Civilno društvo (ni)je treća strana u dijalogu

Piše: Aleksandra Popović

Novinar i saradnik Građanskih inicijativa Vukašin Obradović izneo je nedavno predlog da organizacije civilnog društva treba da izaberu zajedničkog predstavnika u dijalogu vlasti i opozicije, koji bi nastupao kao treća zainteresovana strana u pregovorima koji će se voditi pod okriljem međunarodnih posmatrača.

Na ovaj način, objašnjava Obradović za Danas, glas bi dobili i oni građani i teme koje nisu zastupljene na dnevnom redu političkih stranka, a organizacije civilnog društva mogle bi da predstave interese drugačije od onih koje zastupaju politički akteri.

– Interesi organizacija civilnog društva koje predstavljaju građani imaju širi spektar od političkih stranaka i mislimo da međunarodna zajednica treba da čuje i nas, ne kao posrednika, već kao treću, zainteresovanu stranu. I vlast i opozicija imaju svoje interese u koje ugrađuju interese građana. Mi mislimo da se građani koje mi predstavljamo razlikuju u mnogo čemu, naveo je Obradović.

On je istakao da je to ideja o kojoj će GI dalje razgovarati sa predstavnicima drugih organizacija, da bi osnov mogla biti platforma o izbornim uslovima koju je predstavila CRTA, ali da treba dodati i druge specifične zahteve.

Kao konkretan primer naveo je raspravu stranaka o izveštavanju Javnog servisa ističući da nije dovoljno da svaka stranka bude predstavljena na javnom servisu, što je njihov zahtev, već da se treba zalagati za objektivno informisanje građana i od drugim temama koje su značajne za njih.

Obradović je kao moguće sagovornike pomenuo Fond za otvoreno društvo, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Biro za društvena istraživanja (BIRODI) i Građanske inicijative.

Zoran Gavrilović, direktor Birodija, ističe da u ovom društvu nedostaje dijaloga i da podržava svaku inicijativu koja vodi u tom pravcu, ali da civilno društvo u tom procesu ne treba da donosi odluke.

– Birodi bi učestvovao u svakoj inicijativi koja vodi ka stvarnom razgovoru. Mislim da je jako bitno započeti tu vrstu dijaloga, on ne mora da rezultira bilo kakvom vrstom dogovora. Ja sam za rešenje da civilno društvo mora da prisustvuje tome, ali ne može da donosi odluke. Dakle treba da imamo istu poziciju kao što je bila u dijalogu na FPN – treća strana koja pomaže kao svedok procesa, ističe Gavrilović.

Milan Antonijević, direktor Fonda za otvoreno društvo, koji je u formi posrednika učestvovao u dijalogu koji se održavao na Fakultetu političkih nauka 2019. godine, nije saglasan sa ovakvim predlogom i smatra da OCD treba da ostanu izvan političke arene.

– Civilno društvo ima šta da kaže o poboljšanju izbornih uslova, ali ne mora ponovo poginuti na braniku međustranačkog dijaloga, smatra Antonijević.

Raša Nedeljkov, programski direktor Crte, ističe za Danas da ne misli da bi ovakav predlog doneo išta dobro već da bi organizacije civilnog društva pretvorio u političke aktere.

– Civilno društvo na takav način ne može da bude učesnik u pregovorima aktera koji učestvuju na izborima. Mi možemo da pružimo ekspertizu, rešenja, ali ne i da učestvujemo u pregovorima različitih političkih struja. Svrha postojanja naših organizacija, ili barem Crte, nije ostvarivanje vlasti, već stvaranje demokratskog društva. Mi smo korektiv svim akterima i možemo da budemo vrsta uzbunjivača prema javnosti, objasnio je Nedeljkov.

On je naveo i da bi uključivanje civilnog društva bilo isto kao kada bi se mediji udružili da oni budu četvrta strana u pregovorima jer je jedan od ključnih problema u izbornim uslovima upravo ponašanje medija, te da to nikako ne bi bilo dobro za njihovu nezavisnost.