Izbor za članove Saveta REM: “Na regulatornom telu će se prelamati naše ‘ogledalo’ u narednim godinama”

Autor: Boban Karović, Izvor: NIN

Uloga REM-a jeste velika i važna. Između ostalog, to telo izdaje dozvole za rad televizija, kontroliše njihov rad i može da izriče mere onim koje krše pravila. Ovog poslednjeg, međutim, u praksi nije bilo previše. Zato se od novih članova Saveta REM-a mnogo očekuje – najpre da poprave medijsku, a samim tim i sveukupnu društveno-političku scenu Srbije.

Zašto je REM važan

Potpredsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Olivera Milošević ističe za NIN da je REM oduvek bio važan s aspekta njegove primarne uloge da kontroliše i reguliše rad elektronskih medija.

“Sa kredibilnim članovima Saveta REM-a, koji bi, bez državne cenzure i uplitanja, profesionalno radili svoj posao, to telo imalo bi nemerljivu ulogu u kreiranju društvenog ambijenta. Naše društvo u tom slučaju ne bi bilo ovoliko moralno devastirano i polarizovano, niti bi medijska slika bila izvitoperena do te mere da ugrožava bezbednost grupa i pojedinaca, neistomišljenika vlasti. Svedoci smo da su pojedine televizije postale prave arene za obračun sa kritičarima vlasti, bez ikakvih kočnica, sve je ‘dozvoljeno’. Danas bi REM sa nepristrasnim i kredibilnim Savetom bio lek i nulta tačka za korenite društvene promene, ali je strah da bi one posledično dovele i do promena na političkom planu očito jak. U tome se može učitati ne samo značaj REM-a danas, već i njegova skorija budućnost. Na ovom regulatornom telu prelamaće se naše ‘ogledalo’ u narednim godinama”, navodi Olivera Milošević.

Novinar Veran Matić ocenjuje za NIN da je REM jedna od ključnih karika u stvaranju preduslova za ozdravljenje ovdašnje medijske scene i ravnopravniju predizbornu kampanju.

„On treba da omogući transformaciju Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine u istinske javne medijske servise, jer oni to trenutno nisu – REM bira Upravne odbore javnih servisa, a ovi menadžere i urednike – kao i da sankcioniše svakodnevna kršenja Zakona o elektronskim medijima od strane pružalaca medijskih usluga. Bez dve trećine istinski nezavisnih eksperata u Savetu REM to će biti nemoguća misija. Zato je važno da se svi mobilišu nakon javnog poziva, jer se od osnivanja Regulatora pre dvadeset godina nije desilo da se menja kompletan sastav Saveta REM”, kaže Matić.

Ko može da predloži članove

Savet REM ima devet članova koje bira Narodna skupština, na predlog ovlašćenih predlagača, pri čemu se tri člana biraju na dve, tri člana na četiri, a tri člana na šest godina.

Ovlašćeni predlagači su: Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zatim univerziteti akreditovani u Srbiji, udruženja izdavača elektronskih medija u Srbiji čiji članovi imaju najmanje 30 dozvola za pružanje audio i audio-vizuelnih medijskih usluga, a registrovana su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva, udruženja novinara u Srbiji, od kojih svako udruženje ima najmanje 300 članova sa plaćenom članarinom, a registrovana su najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva, te udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Srbiji, ako su registrovana najmanje tri godine pre raspisivanja javnog poziva. Ovlašćeni predlagači su i udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja ako su registrovana najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva, a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine, te udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, ako su registrovana najmanje tri godine pre dana raspisivanja javnog poziva, a imaju najmanje tri realizovana projekta u ovoj oblasti u poslednje tri godine, kao i nacionalni saveti nacionalnih manjina i crkve i verske zajednice.

Mandat prethodnom sazivu Saveta REM-a istekao je 4. novembra prošle godine i to telo od tada praktično ne funkcioniše. U međuvremenu je bilo pokušaja da se izaberu novi članovi, ali bez uspeha. Sedam od 18 kandidata za članstvo u REM je krajem januara povuklo kandidature, to su nezavisni kandidati: Saša Mirković, Željko Hubač, Dubravka Valić Nedeljković, Aleksandra Krstić, Rodoljub Šabić i Dušan Aleksić, kao i kandidat nacionalnih saveta nacionalnih manjina Muhedin Fijuljanin. Od ovih kandidata su se čule ocene da ceo proces “nije inkluzivan i transparentan”, te da je “politička čestitost zatajila u proceduri za izbor novog Saveta REM-a”. Nakon toga je ceo proces bio u zastoju sve do nedavne studentske blokade RTS-a.

Šansa za bolji ishod

Olivera Milošević iz UNS-a kaže da je veliki pomak, ali i dobra odluka što je prethodni konkurs poništen i raspisan nov, a zasluge za to, ističe, između ostalog dugujemo studentima koji su sa tim zahtevom danima protestovali ispred RTS-a.

“Prethodni proces pratile su brojne neregularnosti kojima je izvrgavan Zakon o elektronskim medijima, čije poslednje izmene su trebale da dovedu do jedne pravičnije procedure izbora Saveta REM-a, odnosno smanjenja uticaja države.To se, nažalost, nije dogodilo i imali smo nakaradnu proceduru sa kandidaturama, koje nisu samo bile u suprotnosti sa zakonom, već i sa elementarnom etikom, od sukoba interesa do Gongo organizacija sa upitnim brojem članstva. Neodrživost takvog modela, odustajanje jednog broja kandidata i pritisak javnosti primorali su vlast da ponovi konkurs, ali motiv vlasti za kontrolom REM-a, čini se, nikada nije bio veći u kontekstu aktuelne društveno-političke situacije i mogućih izbora. Zato nije realno očekivati umivenu i čistu proceduru, niti se nadati da će sve proteći u duhu zakona”, navodi Milošević i dodaje:

“Medijska zajednica, doduše onaj njen deo koji nije i sam doprinosio neregularnostima, mora biti odlučnija u insistiranju da se poštuju pravila. Ostaje nam i da se uzdamo da će oči javnosti širom biti uprte u predstojeći izbor i da fokus studenata ostane na ovoj temi. To je danas, nažalost, jedni put da se država primora da poštuje sopstvene zakone, što bi u normalnim okolnostima bilo neupitno.”

Veran Matić smatra da će novi konkurs biti biti uspešniji ako se maksimalno uključe i mobilišu svi ključni akteri – studenti, ovlašćeni predlagači, kandidati, predstavnici opozicije i nevladinog sektora.

„Novi Javni poziv je raspisan kao posledica dvonedeljne blokada RTS-a i studentskog zahteva, čime je ova tema postala neuporedivo značajnija za širi krug ljudi. Samim tim, ovaj proces će se odigravati pod mnogo većom pažnjom zainteresovane, ne samo stručne već šire javnosti i predstavnika međunarodne zajednice. U takvim okoilnostima, ako postoje politička volja i mehanizmi kojima bi se predupredile zakonske zloupotrebe koje su karakterisale prethodni proces, ovaj Javni poziv bi mogao da rezultira boljim ishodom nego pređašnji”, zaključuje Matić.

Pod lupom evropskih zvaničnika

Izbor za članove Saveta REM-a poslednjih dana već jeste tema evropskih zvaničnika. Na sednici Evropskog parlamenta (EP), na kojoj je predstavljen izveštaj o Srbiji, evropska komesarka za proširenje Marta Kos je kao “ključni korak u obnovi poverenja” i put za “izlazak iz stranputice” navela upravo izbor Saveta REM-a, ističući da u taj proces treba uključiti sve relevantne aktere.

„Moramo ujediniti ponovo sve političke učesnike, civilno društvo, sve zajedno kako bismo ostvarili sve obaveze na koje se Srbija obavezala prošlog decembra, a to su izbor REM-a, usvajanje ostalih medijskih zakona i preporuka za reformu sudstva“, poručila je Marta Kos.

I izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula je istakao da u našoj zemlji “regulatorno telo za medije ne funkcioniše”, te da “nedostaje osiguranje nezavisnosti ključnih institucija, uključujući REM”.

A ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre je, nakon objavljivanja novog poziva za predlaganje kandidata za članove Saveta REM, pozdravio taj potez.

“Radujemo se transparentnom i inkluzivnom procesu koji će rezultirati kredibilnim, snažnim i nezavisnim regulatornim telom u korist pluralističkog okruženja elektronskih medija”, napisao je Žiofre u objavi na mreži Iks.

Tekst je prenet sa portala NIN.