Devojčica koja menja svet

5. September 2019.
Greta Tunberg, kandidatkinja za Nobelovu nagradu
Nova ekonomija Greta Tunberg
Fotografija preuzeta sa portala Nova ekonomija

Piše Vesna Vujić

Naučnici upozoravaju da je uzrok „pucanja termometra“ u povećanoj koncentraciji gasova sa efektom staklene bašte koji destabilizuje klimu brže nego što su njihova istraživanja govorila. Slike ubrzanog otapanja ledenih grebena na Antarktiku to nedvosmisleno potvrđuju. A u budućnosti sledi nestanak koralnih grebena, iseljavanje miliona ljudi usled podizanja nivoa mora, pad prinosa u poljoprivredi…

Šesnaestogodišnja Šveđanka Greta Tunberg je u avgustu prošle godine odlučila da jednog petka ne ode u školu, već da sedne ispred parlamenta. U rukama je držala kartonski transparent na kojem je rukom napisano „Školski štrajk za klimu“. Tog dana bila je sama, a već sledećeg petka pridružilo joj se još nekoliko drugova.
Vest iz Stokholma ubrzo je obišla svet. Njeni vršnjaci su je ozbiljno shvatili i proletos je njih oko dva miliona iz 150 zemalja sveta, u više od hiljadu najvećih gradova, odlučilo da izađe na ulicu i glasno traži akciju za zaustavljanje globalnog otopljavanja. „Petak za budućnost“ je postao planetarni ustanak učenika za zaustavljanje promena klime.
„Školovanje nema smisla ako nema budućnosti“, upozorila je ova tinejdžerka, smatrajući da donosioci odluka treba da reaguju hitno. Njima se obratila na samitu UN-a o klimi u Poljskoj, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj, kao i Evropskom parlamentu. Vrlo pažljivo su je slušali i poslanici u nekoliko evropskih nacionalnih skupština, u Austriji, Velikoj Britaniji, Francuskoj.
Ukazala im je na naučne dokaze i upozorenja koja govore o ubrzanom i pojačanom efektu staklene bašte. Pre svega je reč o prekomernoj emisiji ugljen-dioksida, pogubnoj za atmosferski omotač koji štiti prirodne klimatske uslove za život na Zemlji.
„Naša kuća je zapaljena. Želim da osetite strah kao što ga ja osećam. Svaki dan. Želim da paničite i da delujete“, tim rečima se u januaru Greta Tunberg obratila finansijskoj eliti u Davosu. Rekla je da još ima vremena „da homo sapijens reši najveći izazov pred kojim se ova vrsta našla“. Prema njenim rečima, imamo manje od dve godine pre nego što dođemo u situaciju da greške više ne mogu da se isprave.
„Ili ćemo sprečiti da temperatura poraste više od 1,5 stepeni Celzijusa, ili ne. Ili izbegavamo lančanu reakciju uništavanja ekosistema, ili ne. To je crno ili belo. Sada svi imamo izbor: možemo stvoriti transformišuću reakciju, ili nastaviti sa poslovanjem kao i obično i propasti“, upozorila je poslovne ljude mirnim, ali otrežnjujućim glasom mlada aktivistkinja.
Ona se pozvala na poslednji izveštaj IPCC, međuvladinog tela Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koji je planetarno upalio crvene lampice. Podaci govore da bi čak i zagrevanje od 1,5 stepeni moglo da bude katastrofalno, ali da je nemoguće izbeći ono što nas čeka jer bi to bio civilizacijski „prevrat bez presedana“.
Naime, da bi zagrevanje ostalo ispod dva stepena, globalna emisija ugljen-dioksida (oko 40 milijardi tona godišnje) do 2030. trebalo bi da bude prepolovljena, a do 2050. da praktično nestane. To znači u narednih nekoliko godina promenu tehnologije proizvodnje takoreći svega postojećeg: u industriji, infrastrukturi, poljoprivredi, saobraćaju… Svet bez CO2!
Da li su ljudi spremni da se odreknu svojih gedžeta, automobila i svih drugih civilizacijskih udobnosti? Da li uopšte imaju svest da je to pitanje zamene za kiseonik? U ovom trenutku, sve to izgleda kao naučna fantastika. I zato o tome govori Greta Tunberg, podižući glas generacije koja je u strahu da će ostati bez budućnosti.
Mladi koji stasavaju, bez realne moći da promene svet u kome žive, obraćaju se onima koji drže ključeve opstanka. A oni kažu postoje prototipovi uređaja bez ugljen-dioksida, ali je njihova proizvodnja u ovom trenutku skupa.
Američke federalna agencije za okean i atmosferu NOAA izvestila je da je jun ove godine bio najtopliji jun u poslednjih 140 godina. Prosečna površinska temperatura mora i okeana je bila za 0,8 stepeni iznad proseka u ovom veku. U ovoj agenciji ukazuju da će 2019. biti jedna od pet najtoplijih godina koje su ikada zabeležene.
Naučnici gotovo svakodnevno upozoravaju da je uzrok „pucanja termometra“ u povećanoj koncentraciji gasova sa efektom staklene bašte koji destabilizuje klimu brže nego što su njihova istraživanja govorila. Uostalom, slike ubrzanog otapanja ledenih grebena na Antarktiku to nedvosmisleno potvrđuju. A u budućnosti sledi nestanak koralnih grebena, iseljavanje miliona ljudi usled podizanja nivoa mora, pad prinosa u poljoprivredi…
Greta Tunberg je postala simbol i alarm koji sve snažnije poziva ljude na uzbunu u svim krajevima sveta. Zahvaljujući njenoj posvećenoj misiji za očuvanje ekosistema, svet je počeo da se budi i da shvata da je drama na pragu. Svakog petka Greta je sa kartonskim transparentom u nekom delu Evrope, gde sa svojom generacijom pokušava da utiče na svesnost i savest odraslih za očuvanje prirodnih uslova za opstanak čovečanstva.
Ona i u najudaljenija mesta putuje isključivo vozom ili autobusom i na taj način skreće pažnju na ogromno zagađenje od avionskog saobraćaja. Zanimljivo je da švedska železnica u poslednjih godinu dana beleži ogroman porast prodaje karata. Čak se i poslovni ljudi u ovoj zemlji sve češće opredeljuju za voz, iako im to ponekad produžava putovanje za dva do tri sata.
Imajući u vidu ozbiljnost situacije, trojica poslanika norveškog parlamenta nominovala su Gretu Tunberg za Nobelovu nagradu za mir, na čemu im je zahvalila, ističući da je počastvovana.
Ukoliko u oktobru dobije nagradu, postala bi najmlađi laureat ovog priznanja. Poslanik Socijalističke levice Andre Ovstergard je obrazlažući nominaciju ove mlade aktivistkinje upozorio da „ako ne uradimo ništa u ovoj borbi, klimatske promene će da izazovu ratove, konflikte i dovedu do novih talasa izbeglica“.
Za godinu dana od kada je započela svoju misiju, govori Grete Tunberg slušaju se sa sve većom pažnjom. Ako je suditi po naslovnoj strani „Tajma“, gde je uz njenu fotografiju u dugačkoj zelenoj haljini sa patikama na nogama naslov „Lideri sledeće generacije”, njen aktivizam obeležiće ovu godinu.
Govoreći o izazovu da uradi naslovnu fotografiju ove mlade Šveđanke, holandska fotografkinja Helen Van Min u autorskom tekstu u „Tajmu“ ističe da je imala na umu osobu „koja je veća od života”.
Želeći da oda počast njenom radu na globalnoj klimatskoj krizi, časopis GQ Men „koji slavi muškarce i žene od stila, u politici, zabavi i sportu”, Gretu Tunberg je proglasio za nosioca promena u 2019. i dodelio joj nagradu Game changer. Sa naslovne strane ona upire prst i pita: „Da li me čujete?“ To pitanje, koje je krajnje ozbiljno postavila u britanskom parlamentu, postalo je globalna metafora njenog puta promena, mada je povod bila puka provera mikrofona. Poslanici su gotovo u glas odgovorili da je čuju.
Zahvaljujući na priznanju, švedska klimatska aktivistkinja je naglasila da je to nagrada svima u pokretu „Petak za budućnost“ i svim školama koje u tome učestvuju.
Njen aktivizam, međutim, ima i onu neprijatnu stranu. Otkad je postala poznata prate je osporavanja, pa i pretnje. Kako piše „Tajm“, desničarski komentatori i poricatelji klimatskih promena nazvali su je „PR marionetom“ koju plaća globalna mreža milijardera za širenje „levo-liberalne“ poruke. Drugi su, pak, kritikovali njenu strogu pojavu i „monoton glas”, što je karakteristično za mnoge sa Aspergerovim autizmom.
„Prilično je smešno kada vam se ljudi mogu samo rugati ili govoriti o vašem izgledu ili ličnosti, jer to znači da nemaju argumente ili ništa drugo da kažu“, kaže ova tinejdžerka.
Greta planira da nastavi štrajk svakog petka kako bi pozvala odgovorne da se pridržavaju Pariskog klimatskog sporazuma, čiji je glavni cilj zadržavanje povećanja globalne prosečne temperature znatno ispod 2°C. Predviđeno je da emisija gasova staklene bašte na globalnom nivou raste još nekoliko godina, nakon čega bi se krenulo u brze redukcije u skladu sa naučnim preporukama.
Međutim, to što su se zemlje sveta složile da nešto treba uraditi povodom klimatskih promena, ne znači i garanciju uspeha Sporazuma. Kada 2020. države predstave svoje petogodišnje planove, biće jasnije u kom pravcu svet ide, jer je potrebno mnogo veće smanjenje emisije gasova nego što je obećano.
Greta Tunberg zna da se akcije protiv klimatskih promena neće dogoditi odmah ali je, kaže, spremna da naredne godine posveti tom problemu. „Kad odrastem, želim da mogu da se osvrnem i kažem da sam učinila sve što sam mogla“, rekla je za „Tajm“ i napomenula: „Mislim da bi više ljudi trebalo tako da oseća.“

Tekst preuzet sa portala Nova ekonomija

Click