Migranti nepoželjni kao komšije i članovi porodice
U istraživanju, koje je sproveo Crveni krst Srbije u partnerstvu sa PIN – Psychosocial Innovation Network, učestvovalo je 304 ispitanika iz šest gradova – Beograd, Šid, Kikinda, Sombor, Subotica i Pirot.
Kako je rečeno na današnjoj konferenciji Crvenog krsta Srbije i PIN-a, pod nazivom „Socijalna inkluzija migranata: istraživanje stavova prema migracijama i preporuke za smanjenje diskriminacije“, malo više od trećine ispitanika smatra da migranti mogu da uđu u Srbiju, ali samo da bi nastavili dalje ka drugim državama.
Čak četvrtina ispitanika veruje da je u redu da neki migranti budu u Srbiji, ali da ne budu ohrabreni da ostanu, odnosno da im ne pružaju usluge koje će učiniti njihov boravak prijatnim. Pozitivan stav ima 17 odsto ispitanika koji smatraju da migrantima treba pružiti sve usluge i omogućiti da se integrišu u srpsko društvo ukoliko to žele.
Predstavljajući rezultate istraživanja, doktorka psiholoških nauka, Jovana Bjekić iz PIN-a, rekla je da je na pitanje da li ljudi imaju pravo da se presele u drugu zemlju, uključujući i Srbiju, iz ekonomskih razloga, 10 odsto ispitanika je odgovorilo „NE“. Kako je ukazala, ispitanici nemaju problem s tim da građani Srbije idu da rade u drugoj državi, ali da migrant traži posao u našoj zemlji je kod ispitanika nepoželjno. Od pozitivnih stavova, Bjekić je navela one koji smatraju da ako građani Srbije idu u drugu zemlju, onda bi trebalo da i mi primamo ljude u Srbiju.
Jedan od rezultata istraživanja, navela je Bjekić, je i taj da 10 odsto ispitanika smatra da ne smeš da napustiš svoju zemlju ako se nalazi u ratu, već da treba da ratuješ.
„Na pitanje da li ljudi imaju pravo da pobegnu u drugu zemlju od ratova i progona, uključujući i u Srbiju, pet odsto ispitanika se nimalo ne slaže s tim, sedam odsto se uglavnom ne slaže, dok trećina njih nije sigurna šta da kaže“, rekla je Bjekić.
Na pitanje koliko žele da neka grupa ljudi bude udaljena od njih, ukazala je Bjekić, odgovori ispitanika su „u zoni neprihvatanja“ kada je reč o tome da im migranti budu komšije, saradnici na poslu, članovi porodice.
„Na pitanje da li se slaže da migrant trajno ostane u Srbiji, 41 odsto ispitanika kaže da se ne slaže“, rekla je Bjekić.
Istraživanje je pokazalo, između ostalog, da je jaka i religijska crta, pa neki ispitanici smatraju da migranti ne mogu da žive u Srbiji jer su druge vere, dok neki ispitanici smatraju da migranti ne žele da se prilagode „našem načinu života“.
Preporuke
Govoreći o preporukama za smanjenje diskriminacije prema migrantima, Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije, rekla je, između ostalog, da je u svakoj državi na migrantskoj ruti potrebno intezivno raditi o informisanju građana o poštovanju ljudskih prava, odnosno međunarodnog humanitarnog prava i konvencija. Naglasila je da je potrebno povećati informisanost gađana o tome šta je diskriminacija, kako je prepoznati i koje mere država preduzima da je smanji.
Članak je prenet sa portala Danas.