In memoriam: Aleksandar Luj Todorović (1938-2020)

Piše: Zoran Hamović

Njegova dela Diskurs novih tehnologija , Interaktivna televizija i Umetnost i tehnologije komunikacija, kao i mnoštvo prevedenih i recenziranih izdanja u izdavačkoj kući Clio (Beograd), čine grandioznu građevinu, dragoceni spomenik neprekidnom zalaganju za razumevanje i afirmaciju medija.

Najveći broj izdanja u ediciji Multimedia u raznim ulogama autora, prevodioca, recenzenta, redaktora, stručnog saradnika vezuje se za ime profesora Luja Todorovića.

Podsetimo se da su veliki uspeh imala i njegova inostrana izdanja – objavljivanje knjige Television Technology Demystified, na engleskom jeziku, u izdavačkoj kući Elsevier, (London, New York, 2000) i značajni broj eseja posvećenih tehnologiji televizije u prestižnim inostranim publikacijama: Digital Television (J. Wiley & Sons, London, 1990), Video and broadcast engineer’s handbook (Butterworth-Heineman, London, 1991), Broadcast Engineer’s Reference Book (Elsevier, London, 2004).

Njegova znanja o medijskoj pismenosti osvetljavala su put svima nama, posebno preko predavanja profesorima srednjih škola i njihovim učenicima u okviru projekata Internest i Digitalni pogon u organizaciji Udruženja Biblioteka Plus.

Aleksandar Luj Todorović, inženjer elektrotehnike i pionir Televizije Beograd, rođen je 23. decembra 1938. u Beogradu, diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu.

U Televiziju Beograd je došao početkom 1967. godine, kao inženjer magnetoskopa. Bio je šef Odeljenja magnetoskopa, zamenik direktora televizijske tehnike, pomoćnik direktora televizije za program, zatim poslednji Generalni sekretar Jugoslovenske radio-televizije.

Paralelno sa aktivnostima u radiodifuziji, Aleksandar Luj Todorović se bavio i pedagoškim radom. Svoju akademsku karijeru je započeo osamdesetih godina na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu gde je i stekao zvanje redovnog profesora.

Devedesetih godina bio je jedan od osnivača i dekan Međunarodne akademije za radio i televiziju u Montreu, Švajcarska, revolucionarne interdisciplinarne postdiplomske škole u oblasti televizije.

Od 2005 do 2017. godine predavao je kao redovni profesor pet predmeta na Fakultetu vizuelnih umetnosti Univerziteta Mediteran u Podgorici a na doktorskim interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu na Grupi za digitalnu umetnost je predavao poslednjih 17 godina.

Kao gostujući profesor držao je predavanja na Univerzitetu Oklahome u Normanu, Oklahoma, na Lojola Univerzitetu u Nju Orliensu i na Mariborskom univerzitetu u Sloveniji. Tečno je govorio engleski, francuski, ruski, italijanski jezik.

Bio je predsednik upravnog odbora i stalni konsultant firme „Kompani“ od 2001, a u skorije vreme član Komisije za izradu smernica za digitalizaciju kulturne baštine Ministarstva kulture Republike Srbije (2018), kao i savetnik Radio-televizije Vojvodine za tehnološko opremanje novog RTV doma u Novom Sadu (2019).

Profesor Todorović je veliki deo karijere posvetio radu u međunarodnim organizacijama koje se bave delovanjem radija i televizije, prvenstveno u Evropskoj uniji za radiodifuziju (EBU) gde je radio po pozivu na ključnim projektima od 1971 do 1993 godine.

U tom periodu bio je predsednik Specijalističke ENG grupe (koja je izradila standard magnetoskopa U-matic H), kao i predsednik MAGNUM grupe koja je razvila prvi digitalni magnetoskop. Bio je i predsednik Tehničke komisije Evropske unije za radiodifuziju (EBU) sve do 1992 kada je zbog stanja u bivšoj Jugoslaviji (i izlaska Jugoslavije iz EBU) morao da podnese ostavku na tu poziciju. Od tada je imao status počasnog predsednika Tehničke skupštine Evropske unije za radiodifuziju.

Od rada u međunarodnim organizacijama trebalo bi izdvojiti i da je prof. Todorović bio član organizacionog komiteta Tehničkog simpozijuma u Montreu, Švajcarska (1985-1995), Glavni organizator i programski direktor simpozijuma DVB World (1993-2009) kao i Član saveta Međunarodnog simpozijuma i izložbe u Amsterdamu (IBC) (1990-2015).

Među priznanjima koje je dobio za svoj rad u oblasti radio-televizije podsetimo na Orden rada, počasni doktorat Šiler univerziteta, zvanje doživotnog istaknutog člana SMPTE-a (Life Fellow – Society of Motion Picture and Television Engineers), nagradu IBC-a (International Broadcasting Convention Award) za lični doprinos razvoju i standardizaciji prvog digitalnog magnetoskopa, Veliku diplomu Zlatnog bora za režiju turističkog filma i Medalju za kreativnost koju je dodelila Svetska organizacija za intelektualnu svojinu za knjigu „Diskurs novih tehnologija“, (Clio Beograd 2017).

Poseban deo biografije mladog Luja Todorovića pripada i uspešnom bavljenju mađioničarskim aktivnostima s kojima su samo retki prijatelji bili upoznati.

U mišljenju uvek mlad i hrabar, mudriji i mirniji od okoline, vedro je gledao na probleme i tražio put do rešenja. Strpljivo profesorski i neštedimice davao je znanje, veštinu i snagu drugima da istraju. Gospodin, retke čestitosti ovde i sada, otmen u onom što govori i čini.

Mnogo će nam nedostajati naš dragi, veliki prijatelj i saradnik. Naš mađioničar.