Stručnjaci: Veliki broj hidroelektrana na slivu Dunava može da uništi biodiverzitet
U analizi se upozorava da duž reka dunavskog sliva u Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori radi čak 636 hidroelektrana i da je u planu izgradnja još 1.315 njih, dok je teško proceniti njihov uticaj na rečni tok, ribe i beskičmenjake jer su stanice za praćenje bioraznolikosti retke, prenosi Hina.
Autori teksta, Krešimir Žganer iz Hrvatske i Helena Hudjek i Martin Puš iz Nemačke, navode da je od ukupnog broja hidroelektrana svega šest odsto velikih, sa snagom većom od 10 MW, i da one raspolažu sa 94 odsto ukupnog instaliranog kapaciteta.
Male hidroelektrane čine 82 odsto ukupnog broja, a daju samo dva odsto struje, dok se njihov broj naglo povećao posle 2000. godine.
U analizi se navodi da je čak 1.015 kilometara toka reka pretvoreno u akumulacije, što menja uslove staništa živog sveta, a da su na 59 hidrocentrala utvrdjena zagadjenja.
Većina hidroelektrana, njih 438, nalazi se u slivu Save, a u slivu Drave ih je 110, tako da su glavni tokovi dve reke snažno iskorišćeni za proizvodnju struje.
Na rekama dunavskog sliva planira se izgradnja 1.315 hidroelektrana, najviše u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Autori napominju da njihova analiza daje prvi regionalni pregled korišćenja hidroenergije i dostupnih izvora podataka o njenom uticaju na životnu sredinu za područje izvan Alpa, i upozoravaju da trenutni hidrološki i biološki monitoring na navedenim rekama nije dovoljan za procenu ekoloških uticaja.
U članku “Pregled brana za hidroelektrane u jugoistočnoj Evropi – distribucija, trendovi i dostupnost podataka o nadzoru na primeru višenacionalnog podunavskog sliva” autori dodaju da projekti hidroelektrana mogu da proizvode ekološki prihvatljivu električnu energiju jedino ako su izgradjeni na pravim mestima i uz odgovarajuće mere ublažavanja.