Žan Luj Falkoni: Izgradnja metroa i skladu sa zakonima Srbije

9. Jul 2021.
Moje prethodno iskustvo u evropskim institucijama pokazuje da se primetno ubrzanje procesa može dogoditi čim dođe do vidljivog napretka u oblastima slobode štampe, poštovanja pluralizma, pravde, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
image0-(21)
Žan Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji. Foto: Nova ekonomija

Piše: Ivana Pavlović

Stigao sam u Srbiju u septembru 2019, nekoliko sedmica nakon posete predsednika Emanuela Makrona Beogradu. Bila je to prva poseta tog nivoa nakon 18 godina i posete Žaka Širaka 2001, što odražava nivo ponovnog angažovanja Francuske u Srbiji i u regionu. Stoga je moj najvažniji cilj bio da iskoristim izvrsnu dinamiku pokrenutu tom posetom i da učinim da ona traje. Lično interesovanje koje predsednik Makron pokazuje za Srbiju i koje je iskazano prilikom nekoliko bilateralnih sastanaka sa predsednikom Vučićem, jula 2020. i februara 2021, taj mi zadatak olakšava“, sumira prve dve godine rada u Srbiji Žan Luj Falkoni, ambasador Francuske u Srbiji. Na pitanje Nove ekonomije koliko su realni izgledi da francuski predsednik poseti Srbiju ponovo krajem ove godine, ambasador odgovara:Izgledi nisu nerealni. Međutim, ova poseta će biti uslovljena njegovim obavezama.“

Vaš prioritet je pomoć Srbiji u evropskim integracijama. Poslednje poglavlje Srbija je otvorila pre dve godine. Šta treba uraditi da se ubrza aktivnost za napredovanje Srbije ka članstvu u EU?

Zaista, poslednje otvaranje poglavlja datira iz decembra 2019. godine. Na međuvladinoj konferenciji 22. juna 2021. godine, uprkos snažnoj posvećenosti Srbije novoj pristupnoj metodologiji, države članice EU nisu postigle dogovor o otvaranju novog klastera.

Srpske vlasti su izvršile važne reforme, na primer u oblasti energetike, a  pozdravljam i to što je ustavna reforma koja se odnosi na nezavisno pravosuđe vraćena na dnevni red. U pogledu upravljanja granicama, treba podvući i to da je sporazum sa Fronteksom sada operativan. Takođe su preduzete i važne inicijative na polju zaštite životne sredine, što je za pohvalu, iako još čekaju implementaciju.

Ipak, proces evropskih integracija ostaje zahtevan u svim oblastima, posebno u onima koje zovu fundamentalnim, „osnovama“, odnosno vrednostima koje podržava Evropska unija. Pravna država je u središtu evropskog projekta i iz nje proizlazi čitav sistem njenog delovanja. Od kraja 2020, posle onoga što bih nazvao „belom godinom“ za reforme u Srbiji, u ovoj oblasti se čini napor i želim da naglasim da je dijalog sa srpskim vlastima redovan.

Te reforme, međutim, tek treba da budu završene i sprovedene „na terenu“. Moje prethodno iskustvo u evropskim institucijama pokazuje da se primetno ubrzanje procesa može dogoditi čim dođe do vidljivog napretka u oblastima slobode štampe, poštovanja pluralizma, pravde, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Francuska će predsedavati EU od januara 2022. godine. Kakva će biti pozicija Srbije i drugih zemalja Balkana u planovima Francuske kao predsedavajuće članice, naročito kad je reč o odnosima Beograda i Prištine i daljim EU integracijama Srbije?

Francusko predsedavanje Savetu Evropske unije ima za ključne reči: obnovu, moć i pripadnost. Zapadni Balkan, naš najbliži sused će imati svoje mesto. S jedne strane, jer je to jedini region za koji je pridruživanje EU na dnevnom redu; sa druge, jer se Francuska ponovo angažovala u regionu, u skladu sa strateškim dokumentom koji je usvojen na najvišem nivou 2019. godine.

Francuska podržava efektivno otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Ohrabrujemo Srbiju da nastavi sa reformama u oblasti pravne države i da obezbedi da se sledeći izbori održe pod najpravednijim mogućim uslovima.

Naravno, traženje kompromisnog rešenja između Beograda i Prištine ostaje među prioritetima, nezavisno i od francuskog predsedavanja. Francuska je angažovala svoju diplomatiju, u koordinaciji sa Nemačkom, kao podršku dijalogu koji je između Beograda i Prištine kome je Evropska unija fasilitator. To je težak zadatak, ali apsolutno neophodan kako bi se obezbedila održiva stabilnost regiona.

Trgovinska razmena Srbije i Francuske znatno je povećana nakon stupanja na snagu Prelaznog  trgovinskog sporazuma 2010. Kakvi su trendovi u obimu uvoza i izvoza i strukturi razmene?

U 2020. godini trgovinska razmena između Francuske i Srbije dostigla je 1,06 milijardi evra, uz prilično uravnotežen udeo uvoza srpskih proizvoda u Francusku i izvoza francuskih proizvoda u Srbiju. Oni su se više nego udvostručili od 2010. godine, kada je prelazni trgovinski sporazum između Evropske unije i Srbije stupio na snagu. Pandemija kovida 19 blago je uticala na našu trgovinsku razmenu, za 3,4% je bila manja u odnosu na 2019. godinu, ali sa vrlo pozitivnim trendom u drugoj polovini godine u odnosu na prvu polovinu, što je obećavajuće.

Francuska u Srbiju uglavnom izvozi mehaničku, električnu i elektronsku opremu, kao i opremu za transport – saobraćajna sredstva, dok Srbija Francuskoj prodaje proizvode od gume i plastike, kao i poljoprivredne i prehrambene proizvode.

U Srbiji posluje 120 kompanija sa francuskim kapitalom koje zapošljavaju 12.000 ljudi. Da li  poslovna klima u Srbiji privlači nove francuske investitore i iz kojih industrija? Šta je potrebno popraviti?

U Srbiji je skoncetrisano 80 posto francuskih direktnih investicija u regionu: u 2018. godini Francuska je po obimu investicija rangirana na prvo mesto stranih investitora u Srbiji zahvaljujući angažovanju Vensi erportsa na modernizaciji beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“.

Što se tiče investicija, mi smo šesti investitor u Srbiji za period 2010-2019, sa oko 1,3 milijarde evra investicija, ispred Švajcarske, a iza Nemačke.

Glavni francuski investitori u Srbiji su Michelin, Vinci Airports, Suez, Schneider Electric, Tarkett, Savencia, Atos i Lactalis… Glavne investicije su u okviru sektora finansija i osiguranja, ali postoje i druge, novije u industrijskom i automobilskom sektoru. Otvorena je nova fabrika Hutchinson; Michelin je proširio svoje pogone; Le belier, Novares i Mekafor se takođe razvijaju.

Za francuske investitore Srbija je atraktivna, a posebno zbog kvalifikovane radnu snagu. U pogledu poslovne klime, nije im promaklo da je Srbija bila 44. od 190. zemalja na Doing business listi Svetske banke, što je vrlo ohrabrujuće, pogotovo što se ovaj rang poboljšava. Na administrativnom planu, predstavnici preduzeća ističu poboljšanja u vezi sa građevinskim dozvolama, priključcima na električnu energiju, zaštitom manjinskih akcionara, naplatom poreza i odnosom prema nesolventnosti.

Međutim, određeni aspekti srpske ekonomije i dalje zahtevaju velike reforme: u februaru 2018. Srbija je stavljena na „sivu listu“ Radne grupe za finansijske akcije (FATF) kako bi podstakla zemlju da se bori protiv pranja novca i finansiranja terorizma. U zemlji je uspostavljen akcioni plan, sa zadovoljavajućim rezultatima koji su omogućili Srbiji da bude skinuta sa ove liste u junu 2019. Konačno, nedostatak transparentnosti određenih javnih postupaka i dalje predstavlja prepreku za strane investitore.

Francuska vlada zainteresovana je da podrži izgradnju prve linije beogradskog metroa i nudi Srbiji kredite francuskog trezora i garancije do 454 miliona evra, predviđeno je zakonom o potvrđivanju sporazuma između Vlade Srbije i Francuske. Dokle se stiglo sa realizacijom ovog sporazuma, pod kojim uslovima će Srbija dobiti kredit?

Francuska jeste angažovana na projektu izgradnje beogradskog metroa, koji je bio predmet sporazuma potpisanog 26. novembra 2020. između naše dve zemlje. Preduzeće Alstom će staviti na raspolaganje vozna sredstva koja ispunjavaju najviše tehničke i ekološke standarde, posebno u pogledu energetske efikasnosti. Preduzeće Egis je takođe uključeno u ovaj projekat i zaduženo za sprovođenje studije izvodljivosti za prvu fazu linije 1. Konačno, i RATP Dev je u razgovorima sa srpskom stranom, s obzirom na njegovu stručnost u oblasti upravljanja javnim prevozom, u Francuskoj, ali i u svetu.

U vezi s pitanjem o realizaciji sporazuma, ne mogu tačno da vam odgovorim o rokovima. Francuska strana je angažovana u delu transportnih sistema. Stoga zavisimo od pregovora koji su u toku između srpskih i kineskih vlasti u vezi sa „građevinskim“ delom projekta. U ovoj fazi, mogu da kažem da je izbor voznih sredstava već odmakao, posebno posle posete  srpske delegacije na visokom nivou Parizu i Lionu, u februaru 2021.

Poznato je da će francuske kompanije Ežis i Alstom, zajedno sa kineskim, učestvovati u izgradnji beogradskog metroa. Kako gledate na činjenicu da su ovi poslovi rezultat direktnih pregovora dveju strana, i da direktno zaobilaze procedure javnih nabavki koje su deo poglavlja 5. o priključivanju Uniji?

Svi ugovori i sporazumi koji se odnose na projekat metroa u skladu su sa srpskim zakonom o javnim nabavkama, koji, između ostalog, dozvoljava postupak direktnih pregovora u slučaju postojanja međuvladinih sporazuma. Francuska, koja je već dugi niz godina angažovana na ovom projektu i koja je finansirala studiju izvodljivosti, ponudila je javno finansiranje po veoma povoljnim uslovima za Srbiju.

Da li se povećava interesovanje studenata iz Srbije za nastavak školovanja u Francuskoj i stipendije koje dodeljuje vaša vlada? 

Godišnje između 250 i 300 studenata kontaktira sa ustanovom Campus France u Srbiji. Između 650 i 750 srpskih studenata upisuje se svake godine na studije u Francuskoj, zbog kvaliteta visokog obrazovanja, izvrsnosti univerzitetskih diploma koje su međunarodno priznate, kao i zbog stručnog usavršavanja u svim oblastima.

U normalna vremena, interesovanje za studije u Francuskoj ima tendenciju rasta (+10% zahteva za stipendije u 2020. u poređenju sa 2019). Ove godine zabeležen je samo blagi pad zbog pandemije. Ovo prilično konstantno interesovanje može da se objasni na dva načina: prvi je taj što u Srbiji postoji mreža dvojezičnih škola koje maturantima daju dobru polaznu osnovu za studiranje na francuskom jeziku. Drugi je što francuske visokoškolske ustanove sve više nude i studiranje na engleskom. Na sajtu Campus France nalazi se spisak više od 1.600 studija iz svih oblasti na engleskom jeziku.

Prioriteti Vlade Srbije su da privuče nazad mlade koji su otišli iz zemlje, ali i strance. Šta vidite kao prednosti života u Srbiji?

Francuska zajednica u Srbiji postepeno raste. Ima oko 1.800 članova, uključujući i one koji imaju korene u obe zemlje. Takođe, dosta je značajan broj predstavnika francuskih kompanija i preduzetnika, kao i studenata na univerzitetskoj razmeni, stažista, volontera koji su zainteresovani za region i koji žive u Srbiji po šest meseci do godinu dana. Prednosti života u Srbiji su brojne i u njoj se Francuzi uglavnom osećaju veoma dobro.

Čini se da ih privlači kulturno i jezičko bogatstvo zemlje, koje će umeti da iskoriste u svojoj budućoj karijeri. Neki od njih žele da se specijalizuju za pitanja sa kojima se suočavaju Srbija i region, s obzirom na njihov politički značaj danas. U isto vreme, reč je o „mekom useljavanju“, jer je život povoljniji nego u nekim drugim prestonicama, a istovremeno veoma udoban, sa dobrom povezanošću sa regionom, da ne govorimo o raznolikosti Srbije.

Tekst je prenet sa portala časopisa Nova ekonomija.

Share