Visoki savet nije želeo da više sudim Šariću

Autor: Vuk Z. Cvijić, NIN

Sudija Apelacionog suda u Novom Sadu Dejan Terzić, kome je krajem aprila prestao mandat u Specijalnom sudu tako što predsednica Visokog saveta sudstva Jasmina Vasović uopšte nije stavila zahtev za produženje njegovog mandata na razmatranje, otkriva za NIN šta se sve dešavalo. On navodi: „Ovakav postupak Vasovićeve, u vidu neodlučivanja o zahtevu, očito je imao za cilj ne samo sklanjanje iz Posebnog odeljenja, već i moju diskreditaciju, jer je postupljeno prema meni kao da ne postojim.“ Govori da je odbrana Darka Šarića imala dvojaku nameru, da im on ne sudi i da postupak ne počne, što se na kraju i desilo. Opisuje i razgovor sa Šarićevim advokatom.

Predsednik Višeg suda u Beogradu je još 7. marta podneo zahtev da vam se produži mandat u Posebnom odeljenju (Specijalnom sudu), ali predsednica Visokog saveta sudstva na to nije čak ni odgovorila. Zašto?

O zahtevu predsednika Višeg suda u Beogradu svakako je morala biti doneta formalna, pismena, odluka, bilo da je pozitivna ili negativna. Visoki savet sudstva nije organ uprave da bi se u njegovom odlučivanju mogao primeniti pravni institut ćutanja administracije. Zašto predsednica tog tela Jasmina Vasović predlog nije uvrstila ni u dnevni red, nije mi poznato.

Da li je to profesionalno i da li je to uobičajena komunikacija – da predsednica Visokog saveta sudstva Jasmina Vasović, koja je ujedno i predsednica Vrhovnog kasacionog suda, uopšte ne odgovara?

Da bi sudstvo delotvorno ostvarivalo svoju ustavnu ulogu, nužno je, pre svega, međusobno poštovanje i uvažavanje njegovih pripadnika. Kako će nas uvažavati građani ako sami jedni druge ne uvažavamo. Ovakav postupak Vasovićeve, u vidu neodlučivanja o zahtevu, očito je imao za cilj ne samo sklanjanje iz Posebnog odeljenja, već i moju diskreditaciju, jer je postupljeno prema meni kao da ne postojim. A još ukoliko uzmete u obzir činjenicu da je ovo prvi put da se ne uvaži zahtev predsednika Višeg suda u Beogradu da se jednom sudiji ne produži mandat u Posebnom odeljenju, onda ćete sve odgovore morati potražiti od Jasmine Vasović. Nije mi jasan takav samovoljan odnos prema sudijama. Ona se na toj poziciji nalazi ne da bi sprovodila svoju volju, već da ispunjava svoje dužnosti.

Da li smatrate da je trebalo da ostanete u Specijalnom sudu, i zbog čega sve?

Moj subjektivni stav o tom pitanju nema značaja. Međutim, broj i složenost predmeta u kojim postupam, ukupno 19, bilo kao predsednik ili član sudskog veća, kao i činjenica da je ubedljiva većina njih duboko u fazi dokaznog postupka, od čega čak tri, u kojima sam predsednik veća, u fazi iznošenja završnih reči, čvrsto govori u prilog osnovanosti zahteva predsednika Višeg suda u Beogradu da mi se produži mandat. Naglasio bih dva postupka. Pojedinačno, predmet protiv okrivljenog Darka Šarića ima poseban značaj u sudskom smislu, a uz njega tu je po složenosti, čak složeniji, Srebrenica, koji traje više od sedam godina. U njemu se optužnicom navodi 1.313 žrtava. On svojim značajem drži budnost međunarodne javnosti. Inače, ovaj će predmet nakon mog odlaska po drugi put početi iznova, jer je već jednom počeo iznova, zbog, u stručnoj javnosti sporne, odluke veća Apelacionog suda u Beogradu. Svi ovi razlozi su detaljno navedeni u zahtevu predsednika Višeg suda, kao osnov za njegovo podnošenje, pa neka čitaoci procene da li je bilo potrebno da se ovi predmeti dovrše pred istim sudskim većem uskoro ili je bilo neophodno da, posle toliko godina trajanja, počnu iznova.

Da li ste očekivali da vam produže mandat u Specijalnom sudu i koliko vas je ta odluka iznenadila?

Očekivao sam punu podršku celog sistema, posebno za suđenje u ovako složenim predmetima. Imao sam je u potpunosti u Višem sudu u Beogradu, gde sam bio upućen da sudim, ali ne i od najviše sudske vlasti, Visokog saveta sudstva. Nažalost, kada analiziram stvari koje su se dešavale na pripremnom ročištu u predmetu okrivljenog Darka Šarića i drugih, kada sagledam komentare i dvosmislene izjave advokata okrivljenih prilikom izlaska iz sudnice, koji mi prstom pokazuju uvis i govori: „Vidimo se gore“, a kada ga, zatečen, pitam: „Gde gore, nemam nameru da umrem?“, on odgovara: „U Novom Sadu.” To se dogodilo 27. aprila 2023, kada postoji mogućnost da se još samo taj ili sledeći dan donese odluka o produženju mog mandata u Posebnom odeljenju, onda je jasno da je ova odluka već tada bila doneta. Postavljam pitanje da li je to pretnja, a ako nije, kako je advokat Dalibor Katančević mogao znati da meni neće biti produžen mandat i da ćemo se videti u sudu u Novom Sadu, pre isteka roka za produženje. Ko mu je to rekao? Da nije bilo pomenutih postupaka, ne bi bio ni podnet zahtev da mi se produži mandat, jer za mojim radom tamo ne bi bilo potrebe. Zato sam iznenađen što mi posle devet godina predanog rada i dobrih rezultata koje sam imao u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu nije produžen mandat.

Zašto ste kaznili Šarićevog advokata Dalibora Katančevića?

Advokat Katančević dostavio je potvrdu Doma zdravlja u Pljevljima da je bolestan i da neće moći da prisustvuje pripremnom ročištu 10. aprila 2023. Proverio sam ove navode. Za isti dan smo dobili informaciju od sudske straže, potkrepljene snimcima sigurnosnih kamera, da je isti advokat pristupio u Palatu pravde, u Savskoj ulici, a Uprava suda dostavila je izjašnjenje sudije kod koga je Katančević toga dana pristupio. Zato sam izrekao kaznu. Zato je advokat kažnjen.

Najupadljivije je da ste vi predsednik veća u novom postupku protiv Darka Šarića i da je odbrana već u tom postupku tražila vaše izuzeće. Da li se ometa taj postupak sada, time što vama nije produžen mandat?

Ca pozicije dojučerašnjeg predsednika veća u jednom od postupaka prema ovom okrivljenom nemam zakonsko, ali ni moralno pravo da komentarišem ranije odluke ali ni detalje ovog postupka, ocenjujem dokaze ili odluke suda na tim suđenjima, ali mogu da iznesem svoj utisak iz postupka koji sam vodio, da odbrana okrivljenih iz nekog razloga, čiji mi je racio nepoznat, nije želela da pripremno ročište počne. U tom smislu vidim sva postupanja odbrane u celini, ali i nekolicine branilaca pojedinačno. Čim sam zadužen predmetom, jedan broj branilaca i okrivljenih zatražio je izuzeće celog sudskog veća, zbog navodne pristrasnosti, ali je zahtev odbijen. Sledeći put, zatraženo je moje i izuzeće predsednika Višeg suda u Beogradu, na samom ročištu, odmah nakon što sam doneo rešenje o razdvajanju postupka za jedan broj okrivljenih, kako bih otklonio procesne smetnje i konačno otpočeo suđenje. Taj je zahtev takođe odbijen, dok je treći zahtev u odnosu na celo veće, podnet u istoj procesnoj situaciji poput prethodnog, odbačen. Ovo mi govori da je namera bila dvojaka, da ja lično ne sudim i da postupak ne počne.

Da li su ta odlaganja zbog odbrane, zahteva za vaše izuzeće vid opstrukcije i odugovlačenja i šta može da im bude cilj?

Ovaj događaj sa mog stanovišta ima osnovni značaj zbog toga što potvrđuje da su izostanci imali za cilj opstrukciju, koja se uvek događa radi kupovine vremena. Zbog čega, to je pitanje.

Koliko ste se spremali za taj postupak i s obzirom na vaše iskustvo da sudite u složenim predmetima? Koliko će vremena najmanje biti potrebno novom članu veća da se spremi?

Temeljno sam proučio optužnicu i spremao se za suđenje. Svakako će novom predsedniku veća trebati određeni period da se pripremi za suđenje. U Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu svaki kolega dostojan je i sposoban da preuzme predmet i da ga kvalitetno sudi. Posvetio sam mnogo vremena pripremi za suđenje, jer se sudi petnaestorici okrivljenih, za velik broj krivičnih dela, optužnica sadrži više od 500 stranica, a spis ima ukupno više od 7.000 stranica. Budući predsednik veća moraće da pristupi pripremi na identičan način sa jednakim vremenom. Ponovo će morati da zakaže pripremno ročište i svakako će biti potrošeno dodatno vreme. Uprkos svemu, uveren sam da će suđenje početi i da će, koji god od mojih kolega bude bio zadužen predmetom, taj predmet dovesti kraju i doneti presudu, jer niko i ništa ne može zaustaviti pravdu.

U presretnutoj komunikaciji optuženih u slučaju Šarić vidi se da su oni bili u kontaktu sa pojedinim čelnicima srpskog pravosuđa i političke vlasti (NIN pisao o tome 2. marta u tekstu: „Ko su Šariću Oskar, Edo i Dolar“). Da li ovo što se vama desilo može da bude rezultat takvih kontakata koji do danas nisu ispitani?

Predmet okrivljenog Darka Šarića mogu da gledam samo kroz podignutu optužnicu i ne želim da se bavim spekulacijama. Istovremeno, potpuno je jasno da je između zahteva odbrane da budem izuzet odnosno da ne sudim u ovom krivičnom predmetu i zahteva predsednika Višeg suda u Beogradu da mi se, uslovno rečeno, produži mandat kako bih nastavio da sudim, Visoki savet sudstva imao razumevanja za ove prve. Jednostavno rečeno, nisu želeli da ja sudim ovaj predmet, a zašto, zaista ne znam.

Zašto vam je dodeljen slučaj Šarić, ako se znalo da vam mandat ističe?

Usled zakonskih izmena i usklađivanja sa ustavnim amandmanima, izbrisana je odredba da mandat sudijama tzv. Specijalnog suda traje šest godina. Usled toga sudijama koje dolaze van Višeg suda u Beogradu, svake godine se mora tražiti produženje. Meni to liči na tehničku omašku u zakonskom rešenju, a ne na stvarnu nameru zakonodavca, s obzirom na to da Specijalni sud ima nadležnost na teritoriji cele Srbije i jasno je da u njemu ne mogu postupati samo sudije Višeg suda u Beogradu. Produženje mandata je do sada bila rutina, u postupku sam imao 19 predmeta kao predsednik ili član veća, tako da je odluka predsednika suda bila, po mom mišljenju, racionalna, ekonomična i celishodna. Postoji jedna neosnovana teza koja se provlači, a sada je, namerno ili slučajno, i materijalizovana, a to je da u Posebnom odeljenju treba da sude samo sudije Višeg suda u Beogradu. To nije od samog osnivanja ovoga odeljenja bio koncept, jer su u njemu sudile sudije iz Novog Sada, Niša, Subotice…upravo zbog mesne nadležnosti tog odeljenja. Kao potvrdu ovoga navodim činjenicu da je u Tužilaštvu za organizovani kriminal, nadležnom za postupanje pred Posebnim odeljenjem, počev od samog tužioca i velik broj zamenika iz gradova širom Srbije. Od mog odlaska, u Specijalnom sudu nema više nijednog sudije van Višeg suda u Beogradu.

Vi ste u veću koje sudi za Srebrenicu. Postupak je produžen zbog jedne odluke veća Apelacionog suda u kome je tada bila Jasmina Vasović, sadašnja predsednica Vrhovnog suda. U kojoj je fazi taj predmet i da li će morati da krene iz početka?

Taj predmet je jedan od najosetljivijih i najsloženijih u srpskom pravosuđu. U njemu postoji 1.313 žrtava, izaziva stalne polemike i međunarodne rasprave, porodice žrtava često su prisutne na suđenjima. Mojim odlaskom iz veća, postupak formalno kreće iz početka. Naglašavam ogroman napor koji je predsednica veća u tom predmetu uložila u pripremu i samo suđenje, te činjenicu da je sigurno izvedeno više od dve trećine predloženih dokaza. Kao što je već rečeno, postupak je već jedanput počinjao iznova, ovo će biti drugi put, a traje više od sedam godina. Mislim da je to loša poruka za žrtve i njihove porodice i da će svakako izazvati negativne reakcije. Novom članu sudskog veća će svakako trebati vremena da se upozna sa ovako obimnim predmetom, da bi mogao da učestvuje u suđenju.

Vi ste od 2014. iz Apelacionog suda u Novom Sadu upućeni u Specijalni sud. Koliko vam je puta produžen mandat? Pojedini pravnici kritikuju takav sistem upućivanja. Šta vi mislite o tome?

Tri puta mi je bio produžen mandat. Ustavni amandmani, za koje mislim da su veliki korak napred za pravosuđe, bili su osnov za zakonske izmene koje su izostavile dosadašnju dužinu trajanja mandata sudija Specijalnog suda od šest godina. Usled toga sudijama koje dolaze van Višeg suda u Beogradu, svake godine se mora tražiti produženje, a jasna je intencija i dosadašnja praksa da u Specijalnom sudu rade sudije iz cele Republike Srbije. Pošto je specijalni sud u stvari Posebno odeljenje za organizovani kriminal i ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u ovakvom organizacionom obliku, zbog posebne nadležnosti, stvarne i mesne, ovoga odeljenja, ne vidim nijedan adekvatniji način delegiranja sudija u njegov sastav od upućivanja. Ovde nije reč o redovnom upućivanju, već onom koji predviđaju specijalni zakoni, zakoni o organizaciji i nadležnost za suđenja za organizovani kriminal, odnosno ratne zločine. Zakon je prevideo da propiše dužinu upućivanja, ali se ne može analogno primeniti rok od jedne godine iz Zakona o sudijama, jer bi to bio isuviše kratak rok za suđenje ovako složenih predmeta kao što su ovi iz posebne nadležnosti.

Sudijama Specijalnog suda zameraju da imaju veće plate i beneficirani radni staž u odnosu na ostale kolege? Kako vi to vidite?

Vidim kao potpuno opravdano. Ako pomenem samo nekoliko predmeta organizovanog kriminala i ratnih zločina: Belivuk, Šarić, Jotka, Srebrenica, Ćuška, Lovas, Jovanjica jedan i dva, potpuno je jasno zašto postoje određene beneficije sudijama i tužiocima koji su izloženi u ovako opasnim i složenim predmetima. Dodaću da je reč o minimum uslova za obavljanje ovako teških suđenja.

Da li je tačno da sudije nerado sude ovako teške predmete i da nije jagma za njima?

Naravno da je svaki predmet ovde izazov. Oni su kompleksni, obimni, opasni, ali ne postoji sudija u Specijalnom sudu, a poznajem ih sve, koji se ne može uhvatiti ukoštac sa njima i uspešno ih okončati. Problem je da sudije u pojedinim postupcima ostanu bez neophodne podrške sudskog sistema.

Koji su to slučajevi gde sudije ostaju bez podrške sudskog sistema i zašto je to tako?

Jedan od slučajeva smo pominjali – protiv Šarića i drugih, a tu je i Jovanjica. Postoje razlozi zašto ostajemo bez podrške u koje ja ne mogu da proniknem.

U izveštajima EU i relevantnih međunarodnih institucija stalno se kritikuje uticaj političke vlasti u Srbiji na pravosuđe. Šta je neophodno da se uradi da se spreči takav uticaj politike?

Česti komentari određenih postupaka od strane političara iz vlasti, podižu očekivanja javnosti koja su neretko u suprotnosti sa činjenicama i dokazima sa kojima kasnije sud raspolaže. Ova očekivanja pretvaraju se, najčešće, u razočaranje u rad pravosuđa. Tužioci i sudije moraju biti u stanju da odole ovakvim pritiscima i očekivanjima javnosti. Ne tvrdim da nema i nejavnih pritisaka na sudije, ali ja za takve ne znam. Iskreno ću vam odgovoriti da nikada u mojoj karijeri, pa ni dok sam sudio u Posebnom odeljenju, niko iz vlasti nije ultimativno intervenisao niti na skriven način tražio donošenje određene vrste odluke.

Da li je dužnost Visokog saveta sudstva da reaguje na neprimerene istupe predstavnika druge dve grane vlasti? I zašto se to ne dešava?

Visoki savet na dnevnom nivou, ako je potrebno mora da štiti nezavisnost, dostojanstvo i autoritet suda i sudija. Sud mora da sudi nezavisno i sudije moraju da budu nezavisne. To je najveći domet demokratije koji postoji. U onom trenutku kada sudije u potpunosti ispune ovaj kvalitet, imaćemo manje primedbi na postojanje vladavine prava u Srbiji i pravna država postaće standard, a ne izuzetak. Razlog zašto ne reaguje Visoki savet sudstva je očigledno u nesrazmeri uticaja izvršne i zakonodavne vlasti u odnosu na sudsku uprkos ustavno proklamovanoj jednakosti. U Visokom savetu sudstva očigledno vlada atmosfera konformizma, jer nisu odgovorni sudijama već pre onima koji na njih mogu da imaju stvarni uticaj.

Neke vaše kolege su javno iznosili mišljenje o stanju u sudstvu zbog čega su ih blatili političari na vlasti i mediji pod njihovom kontrolom. Zašto je to tako?

O svim događajima u društvu, a o stanju u sudstvu sudije, kao pripadnici te grane vlasti, ne samo da imaju pravo, već i obavezu da iznose svoj stav. Zbog toga osuđujem svaki napad na bilo kog mog kolegu zbog javno iznesenog stava koji može samo da unapredi društvene odnose. Političari na vlasti ih napadaju jer su očigledno netolerantni na suprotne stavove.

Članak je prenet sa portala NIN.