Uloga filantropskiih udruženja: Fondacije kao pokretači promena
U toku pandemije mnogi su se pridružili fondacijama u darivanju zdravstva kroz donacije koje su bolnicama omogućavale bolje uslove za lečenje. Velika su zalaganja fondacija za pomoć mladima u preduzetništvu ili u daljem obrazovanju.
Od druge polovine dvadesetog veka fondacije se brinu o javnom dobru u Srbiji i danas nema oblasti u kojima ne doprinose, od zdravstvenog i obrazovnog, do poslovnog sektora, uz svakodnevno organizovanje humanirarnih akcija. Fondacije su se u Srbiji pokazale kao jedan od ključnih pokretača promena u društvu, jer mobilišu, inspirišu i osnažuju pre svega lokalne zajednice i poboljšavaju svoje neposredno okruženje. One spajaju ljude koji imaju ideje sa onima koji imaju sredstva da ih sprovedu u delo.
Poslednjih 20 godina osnovano je na desetine fondacija koje ulažu u društveno korisne stvari. Srbija, iako mala zemlja, danas može da se pohvali mnogim fondacijama koje doprinose boljitku zajednice bilo da rade u otežanim uslovima kao poslednjih meseci ili u normalnim okolnostima. Geslo svake naše fondacije, lokalnog ili nacionalnog karatera je “Pojedinci mogu mnogo, udruženi mogu mnogo više”, a cilj da se pomogne građanima, udruženjima i ustanovama kojima je pomoć neophodna. Fondacije kroz društvo potiču aktivan angažman građana pa tako godišnje naši ljudi i kompanije, motivisani humanitarnim akcijama, doniraju oko 28 miliona evra za opšte dobro. Tako se izgleda budi svest o dobročinstvu kod pojedinaca, što je poslednji put bilo izraženo krajem 19. i početkom 20. veka, koji se računa i zlatnim dobom srpskog zadužbinarstva.
Domaće fondacije najčešće ulažu u živote dece, njihova lečenja, te osnivaju i obnavljaju škole i vrtiće. Pružaju podršku različitim ranjivim grupama, ulažu u zaštitu životne sredine i uređenje javnih prostora, finansiraju usluge socijalne zaštite, neformalno obrazovanje i kulturne sadržaje, doprinose razvoju solidarne ekonomije i zelenog preduzetništva. Najveću sumu za opštedobro doniraju uglavnom građani putem masovnih akcija, a krajni korisnici su uglavnom građani sa zdravstvenim problemima. U toku pandemije mnogi su se pridružili fondacijama u darivanju zdravstva u donacijama koje su bolnicama omogućavale bolje uslove za lečenje. Velika su zalaganja fondacija za pomoć mladima u preduzetništvu ili u daljem obrazovanju. Zadužbina je inače srpska reč koja se prvobitno izgovarala zadušje, što je značilo za dušu. Zadužbinarstvo je imalo veliki značaj za naše društvo, a posebno za kulturu 19. veka pa sve do Drugog svetskog rata. Počeci zadužbinarstva dosežu od vremena dinastije Nemanjića. U početku su zadužbinari bili vladari, imućna vlastela i sveštena lica. Između 1840. i 1940. zadužbinari su bili uspešni veletrgovci, industrijalci, ministri, profesori, oficiri, vladike…
Opštekorisni ciljevi
Fodacije se osnivaju samo zarad opštekorisnog cilja, dok zadužbine pored opštekorisnog cilja mogu po današnjem zakonu imati i privatan cilj. S druge strane, za osnivanje zadužbine potrebna je osnovna imovina, dok za osnivanje fondacije nije potrebna nikakva imovina.
Tekst je prenet sa portala Blic.
