Teret epidemije podnele su žene

15. Maj 2020.
Teret epidemije korona virusom i mere donete u vanrednom stanju u mnogo većoj meri podnele su žene nego muškarci.
0101foto-BETAPHOTO-DRAGAN-GOJIC-scaled-e1589544667384-678x381
Foto: Beta/Dragan Gojić

One čine ubedljivu većinu u sektorima koji su bili „na prvoj liniji“, zdravstvu, trgovini, održavanju higijene, ali su istovremeno u većini slučajeva nosile i veće breme kućnog, neplaćenog rada, onog u kome su decenijama unazad standardno prisutne više od muškaraca a sada su imale i dodatne obaveze oko brige o starima, ukućanima, deci i njihovim školskim obavezama. U 70 odsto slučajeva te poslove obavljaju žene, a samo u 30 procenata domaćinstava pandemija je nešto promenila, iako ne uvek nabolje. Naime, polovina tih promena bile su vezane za veće opterećenje žena u porodici, dok je samo u 13 odsto domaćinstava uloga muškaraca porasla tokom pandemije – kaže Marija Babović, programska direktorka organizacije SeConS – Grupe za razvojnu inicijativu a na osnovu istraživanja sprovedenog na uzorku od 1.603 osobe koje su tokom pandemije, do sredine aprila, izgubile posao bez obzira na to da li su ga obavljale  kao registrovano zaposleni ili su radili pod ugovorom, u neformalnom sektoru ili poljoprivredi.

Prema rečima naše sagovornice, istraživanjem su bili obuhvaćeni oni koji su u februaru obavljali bilo kakav posao, najmanje jedan sat, uz nadoknadu u novcu ili naturi ili su imali posao sa koga su privremeno bili odsutni i mogli su na njega da se vrate.

To je standardna definicija zaposlenosti koja je definisana i u anketi o radnoj snazi koju vodi Republički zavod za statistiku a cilj je bio da se utvrdi kakav je efekat epidemije na zaposlenost.

– U uzorku koji smo imali, 8,2 odsto ispitanih potvrdilo je da su ostali bez posla. Kada se taj procenat primeni na čitavu populaciju zaposlenih prema anketi o radnoj snazi RZS, koja broji oko 2.900.000 ljudi, gde se računaju i poljoprivrednici i radnici „na crno“ i oni koji bar jedan sat nedeljno obavljaju neku delatnost, dobija se cifra od 200.000 ljudi koji su u prvih mesec dana po proglašenju vanrednog stanja ostali bez izvora prihoda. Najčešći razlog za otkaz, u 46 odsto odgovora, bio je to što je firma prestala sa radom, 20 odsto nije moglo da obnovi ugovor koji je istekao tokom pandemije, značajan broj, čak 12 odsto, samo je dalo otkaz jer nisu mogli da se organizuju zbog dodatnih obaveza kod kuće, dok 10,6 procenata nije moglo da ide na posao jer im prevoz nije bio dostupan – objašnjava naša sagovornica.

Dodaje da su otkazima bile najviše pogođene ranjive kategorije zaposlenih, poput onih u neformalnoj sferi, bez ugovora koji čine 34 odsto, zatim je 26 odsto sa autorskim ugovorima, 14 procenata imalo je ugovore na određeno, a 16 odsto su iz sektora samozaposlenih koji ne zapošljavaju druge radnike.

– Naše istraživanje oborilo je mnogo puta ponavljanu tezu da smo pred virusom svi jednaki. Nije tako. Mnogo su teže biološki bile pogođene kategorije starijih sugrađana, kao što su i veći socijalno ekonomski resursi koji određuju otpornost na krizu, bili na strani bolje pozicioniranih na tržištu rada, sa stabilnijim ugovorima, višim zaradama. Oni su bili rezistentniji na krizu a i veliki broj iz te kategorije prešao je na rad od kuće pa su i zdravstveno bili zaštićeniji. S druge strane imamo one koji su osetljivi, koji nemaju rezerve i ako ostanu bez posla pitanje je kako će se hraniti tog meseca – ističe Babović i naglašava da slika pandemije pokazuje koliko su opasne te strukturne razlike u društvu i koliko je važno da se o tome vodi računa i kada nam ide bolje.

Iako istraživanje ne pokazuje projekciju daljih kretanja na tržištu rada, veruje se da će se verovatno postepeno vratiti svojim poslovima oni koji su zaposleni u neformalnom sektoru, jer je to ekonomija preživljavanja.

Prodaja na pijacama, koja čini značajan segment te oblasti, već se postepeno uspostavlja, rad u ličnim uslugama, žene koje su čistile po kućama, čuvale stare ili bolesne vremenom će ponovo doći do svojih poslova ali se ne zna kada, jer svi zaziru od drugog talasa.

Ostaje pitanje kako su zaposleni u tom segmentu ličnih usluga preživeli ovaj period bez prihoda i kako će oporavak izgledati.

– Pomoć koju je do sada kreirala država značiće nekim grupama, ali će i veliki broj ljudi ostati van toga. Jako je teško proceniti koliko bi mere mogle da utiču na zaustavljanje negativnih trendova. Ipak, sektor malih i srednjih preduzeća, preduzetnica, sigurno je da će osetiti neke efekte pomoći, problem je neformalna zaposlenost koja nije obuhvaćena nijednim paketom a ona čini petinu ukupnog broja zaposlenih – zaključuje Babović.

Usluge, građevina, umetnici

Tokom pandemije bez posla su najviše ostajali zaposleni u privatnom sektoru, pre u malim nego u srednjim i velikim preduzećima, češće samozaposleni nego oni koji rade kod poslodavca. Sektorski, skoro 35 odsto ih je radilo u oblasti usluga, smeštaja i ishrane, znači restorani, ugostiteljstvo, zatim oko 18 odsto ih je među građevinskim radnicima, jer je tu obim smanjen, a uz problem prevoza do gradilišta su i ugovori koji u toj grani obično nisu dugoročni. Među otpuštenima je i 17 odsto ljudi iz delatnosti umetnosti, zabave i rekreacije, 11 procenata iz segmenta informisanja i komunikacije koliko i iz poljoprivrede dok je za procenat manje onih koji su vršili lične usluge.

Izgubljeno 130 miliona radnih mesta

– Međunarodna organizacija rada izračunala je na globalnom nivou, u delu koji oni mogu da prate, da je broj radnih sati u prvom kvartalu opao za 4,5 odsto, što preračunato u puno radno vreme iznosi 130 miliona izgubljenih radnih mesta. Efekat je užasno ozbiljan i ako ga ne shvatimo tako nećemo moći ni dobre mere da osmislimo. Naša organizacija SeConS i formirana je kako bi sprovodila primarna istraživanja koja daju činjeničnu osnovu za kreiranje adekvatnih politika, ali nije uvek slučaj da se to koristi. Takva vrsta podataka mnogo je iskorišćenija u razvijenim zemljama, njihove institucije oslanjaju se na takva istraživanja, dok je u našem regionu to mnogo ređe iako su društva dinamičnija i potrebno je da se ode u dubinu pojava kako bi se razumela kretanja – kaže Marija Babović.

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.