Da li su tehnike disanja dobre za vaše zdravlje?

25. July 2020.
Tržište je preplavljeno knjigama i kursevima u kojima se „pravilno disanje“ preporučuje za poboljšanje mentalnog stanja, sna, pa čak i Kovida-19. Šta kažu stručnjaci?
jeremy-bishop-9k9nFKmCuE8-unsplash
Ilustracija. Foto: Jeremy Bishop / Unsplash

Ijan Dolan nije imao sredstva za istraživanje tržišta kada je započeo karijeru instruktora pravilnog disanja. Umesto istraživanja, iskoristio je reakcije taksista.

„Rekao bih im da učim ljude kako da pravilno dišu – oni bi kroz smeh rekli: „Kakva prevara!“ kaže Dolan. U skorije vreme, njihova reakcija se promenila: „Sada mi se žale za svoju sleep apneu ili napade panike njihovih supruga, pitaju me kako su ti problemi povezani sa disanjem, često preuzimaju i moju aplikaciju.“

Dolan, čija kompanije nosi ime „Breathguru“, uči ljude da dišu duboko iz svoje dijafragme, udišući duže nego izdišući, bez pauze između. On tvrdi da ovakvo disanje, između ostalog, smanjuje stres,  depresiju, pomaže u problemima sa spavanjem, olakšava respiratorne komplikacije, daje energiju, poboljšava imuni sistem i oslobađa od emocionalnog tereta.

Do Kovida-19, kako kaže, njegovi su kampovi bili puni. To je nivo potražnje na koji su spremna i 24 instruktora koji drže časove na njegovim kampovima.

Ostali koji praktikuju „pravilno disanje“ izveštavaju o sličnim naletima interesovanja, Jutjub i Instagram storiji prepuni su kursevima disanja, a izdavači se slažu da je to jedan od trenutnih talasa među autorima. Knjige pod nazivom „Diši dobro“, „Snaga disanja“, „Knjiga disanja“ i „Disanje za ratnike“ već su objavljene u ovoj godini.

Pred izdavanjem ove godine su i knjige: „Disanje: Nova nauka izgubljene umetnosti“, Džejms Nestor, „Izdahni“ Ričija Bostoka, poznatog kao „The Breath Guy“ i „Vim Hof metoda“ od Vima Hofa.

Sve je to pomalo zbunjujuće za neke. Naravno, malo dubokog disanja na kraju časa joge prija svakom i mnogi u svom svakodnevnom životu koriste jednostavne vežbe disanja kako bi im pomogle da se opuste.

Ali većina ljudi upravlja sa svojih 23.000 udisaja dnevno bez razmišljanja, bez osvrta na instrukcije eksperata. Da li su zagovornici u pravu da udisanje ima dugu listu koristi za fizičko i mentalno zdravlje?

Postoje  medicinski dokazi koji podržavaju upotrebu vežbi disanja kod ljudi koji imaju astmu. Kontrolisano ispitivanje sa slučajnim uzorkom objavljeno 2018. godine otkrilo je da su ocene kvaliteta života veće kod pacijenata sa astmom u Velikoj Britaniji koji su prošli trening dubokog, sporog, nazalnog disanja putem dijafragme.

Smernice lekara u Velikoj Britaniji navode da vežbe disanja mogu pomoći u smanjenju simptoma astme.

„Dokazi su najjači za intervencije u koje su uključeni pravilno obučeni fizioterapeuti“, kaže Majk Tomas, profesor primarne nege sa Univerziteta Sauthempton, koji je vodio studiju o astmi.

Tomasov naglasak na registrovanim terapeutima odnosi se na upotrebu nekih alternativnih terapija kao što je metoda Butejko, kontroverzna tehnika koja uključuje  sprečavanje disanja na usta kod ljudi tokom spavanja kako bi ih obučili da dišu na nos.

Pristalice ovog metoda tvrde da leči poremećaje sna, depresiju, ADHD sindrom, sindrom hroničnog umora, astmu i druge respiratorne probleme.

Patrik Mekijan, koji redovno upražnjava tehniku Galvaj Butejko i zagovara prelepljivanje usta pri spavanju, gostuje na konferencijama širom sveta. Pre Kovida-19 konferencije su bile rezervisane i do 18 meseci unapred.

„Pre pet godina to je bilo spavanje“, kaže on. „Trenutno je disanje u fokusu interesovanja.“ Mekijan veruje da niz problema, uključujući astmu, prouzrokuju ili pogoršavaju moderne ljudske tendencije disanja usnim putevima koje su u velikoj meri rezultat promene ishrane. To, kaže,  dovodi do prekomernog unosa kiseonika, niskog nivoa ugljen-dioksida u krvi i neoptimalnu isporuku kiseonika po telu.

Dok profesor Tomas priznaje da bi više disanja na nos moglo pomoći nekim pacijentima koji pate od astme, kaže da je naglasak Butejko metode na povećanom unosu kiseonika i niskom nivou ugljen-dioksida u krvi pojednostavljen.

„Ljudi koji pate od astme ne udišu previše, mi smo merili nivo ugljen-dioskida kod astmatičara pre i posle treninga za disanje i nismo našli nikakvu vezu između stepena težine astme i nivoa ugljen-dioksida“, kaže on. „Tvrdnja da je astma uzrokovana hiperventilacijom i niskim nivoom ugljen-dioksida je naučno neodbranjiva.“

Mnogi od onih koji se odluče za tehnike disanja, čine to kako bi se izborili sa stresom ili anksioznošću. „NHS“ sajt sugeriše da se ovi problemi mogu ublažiti kratkim seansama dubokog, abdominalnog disanja. Naučnici su već dugo zainteresovani za istraživanja efekata praksi poput joge i meditacije na stres i aksioznost; međutim, manje je istraživanja o tehnikama disanja.

Jedno istraživanje je otkrilo da su nivoi anksioznosti opali kod grupe indijskih studenata medicine koji su bili podvrgnuti šestonedeljnom kursu vežbi disanja „pranajama“ tehnikom, dok u kontrolnoj grupi nije primećena nikakva promena.

Grupa koja je upražnjavala ovu tehniku disanja takođe je povećala varijabilnost otkucaja srca (HRV). Kad udišemo, srce nam treutno kuca brže kako bi se ubrzao protok kiseonika po telu. Kad izdišemo, srce nam usporava. HRV je razlika između ove dve stope, a viši HRV se vidi kao pokazatelj otpornosti i fleksibilnosti tela u odgovoru na spoljne sadržaje.

Studija objavljena 2017. godine otkrila je da je grupa od 20 IT radnika iz Pekinga imala niži nivo kortizola, hormona stresa, nakon što su prošli osam nedelja kursa dubokog disanja putem dijafragme – promena koja nije primećena u kontrolnoj grupi. Italijanski istraživači koji su pregledali 15 prethodnih studija otkrili su da usporavanje disanja podstiče kratkotrajno povećanje HRV-a, opuštanje i smanjenu anksioznost.

Naučnici ne znaju tačno kako usporeno, duboko disanje podstiče relaksaciju. Međutim, mnogi veruju da je njegova sposobnost uvećanja  HRV-a ključna. HRV kontroliše autonomni nervni sistem, koji reguliše nesvesne telesne procese, uključujući disanje i krvni pritisak.

Podeljen je na simpatički nervni sistem koji pokreće reakcije „borbe ili bega“ poput povećane brzine otkucaja srca i krvnog pritiska, te parasimpatički nervni sistem koji pokreće reakcije „odmora i probave“.

Parasimpatičkim odgovorima kontroliše vagusni nerv, nervni sistem koji šalje signale napred-nazad između mozga i različitih delova tela. Što je veća vrednost HRV-a, veća je snaga vagalnog odgovora na podražaje i njihova tela brže mogu aktivirati parasimpatičke reakcije na stres.

Kada je psiholog Roderik Geritsen, sa Lajden Univerziteta u Holandiji, ispitao koristi fizičkog i mentalnog zdravlja povezane sa kontemplativnim aktivnostima, on je zaključio da je njihov zajednički fokus na disanje smanjio stres povećanjem aktivnosti parasimpatičkog nervnog sistema.

„Usporavajući disanje, Vaši otkucaji opadaju, podstičete vagusni živac i govorite svom telu da ne mora da reaguje na bilo kakve trenutne pretnje“, kaže Geritsen.

Vežbe disanja predložene su za lečenje simptoma mnogih drugih stanja. Istraživači sa Univerziteta Augusta u Džordžiji, SAD, sugerisali su da je nesanica u velikoj meri rezultat evolucione neusklađenosti između stilova života naših predaka iz pećina i „toksične, dugoročne aktivacije simpatičkog nervnog sistema“ modernog života.

Predlažu da sporo, duboko disanje može podstaći parasimpatičke reakcije koje olakšavaju iniciranje sna i povratak u san nakon buđenja u toku noći.

Tehnike disanja se takođe koriste za upravljanje bolom. Studija u kojoj je učestvovalo 48 zdravih volontera objavljena u januaru otkrila je da duboko disanje smanjuje bol uzrokovanu vrućinom, posebno pri brzini od oko šest udisaja u minuti.

Druga istraživanja povezivala su vežbe disanja sa usporenim radom srca i krvnim pritiskom kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima.

Takođe se sugeriše da jednostavne vežbe disanja mogu pomoći osobama zaraženim Kovid-19. Na primer, u aprilu je londonski lekar snimio video u kom savetuje obolele da rade dva seta po pet dubokih udisaja sa zadržanjem od po pet sekundi, praćen velikim kašljem, nakon čega bi trebalo da legnu na stomak i u tom položaju dišu narednih 10 minuta.

Video je doživeo veliku popularnost na internetu. Neki pacijenti su izvestili da im je ova tehnika pomogla, međutim Udruženje ovlašćenih fizioterapeuta u respiratornom bolnicama nalaže da takve vežbe verovatno neće pomoći onima sa suvim kašljem koji se primećuje kod većine obolelih od Kovid-19.

Postoje mnoge kratkotrajne laboratorijske studije na ljudima i životinjama koje pokazuju da disanje pokreće promene u telu koje dovode do pozitivnih ishoda. To je, međutim, daleko od tvrdnje da postoje čvrsti dokazi da vežbe disanja mogu dugoročno pomoći ljudima da promene način na koji dišu ili poboljšaju zdravlje.

Italijanski lekar Luciano Bernardi pokazao je da je trening o kontroli daha pomogao pacijentima sa hroničnim srčanim oboljenjima značajno pomogao da smanje brzinu disanja i povećaju količinu vremena koje mogu da vežbaju.

„Mesec dana nakon studije, koristi su i dalje bile prisutne i otkrili smo da je većina nastavila sa praksom“, kaže Bernardi. „Kao i bilo koji drugi trening, ako nastavite da radite na tome zadržavate prednosti, a ako prestanete, nakon nekog vremena, gubite ih.“

Američki istraživači otkrili su da ljudi sa povišenim krvnim pritiskom, koji su svakodnevno, u periodu od četiri nedelje, praktikovali sporo disanje, pokazuju kratkotrajno, ali ne i dugoročno smanjenje krvnog pritiska.

„Problem je što se čini da je u većini ljudskih studija bilo koji efekat sporog, dubokog disanja izolovan u laboratorijskim uslovima u kojima se mere“, kaže Don Nobl, fiziolog sa Univerziteta Emori, u Atlanti.

„Uprkos nekim obećavajućim rezultatima, nije bilo mnogo dobro kontrolisanih studija sa ljudima koje su istraživale dugoročne promene, tako da se konačan zaključak još čeka.“

Trenutne praznine u bazi naučnih podataka lako ispunjavaju oni koji prodaju knjige i časove. Izvanredne tvrdnje da tehnike disanja mogu lečiti ozbiljne bolesti i poboljšati rad organizma na različite načine zasnivaju se na preliminarnim nalazima, malim studijama i istraživanjima bez konkretnih naučnih rezultata.

Tvrdnje na sajtu Vim Hofa, da je njegova metoda „povezana sa smanjenjem simptoma“ niza bolesti, uključujući reumatoidni artritis, multiplu sklerozu i Parkinsonovu bolest, nije podržano kvalitetnim naučnim istraživanjima. Dolanova veb stranica citira američkog lekara: „Verovatno jedna od najboljih terapija ikada otkrivenih za HIV, druge zarazne bolesti i većinu degenerativnih ili hroničnih bolesti (uključujući rak) je terapija kiseonikom.“

Mnogi ljudi nesumnjivo imaju koristi od vežbi disanja. Međutim, prenaglašavanje pozitivnih učinaka frustrirajuće je za naučnike koji veruju da tehnike disanja imaju potencijal za širu upotrebu, ali da to treba da podrže kvalitetna istraživanja i ispitivanja.

“ Verovatno će biti koristi od tehnika disanja u  širokom polju medicine“, kaže Thomas. „Međutim, to nije magično rešenje.

„Treba biti skeptičan, i osloniti se na odgovarajuće naučne studije kako biste pokazali da li ima pozitivnih učinaka. Ako ste samo zabrinuti za svoje zdravlje, neće vam naštetiti. Samo ne očekujte da će Vam to preokrenuti život. “

Tehnike disanja nisu ništa novo. Joga instruktori, mistici i drugi, povezivali su poremećeno disanje sa bolestima i zagovarali su kontrolu disanja i za zdravlje i kao deo puta ka prosvetljenju hiljadama godina. Terapije zasnovane na disanju proširile su se u 60-ima i 70-ima. Sledi nekoliko različitih načina da unesete kiseonik.

Pranajama

Tehnike disanja su ključne za jogu. Zadržavanja daha, naizmenično disanje kroz nozdrve, eksplozivni izdisaji, istezanje jezika i druge tehnike koriste se za smirivanje ili oživljavanje tela, podržavaju joga poze i smatraju se integralnim za dostizanje prosvetljenja.

4-7-8 disanje

Dizajniran da smanji stres, smiri anksioznost i pomogne ljudima da spavaju, uključuje udisanje kroz nos četiri sekunde, zadržavanje daha sedam sekundi, izdisanje kroz nos osam sekundi. Da, postoje aplikacije za to.

Holotropsko disanje

Psihoterapijska metoda razvijena 60-ih godina prošlog veka koja koristi brzo duboko disanje, muziku i fizičku podršku da bi navodno izazvala izmenjena stanja svesti kao način oslobađanja emocionalnih blokada i zaceljenja zakopanih trauma. Smatra se nesigurnim za one sa kardiovaskularnim bolestima, visokim krvnim pritiskom i problemima mentalnog zdravlja.

Butejko

Kontroverzna alternativna terapija koja koristi vežbe i tapkanje usta da obuči ljude da lagano i nazalno dišu. Postoje lekari opšte prakse koji kažu da to može pomoći ljudima, ali tvrdnje zagovornika da su mnoga zdravstvena stanja posledica hroničnog prekomernog disanja nisu podržana zdravim naučnim dokazima.

Vim Hof metod

Ciklusi kontrolisane hiper-ventilacije, produženi izdisaji i zadržavanje daha, u kombinaciji sa izlaganjem hladnoći i meditaciji, dizajnirani su tako da pokrenu pozitivne promene imunološkog sistema. Kao što se može videti u seriji Gvinet Paltrou „Gup Laboratorija“ na Netfliksu.

Članak je prenet sa portala Danas.

Članak je prenet sa portala Danas.

Share