Izdavačka delatnost je majka kreativnih industrija

14. Septembar 2020.
Organizatori Frankfurtskog sajam knjiga, pre dva dana, posle velikog truda uloženog u pripremu ove manifestacije, ipak su zbog pandemije korona virusa bili primorani da odustanu od štandova u halama kao i fizičke prisutnosti izlagača i posetilaca.
Zorana-Hamovic-678x363.jpg
Foto: Medija centar Beograd

Mnogi izdavači nadali su se do poslednjeg trenutka da će Sajam biti održan. Preko 800 izlagača iz 40 zemalja prijavilo je svoje učešće. Poredeći s prošlogodišnjim podacima kada je bilo 7450 izlagača iz 109 zemalja može se primetiti da veliki broj njih ove godine nije ni planirao ili je bio prisiljen da odustane od dolaska u Frankfurt. Ograničenje putovanja i izlaska iz mnogih zemlja osujetilo je namere da se nađu u Frankturtu ove godine, ali i sama Nemačka je morala da ograniči ulazak.

Budući da je u Nemačkoj broj novozaraženih na nivou 2000 dnevno, a da u nekim zemljama Evrope poput Italije, Španije i Francuske, ili u svetu poput Indije i Brazila, raste broj zaraženih lica od korona virusa, zdravstvene vlasti Nemačke su ipak odlučile da postave nova ograničenja ulaska i izlaska iz zemlje, a dolazak izlagača iz nekih zemalja dodatno se komplikuje zbog obaveznog karantina posle povratka u zemlju.

Iako od 14. do 18. oktobra neće biti tradicionalne izložbe knjiga kao i prethodnih godina, mašta i preduzimljivost ekipe predvođene Jirgenom Bosom, direktorom sajma knjiga, nije se prepustila neizvesnosti i lancu neprijatnih iznenađenja. Blagovremeno se prilagođavala uslovima i pripremala različite formate sajamske prezentacije. Prema informaciji, koja se može naći na zvaničnom sajtu Frankfurtskog sajma, višemesečni trud njegovog tima se isplatio, jer su uspeli da naprave najveći portal na svetu za okupljanje profesionalaca u izdavaštvu, koji će biti svečano pokrenut 1. oktobra i biće besplatan za korisnike sve do kraja leta naredne godine.

Optimistička strana ove situacije je što je iz državnog budžeta izdvojeno oko milijardu evra u okviru paketa ‘Restart kulture’ kao podsticaj oporavku kulture i digitalnog razvoja. Tako je i Frankfurtski sajam knjiga dobio ogromnu podršku da nastavi da radi ono što je oduvek najbolje znao – da okuplja ljude i unapredi izdavačku profesiju. Razvili su mnogobrojne alate koji uređuju, ubrzavaju i pojednostavljuju komunikaciju na globalnom nivou u izdavaštvu, a čitaocima omogućavaju najbolji mogući uvid u najnovija izdanja.

Izdavačka delatnost je majka kreativnih industrija pa je logično što će se na ovoj platfomi osim kataloga izdavača, licenci, adresa, poslovnih kontakata, naći i elektronske knjige, audio knjige, sadržaji koji razvijaju filmsku i tv industriju.

Fokus je na digitalnim događajima, ali već ranije osmišljen je i najavljen gradski festival knjige, uobličen kao niz od 80 atraktivnih dešavanja, prodajnih izložbi na otvorenom i u zdravstveno podesnim prostorijama. U treći format spadaju scenskomedijski događaji i direktni prenosi iz Festivalske dvorane sajma bez fizički prisutne publike.

U samoj festivalskoj dvorani na sceni će biti organizovani razgovori i obraćanja predavača i tribine, koji će strimingom dolaziti do zainteresovanih gledalaca širom sveta. Napravljen je i pul javnih emitera ZDF, 3 sat, Arte, Dojčlandfunk, Dojče vele i drugih medijskih partnera poput Frankfurter algemajne cajtunga i Špigela koji će poseban prostor posvetiti sajmskim događajima i temama.

Pored tribina i konferencija, diigitalno će biti prisutni i predavači kao što su Lejla Slimani, Kirsten Boje, Frančeska Melandri, Matijas Lilijental, Ivona Adiambo Ovur i drugi.

Neće izostati ni tradicionalna dodela nagrade za nemačku knjigu godine. Biće dodeljena 12. oktobra. Prošle godine ovo prestižno priznanje dobio je Saša Stanišić, nemački pisac bosanskog porekla. Udruženje izdavača i knjižara Nemačke dodeljuje i nagradu za mir.

Nagrada je ustanovljena pre tačno sedam decenija i dodeljuje se pojedincima koji svojim književnim stvaralaštvom, umetničkim ili akademskim aktivnostima doprinose unapređenju mira i afirmaciji ljudskih prava.

Ove godine ovo priznaje će biti uručeno indijskom ekonomisti i filozofu Amartu Sena. Podsetimo da je Margaret Etvud jedno od najistaknutijih imena kanadske literature to priznanje dobila 2017. godine. A ove godine Kanada će biti počasni gost u digitalnom formatu. Izuzetno popularna i veoma čitana kanadska književnica Kim Tui Li biće ‘vodič’ i sagovornik onima koji se zanimaju za kanadsku književnost. Svi se nadaju da naredene godine fizičkom prisustvo počasnog gostovanja neće izostati.

Posebno deluje zanimljivo program Poruke nade, koji najavljuje niz digitalnih ‘iznenađenja’ s ciljem da probudi novu osećajnost ili novu normalnost i učvrsti naše poljujano samopuzdanje.

I samim izdavačima biće potrebna podška u pokušavaju da savladaju mnoštvo iznenadnih promena, koje su ozbiljno ugrozile poslovanje. Razaranje dosadašnjeg uređenja komunikacije i tržišnih odnosa, svetski je a ne samo problem pojedinih država. Svima je jasno da strah za budućnost profesije nije vezan samo za posledice korona virusa. Imamo razloga da verujemo da će i ove, kao i prethodnih godina, na konferencijama i tribinama biti ponuđeni mnogi odgovori, predstavljena predviđanja i svakako da će kolege naći načina da razmene dovoljno ohrabrujućih i korisnih saveta.

Autor je urednik izdavačke kuće Clio i predsednik Udruženja profesionalnih izdavača

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.