Na mom radaru Sanja Živanović

Izvor: Novi magazin

OVO JE ZEMLJA ZA NAS

Zvuk pištaljke, transparenti, huk, pa zatim petnaestominutna tišina naroda koji traži pravdu – to su slike kojima se završila prošla i krenula tekuća godina. Studentski protesti i blokada fakulteta su mojim često skeptičnim mislima skrenuli pažnju na to da apatija ipak nije stavila ruke oko vrata ljudima i pridavila preostalu empatiju, radoznalost i solidarnost. Ne, ovo nije početak jednog „živimo u društvu“ teksta, ovo je jedna (samo)kritika i podsećanje da ne smem ostati ravnodušna kada gledam vesti ili da postanem toliko nezainteresovana da ih i ne pogledam. Ne smem da budem ravnodušna na štrajk prosvetnih radnika ili na to što poljoprivrednici blokiraju put. Ne smem da dozvolim da me ne zanima da pročitam knjigu, da pogledam dokumentarac, da pročitam još jednu knjigu i šta sve piše u Ustavu i ko ga i kako krši. Ne sme da me ne zanima da naučim nešto novo, i ne sme da me se ne tiče sudbina drugog. To je nešto na šta me moje kolege studenti svakodnevno podsećaju. Neću da spekulišem o ishodu, niti mislim da je na meni da predviđam šta će se desiti. Ono što znam jeste da svakog dana imam priliku da budem bolja nego juče. Ta prilika je moja, i na meni je da je iskoristim. Ako to uradim, verujem da ću na svoj način doprineti da sistem u kojem živim da postane bolji, pravedniji i bliži onome čemu težim.

FUJČINELA GAS

Sažetak mojih Spotifaj preslušavanja mogao bi se sabiti u onaj kliše izraz „Od Silvane..,“. U poslednje vreme etiketa „najslušanije“ je na hip hop sastavu Fujčinela i njihovom albumu „Mmm fuj“. Hip hop je možda žanr u koji najmanje zalazim, ali me je oštar i ponekad sirov pregled sveta oko nas koji je prikazan u 12 pesama albuma, uhvatio „na prvu“. Četiri umetnika, Spejs Noksi, Kene Beri, FTP Cojkana i Bekfleš bez zadrške i izvinjenja serviraju jednu kritiku sveta, zatim kritiku same kritike, „prozivka“ ne zaobilazi ni one sa leve, ni one sa desne strane, ni „njihove“, ni „naše“. Istina, album nije za one koji se uvrede lako, a ako niste jedni od takvih pesme koje bih preporučila za prvo upoznavanje sa albumom su „Degenerk“ i „Srbijo izdrži“. Deo versa „Ja li ću se pa nerviram“ jeste ideja koju koristim kao mantru, svojevrsni Modus Vivendi.

ČAS EMOTIVNE INTELIGENCIJE

Da nisam novinarka, verovatno bih bila psihološkinja. Delom da bolje razumem druge, a još više da bolje razumem sebe. Moja fascinacija ljudskom psihom dovela me do dubljeg istraživanja ljubavi i emocija uopšte, i do važnog otkrića — voleti je veština koju treba naučiti. Ljubav nije pasivno osećanje, već aktivan izbor koji pravimo svakog dana, tako bar kaže sociolog i psiholog Erih From, čija je knjiga „Umeće ljubavi“ na mom radaru ovoga meseca. Smatram da svako u svojim dvadesetim godinama treba da ima ovu knjigu na listi „pročitano „. Ispod radara nije ostao ni podkast Dva i po psihijatra koji, pored gore pomenutih, obrađuje mnoge tema koje približavaju ljudski um. Slušalice i razgovor dva psihijatra moj su izbor kada kuvam ili pokušavam da preživim gužvu gradskog prevoza.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.