Žrtve, uzročnici i saučesnici
Autor: Dragan Delić, Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji
Mudri i pragmatični ljudi, posle tektonskih poremećaja sa kataklizmičnim posledicama, kakve su epidemije ili pandemije, naprave sveobuhvatnu analizu i izvuku pouke. Oni koji dva puta naprave grešku, na istom problemu, ne zaslužuju ništa bolje. Aktuelna zabluda je da će nas tekuća pandemija „opametiti“, jer nas istorija uči da smo kratkog pamćenja ili da brzo zaboravljamo, kao i da je u naše celokupno duhovno ustrojstvo ugrađeno pravilo „lako ćemo“. Posle pandemije virusom gripa 2009. i epidemije morbila 2015, bilo je samo pitanje koja će nas, i kada, neka epidemija zateći ponovo nespremne i začuđene. I zatekla nas je.
Svestan odgovornosti reči, ali i činjenice da je „istina koja nije izrečena u pravo vreme gora od laži“ (Turgenjev), tvrdim da mi nismo samo žrtve pandemije, već i njeni uzročnici, kreatori i saučesnici. Priča o nepoznatom, nepredvidljivom i neobičnom virusu, pred kojim smo zatečeni i bespomoćni, za iskusne infektologe je neutemeljena i neozbiljna. Ko može da negira činjenicu da smo se do danas suočili u humanoj medicini sa oko 5.000 različitih virusa? Zar i to nije bilo dovoljno da upoznamo njihove biološke osobine?
Sticajem srećnih okolnosti, Srbija je imala šansu da se početkom ove godine blagovremeno pripremi za nadolazeću epidemiju. „Poklonjena“ skoro dva meseca nismo iskoristili za usvajanje planskih i promišljenih mera, te su na scenu kasnije morale da stupe, manje efikasne, iznuđene mere. Početni period sa nestručnim i potcenjivačkim odnosom prema evidentnom problemu (tragična i nezaboravna konferencija za štampu, termovizijske kamere…), zamenio je „sluđeni“ period sa uznemirujućim i netačnim informacijama o velikom broju pozitivnih (naših) građana koji su se vratili iz inostranstva, nadolazećom pomoru „stotine hiljada ljudi“, „prepunim grobljima“ i „italijanskom scenariju“, da bi se sve završilo uvođenjem drakonskih mera izolacije, uz duge cevi, koje Evropa nije videla.
Kmpletan Tekst možete pročitati u nedeljniku NIN.
