu jer ni Kina ni Rusija ne izlažu Beograd pritisku da deluje protiv Unije. Napomenuo je i da je Unija najveći investitor u Srbiji, ali da građani misle da je to Kina.

Patrik Šizerle iz budimpeštanskog Instituta za politički kapital naveo je da su Orbanu na nivou EU potrebni saveznici u sporovima vezanim za vladavinu prava. Što je više vlada u EU koje bi podržale Orbana, to bolje za njega jer mu jačaju pregovaračku poziciju. Upravo zbog bliskih odnosa sa Srbijom, kaže on, Orban je izdvaja od ostalih zemalja regiona.

Tena Prelec sa Univerziteta Oksford izjavila je da se u regionu samo na Srbiju gleda kao na zemlju koja je više okrenuta ka Rusiji i Kini nego ka EU. Dodala je da to ukazuje na važnost političkih elita i njihov uticaj na medije, uz napomenu da prijem novih članica nije među prioritetima Unije, kao i da bi skepticizam unutar EU mogao da utiče na stvaranje svesti među građanima regiona da sami treba da nastupe u odbrani demokratije.

NASTAVAK BERLINSKOG PROCESA: O perspektivi proširenja Evropske unije, kao i o budućnosti regiona Zapadnog Balkana sa aspekta Berlinskog procesa govorilo se na panelu “Berlinski proces – Šta je sledeće?”.

“Mnogi u EU veruju u diskurs o Srbiji kao mafijaškoj državi i državi organizovanog kriminala, to nije dezinformacija, ali jeste pristrasan diskurs. Moramo više da objašnjavamo gde je napravljen napredak. Svi znaju da ovde u Beogradu postoji veliko nazadovanje u demokratiji, vladavini prava, slobodi medija, ophođenju prema opoziciji, ali Srbija i pored toga zaslužuje da bude tretirana kao zemlja kandidat”, ocenila je Viola fon Kramon, poslanica Evropskog parlamenta iz redova stranke Zelenih i izvestiteljka EU za Kosovo.

Neophodno je i da se više govori o pozitivnim stranama zemalja Zapadnog Balkana, dodaje ona. Naglasila je da razume frustriranost ljudi u regionu zbog neispunjenih obećanja o pridruživanju EU, uz napomenu da se u evropskim institucijama radi na pitanjima vezanim za region, ali da interesovanje za pomoć regionu ne dele sve države članice. Ocenila je da je platforma poput Berlinskog procesa neophodna regionu kako bi unapredio svoju poziciju i pristup EU.

“Imamo aktivnu grupu u Evropskom parlamentu koja se bavi Zapadnim Balkanom, ali treba da prenesemo teme vezane za region iz ovog balončića u širi diskurs država članica, posebno onih koje nemaju predstavu šta se dešava u regionu. Na primer, francuski predsednik koristi ovaj region samo za unutrašnje potrebe, isto je i s Holandijom i nekim drugim državama. Meni je to tužno”, ocenila je ona.

Govoreći o tome kako bi mogao da izgleda Berlinski proces i politika Nemačke prema Zapadnom Balkanu nakon promena koje će doneti formiranje nove vlade u Nemačkoj, ocenila je da smatra da su Zeleni najveća podrška pridruženju regiona EU.

“Zeleni će definitivno agendu za Zapadni Balkan uneti u koalicioni dogovor. Nadam se da možemo da nastavimo Berlinski proces sa više energije, sa više razumevanja specifičnosti u odnosu na prethodni period. Nadam se da naredni kancelar Nemačke neće ići u Beograd i Tiranu nego u Crnu Goru i Skoplje kako bi ukazao na progres koji je tamo napravljen. Pokušaćemo i da približimo Berlinski proces državama članicama koje su skeptične prema regionu jer je potreban dodatni uticaj na političare u Parizu i Hagu kako bi obećanje o proširenju bilo održano”, naglasila je ona.

Kristijan Hageman, zamenik direktora Asocijacije za jugoistočnu Evropu, ocenio je da postoji bojazan da će Berlinski proces biti tumačen kao zamena za proširenje. Takođe, dodao je da proces proširenja ostaje najvažniji i da Berlinski proces nije unapredio principe kao što su demokratija i vladavina prava u zemljama Zapadnog Balkana.

KRIZA: Proces je doneo formiranje RYCO (Regional Youth Cooperation Office), sporazum o romingu, Prespanski sporazum, dodaje on, ali se region nije suštinski promenio, a demokratija i vladavina prava nisu unapređene u tim zemljama.

Zamenik premijera Severne Makedonije za evropske poslove Nikola Dimitrov ocenio je da zemlje Zapadnog Balkana moraju da unaprede saradnju koja neće biti usmerena samo na ekonomski rast. Rekao i da će samo istinska saradnja zemalja Zapadnog Balkana imati pozitivan uticaj na zemlje članice EU i da će proces proširenja u tom slučaju biti lakši. Istakao je i da je region Zapadnog Balkana u “dvorištu EU” i da je cilj Berlinskog procesa mirna, stabilna i demokratska budućnost za region.

Naglasio je da je Nemačka kroz Berlinski proces pokazala da je strateški cilj učiniti ovaj region delom EU i da bez toga nema mirne, demokratske budućnosti regiona. Proces EU integracija još je u krizi, ocenjuje on, uz upozorenje da je poslednje poglavlje u pregovorima Srbija otvorila u decembru 2019, Crna Gora u junu 2020, a da se ne može ni pričati o viznoj liberalizaciji za Kosovo.

“Imamo i odluku iz marta 2020. da se otpočnu pregovori za pristupanje Severne Makedonije i Albanije, koja još ne može da bude implementirana”, naglasio je on.

Zoran Nečev, direktor Centra za EU integracije Instituta za demokratiju Severne Makedonije, govorio je o važnosti Berlinskog procesa nakon poznate izjave bivšeg predsednika Evropske Komisije Žan-Kloda Junkera da “nema proširenja EU pod njegovom dirigentskom palicom”, ističući da je ideja Nemačke bila da se proces pridruživanja ponovo postavi na kolosek.

“Fokus je bio na tri pitanja – intenziviranje regionalne saradnje, rešavanje bilateralnih problema, gde se eksplicitno navode odnosi Srbije i Kosova, i Severne Makedonije i Grčke, a treće je ekonomski razvoj. Videli smo u praksi konkretne rezultate – rešen je sukob između Severne Makedonije i Grčke. Zahvaljujući Berlinskom procesu i stalnim sastancima premijera imali smo istorijsku posetu premijera Albanije Edija Rame Aleksandru Vučiću kao premijeru Srbije, posle 68 godina. Nekada zaboravljamo ovakve stvari, a one jesu izuzetno važne”, istakao je Nečev.

Igor Bandović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, istakao je da zemlje Zapadnog Balkana treba da preuzmu veću kontrolu nad Berlinskim procesom jer će u suprotnom saradnja imati određene poteškoće koje treba prevazići. Uostalom, takve poteškoće su evidentne sada kada su prisutne tenzije i kada zemlje regiona pokušavaju da komuniciraju na alternativne načine. Što se tiče budućnosti Berlinskog procesa, kaže da se postavlja pitanje jesmo li dovoljno zreli da preuzmemo odgovornost i vlasništvo nad tih procesima.

NEDOSTATAK POVERENJA: Među građanima postoji nedostatak poverenja u vladu, opoziciju, nevladine organizacije i medije, ali jača prema lokalnim inicijativama i pokretima, ocenjeno je na panelu o građanskom angažovanju “Promena stiže, kao i nada”.

“Pokušavamo da povežemo lokalni nivo inicijativa s regionalnim iako znamo da često na lokalnom nivou postoji nedostatak sredstava, kapaciteta i vremena. Znamo da je to ambiciozan cilj, ali postoji regionalna povezanost po pitanju tema koje delimo, poput zagađenja vazduha”, rekla je izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Aleksandra Tomanić. Naglasila je da smo u situaciji da se moramo boriti za dostojanstvo jer nam objašnjavaju da je dobro primati minimalnu platu.

“Radi se o borbi za osnovno dostojanstvo građana”, ocenila je Tomanić.

Osnivač inicijative ErKer Gorjan Jovanovski naveo je da se za politiku vezuju korupcija i laži, ali da se za pobedu u borbi za, na primer, čist vazduh bitka mora voditi izvan i unutar institucija. Njegova ocena je da “možemo biti deo oba sveta”.

Jelena Vasiljević sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu konstatovala je da je poverenje lomljivo i da je za promene često potrebno mnogo vremena.

“Pošto institucije ne reaguju, ljudi se pridružuju inicijativama, čime se normalizuje situacija da institucije ništa ne rade, osim što se bave politikom. Treba tražiti od institucija da se angažuju jer mi ih plaćamo iz budžeta”, naglasila je Vasiljević.

U tom krhkom svetu načetom pandemijom i erozijom poverenja stiče se utisak da svet sporo uči na svojim greškama. I da odgovore na neka ispitna pitanja, iako se ponavljaju, nikada ne stižemo da naučimo kao čovečanstvo. I stalno padamo. Danas se oblikuje budućnost, ali ona nam se neće dopasti ako nastavimo da ignorišemo sopstvene mane i bez pokušaja da se opametimo i postanemo odgovorniji u odnosu na sopstvenu i budućnost naše civilizacije.

ESKOBAR: Mogućnosti 21. veka za region

Gabrijel Eskobar, izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan, rekao je da su zemlje regiona postigle veliki napredak na putu ka EU i da SAD žele da podrže te napre i vide sve zemlje kao članice EU, i to u doglednoj budućnosti. Kao jedan od najvećih izazova naveo je što mnogi političari na ovom prostoru još raspravljaju o problemima iz devedesetih godina, koji su odavno morali da budu rešeni da je za to bilo političke volje.

“Razlika u ovoj administraciji jeste da govorimo o hitnosti rešavanja nekih problema na putu regiona ka EU. Sve zemlje Zapadnog Balkana treba da budu deo EU, i to što pre. Nova administracija u SAD želi to da podrži. Nećemo da govorimo o problemima devedesetih godina već o mogućnostima 21. veka za region”, ocenio je on.

“Sjedinjene Države nemaju u planu da biraju lidere na Balkanu. Ne želim da razočaram neke, ali sankcije neće biti naš glavni alat, to nije rešenje za Balkan. Rešenje su izbori i motivisanje građana i javnosti da učestvuju u političkom prostoru. Mora da se otvori veći prostor za dijalog sa civilnim društvom. Bez obzira na to da li političari razumeju moje poruke, verujem da ih javnost razume”, naglasio je Eskobar.

Žiofre: Evropske vrednosti kao put ka prosperitetu

Emanuel Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji, rekao je da, uprkos svim negativnim trendovima koje vidimo u Evropi, i dalje veruje da su evropske vrednosti najbolji način da se čovečanstvo usmerava ka prosperitetu i štite ljudska prava unutar, ali i izvan EU.

“Ako zamenimo konfrontaciju s kooperacijom više postižemo”, naveo je Žiofre, uz osvrt na izazove pandemije koronavirusa koju Unija uspešno prevazilazi jer je vakcinisala više od 75 odsto odraslog stanovništva. Kao sledeći veliki izazov on je naveo zelenu agendu i borbu protiv posledica klimatskih promena i da Zapadni Balkan mora da se uključi u taj proces jer deli iste probleme i istu sudbinu kao i EU.

Liht: Čovečanstvo će potonuti bez solidarnosti

Beogradski bezbednosni forum (BSF) deset godina gradi dijalog u uslovima kada je egoistični i agresivni pogled na svet raširen po celoj planeti, ocenila je predsednica Fondacije BFPE za odgovorno društvo Sonja Liht na otvaranju 11. BSF-a.

“Pandemija koronavirusa nas podseća da je celo čovečanstvo na istom brodu, koji će potonuti bez solidarnosti, ukazala je Sonja Liht. Uz konstataciju da su mnogi životi izgubljeni tokom pandemije, ona je istakla da će ih još više biti izgubljeno zbog rastućeg siromaštva, produbljivanja jaza između bogatih i siromašnih.

Ovo je vreme za velike odluke kako se ne bi svi našli na brodu koji tone”, izjavila je Sonja Liht.

Ne veruju političkim elitama

Većina kosovskog i srpskog stanovništva ne veruje u dijalog i ne veruje političkim elitama, rezultati su istraživanja koje je predstavila Maja Bjeloš, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Građani sa obe strane veruju da taj proces nije transparentan i ništa nije promenio u međusobnim odnosima, dodala je Bjeloš, uz napomenu da građani ističu da nisu videli korist od dijaloga i šta su ciljevi jedne ili druge strane u dijalogu. Ovaj proces je uslovljen od medija jer dve trećine građana informacije o njemu dobijaju kroz medije, pre svega sa televizije, rekla je Bjeloš.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.