Radosavljević: Spaljivanje otpada uzrok kancera…

12. Februar 2020.
Nekontrolisano spaljivanje plastike, guma, ambalaže i automobilskih ulja na životnu sredinu je veoma opasno. Ipak, o tome se ne govori dovoljno i građani nesvesno uništavaju i svoj život, i tuđi i svoje okruženje, saglasili su se učesnici panel-diskusije „Ne spaljuj, recikliraj“, koja je održana danas u Medija centru.
0503foto-FoNet-Medija-centar-678x381.jpg
Foto: Medija centar Beograd

Da je prevencija važna i da je bolje „sprečiti nego lečiti“, što je i po državnu kasu jeftinije, govorila je Tatjana Radosavljević, pulmološkinja, istakavši da „država zdravstvo ne tretira kao investiciju, a jedino zdrav čovek može da radi i da zaradi“.

– Lečenje jednog slučaja kancera košta državu od 14 do 30.000 evra. Ulaganje u prevenciju je dobitak za sve. Sve mlađi ljudi umiru. Suočavamo se sa jako odmaklim stadijumima malignih bolesti. Posledice su ne samo kancer, nego i sterilitet, Alchajmerova bolest… LJudi koji spaljuju, recimo, gume, moraju da znaju kakve su posledice. Otrovne materije dolaze ne samo u vazduh nego i u zemlju. Krug je veoma širok. Nikada nećemo saznati koliko je ljudi tačno obolelo zbog takvih radnji. Znate kako, naš narod reaguje samo ako ga jako uplašite, kazala je Radosavljević i dodala da smo mi siromašna zemlja i da se ljudi greju svime do čega dođu, ali da im je potrebno neprestano govoriti i neprestano slati apele kako bi se situacija promenila.

U vezi sa tim što se o zagađenju vazduha u poslednje vreme dosta govori, ona je kazala da „nije optimista“ i da je sve to sam „talasanje pred izbore“, a da su „zakoni savršeni, ali ih niko ne primenjuje“.

– Dobri primeri se dugo godina neguju po čitavoj Evropi. Spaljivanje je povezano sa nekulturom. Ulice Beograda su popločane žvakama, a u filmovima vidimo koliko đubreta ima u selima. I ljude u gradovima i ljude u selima, potrebno je vaspitati. Nedaleko, u Sloveniji, imamo obrnutu situaciju. Seljani se utrkuju ko će imati lepše dvorište. Spaljivanje guma je veoma opasno. Uvek sam govorio studentima da kada vide da neko spaljuje gume, beže glavom bez obzira. Naučnici se šale da je te otvore stvorio đavo, a sve ostalo je stvorio Bog. Ako ste permanentno izloženi ovim materijama, obolećete od raka. Zagađenje u Srbiji je toliko kao da smo zemlja visoke industrije, a mi je nemamo. Za merenje zagađenja potreban je ozbiljan novac. A da li ga mi imamo? I ima li interesovanja za sve to, zapitao se Ivan Gržetić, dekan Hemijskog fakulteta.

Ipak, sa njim se nije saglasio predstavnik Inicijative „Ne davimo Beograd“, Radomir Lazović, koji smatra da „velika novčana sredstva nisu potrebna“, ali da „glavnu ulogu ima država“.

– Ovo je ozbiljna tema o kojoj treba govoriti. LJudima treba alternativa, poboljšanje standarda ili detaljno informisanje. Dosta se sada govori o zagađenju, što je dobro. Kvalitet vazduha otvara pitanja kako da to sprečimo. Od 2018. godine granične vrednosti emisije zagađenja vazduha je trebalo primeniti, a taj plan je pao u vodu. To je užasavajuće. Mi smo, kao Inicijativa, uradili kratkoročne i dugoročne mere, pisali peticiju, organizovali proteste, radili preporuke školama i vrtićima… Sve vreme smo ljudima davali mogućnost da urade nešto pozitivno, kazao je Lazović.

Projekat „Ne spaljuj, recikliraj“ realizuje Istraživačko-izdavački centar Demostat uz sufinansiranje Ministarstva kulture i informisanja.

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.