Karanović: Milena Radulović za ljudska prava uradila više nego sve institucije u regionu

To kaže za Danas glumica Mirjana Karanović govoreći o svojoj koleginici Mileni Radulović, koja je zajedno sa još nekoliko devojaka optužila reditelja Miroslava Miku Aleksića za seksualno zlostavljanje u njegovoj školi glume i o tome javno progovorila.

Glumica i rediteljka Mirjana Karanović objašnjava da su njene reakcije, na sve ono što se dešava poslednjih dana i sve članke koje je pročitala o ovom slučaju, pre svega emotivne.

„Kao i kod mnogih koji sve to prate i čitaju, i kod mene je prevladala emotivna reakcija, pre svega zbog šokantnosti raznih svedočenja. Ali postoji i nešto što je i više od toga. Smatram da će iz svega ovoga što se dešava, bez obzira na to što sve to izaziva mučninu i gnušanje, proizaći nekakve dobre stvari“, napominje Karanović.

Ona kaže da je jako ponosna na Milenu Radulović, Ivu Ilinčić i ostale devojke koje su prijavile ovaj slučaj nadležnima.

„Znate, razvijaju se priče da su danas devojke ili mlade žene najviše opsednute brigama o sopstvenom izgledu, o lajkovima na Instagramu, da su često egocentrične, da misle samo na neku materijalnu dobit, da nisu svesne važnih društvenih okolnosti, sveta oko sebe… U takvim okolnostima, Milena Radulović i sve te devojke, hrabro su iznele sve što im se dogodilo i što stoji na njihovim dušama toliko dugo. Mene sa 60 godina ohrabruju da postoji budućnost za te generacije. Da ti mladi ljudi imaju jednu odgovornost gde i kako žive. I kako da se sa time izbore“, dodaje glumica.

Ona napominje i da njihov čin ohrabruje sve osobe koje su u životu pretrpele neki vid nasilja, koje su sada, zahvaljujući hrabrosti ovih devojaka, odlučile da više ne budu žrtve.

„Milena Radulović pridružila se Mariji Lukić, koja je bez obzira na sve reakcije zbog svog razotkrivanja nasilja, istrajala u tome. Ja, kao i mnogi ljudi u zemlji, apsolutno pružam podršku svim devojkama i mladićima koji su posle nekakvog nasilja i zlostavljanja odlučili da o tome progovore. Pre desetak godina sam sa svojim studentkinjama radila jedan igrano-dokumentarni film „Novo je da sam bila zlostavljana“, gde smo obradile priče sedam žena koje su doživele seksualno zlostavljanje u porodici, odnosno incest. Zajednički činilac svim žrtvama bilo je to da su, sve što im se dešavalo, krile kao neku tajnu. To je taj uslov da se ne bi nešto loše dogodilo ili njima ili njihovim porodicama. To se i sad pojavljuje kao neka važna reč – tajna. To je naša tajna. A to je ta strašna stvar, što taj neki autoritet, ta neka bliska osoba, pedagog, godinama uspostavlja odnos sa detetom, postaje neko ko je toj osobi jako važan, da bi kasnije to poverenje i svoj autoritet zloupotrebio“, objašnjava Mirjana Karanović.

Ona dodaje da bi bilo jako važno kada bi svi vaspitači i pedagozi morali da prođu nekakvu obuku o tome šta je mobing prema onima koji zavise od vas.

„Dosta smo obavešteni o tom odnosu poslodavac-radnik, ali i pedagozi su u poziciji jačih. I ta se pozicija ni u kom slučaju ne sme zloupotrebiti. I ni u kom obliku. Ni u onom najgorem, kao što je seksualno, ni u onom psihološkom, kao što je vređanjem, omalovažavanjem… Kod nas mnogi misle da to nije ništa strašno. Da se tako ljudi čeliče i spremaju za život. To su ostaci neke prošlosti. Način na koji se nekada vaspitavalo. To ovo društvo mora da promeni. Tu pre svega mislim na državne organe, koji treba to da urede kroz edukaciju ljudi koji se bave pedagogijom. Da deca imaju svoja prava. Često se kaže da deci treba čvrsta ruka, ali to se brka sa drugim pojmovima. Vređanje i maltretiranje nije slika toga, već učenje o moralu, etici i drugim vrednostima“, napominje glumica i rediteljka.

Upitana da li će ovaj slučaj uticati na filmsku industriju u Srbiji, budući da se poslednjih dana govori i o zloupotrebi moći u glumačkoj profesiji, odgovara da ona nije imala takvo iskustvo.

„Kod nas ne postoji nikakva filmska industrija. To je jedan oksimoron. Ali se jako mnogo radi i ima mnogo producenata i ljudi koji se bavi raznim producentskim poslovima. Ja nisam imala priliku da se susretnem sa takvim osobama. Nemam takva iskustva. Ali su mi moje studentkinje pričale šta se njima događalo. One su mnogo ranjivije, izložene su raznim vidovima manipulacije, jer su mlade i na početku su karijere. Govorila sam im da je bolje da izgube ulogu nego svoj duševni i duhovni mir“, objašnjava Mira Karanović, koja predaje glumu na Akademiji umetnosti.

Ona dodaje da svaka osoba koja je žrtva zlostavljanja u tom trenutku misli da se samo njoj to dešava.

„Ovakvi događaji ohrabruju ljude da shvate da nije prvi put i da to nije nešto što se dešava samo njima. I da će dobiti podršku ako budu hrabri i razgovaraju sa nekim o tome. Nije važno da li je to javno ili se odluče da anonimno prijave nekog, ili da se otvore svojoj bližoj okolini, prijateljima ili porodici. U ovom trenutku najmanje razmišljam o tome kako će sudski organi završiti svoj posao, jer je sad sve na njima. Najvažnije je da se ova Pandorina kutija otvorila i da će straha biti mnogo manje. Postojaće solidarnosti i razumevanja. Ako će ceo ovaj slučaj na neki način uticati, mislim da taj uticaj može biti samo pozitivan. Pozivam sve da podele sa nekim ono kroz šta su prošli. Da se otvore prema ljudima u koje imaju poverenja, i da ispričaju šta im se dogodilo. Da taj teret skinu sa sebe. To je prvi i najvažniji korak. Sve ostalo će ići svojim tokom. Ko ima mentalnu snagu kao Milena Radulović i Iva Ilinčić, može biti samo uzor drugima“, zaključuje Mirjana Karanović.