RSE: Teško pretučeni migranti se vraćaju sa granice Hrvatske i BiH

Medincski radnici navode da teške povrede sa kojima su se u tom periodu susretali nisu zabeležene još od migrantskog talasa 2017. godine.

Doktor Mustafa Hodžić koji radi i u ambulanti u prihvatnom kampu za migrante Miral rekao je za RSE da je u poslednje vremepovećan broj pacijenata sa povredama u vidu hematoma ili podliva “kako na ledjima, tako i u predelu zadnje strane potkolenice i natkolenice“.

Muhamed iz Pakistana koji se u četvrtak rano ujutro, vratio u Veliku Kladušu iz još jednog bezuspešnog pokušaja da predje granicu sa Hrvatskom kaže da ga je hrvatska policija, posle pet dana lutanja kroz šumu vratila u BiH.

“Hrvatska policija me udarala. Pet dana nisam imao hrane, nemam ni mobitel, sada ne mogu ni da udjem u ovaj kamp”, rekao je Muhamed ispred prihvatnog kampa za migrante Miral u Velikoj Kladuši, pokazujući povrede na stomaku, prenosi RSE.

RSE piše da se grupa od 26 migranata, iz Pakistana i Avganistana, obratila 20. oktobra rano ujutro policiji Unsko-sanskog kantona (USK). Imali su povrede i medicinski su zbrinuti u Domu zdravlja u Velikoj Kladuši.

“Kod jednog su konstatovane teže telesne povrede, on je državljanin Pakistana. Kod ostalih migranata konstatovane su lakše telesne povrede”, rekao je za RSE portparol Ministarstva unutrašnjih poslova USK Ale Šiljdedić.

Migranti su policiji ispričali kako su ilegalno prešli granicu BiH i Hrvatske, da su ih u Hrvatskoj kontrolisala “uniformisana lica, najverovatnije policija Hrvatske”, koja su im nanela telesne povrede i nakontoga su ih na nepoznatom lokalitetu ponovo vratili na teritoriju BiH.

“To je ono što mi u policiji imamo i evidentno je da ta lica imaju odredjene povrede na telu, ali ne možemo potvrditi u ovom trenutku da su to uradili policajci iz susedne države. Ono što mi imamo su izjave migranata”, dodao je Šiljdedić.

Dansko veće za izbeglice zabeležilo je na hrvatsko – bosanskoj granici seriju brutalnih napada hrvatske policije na migrante i tražioce azila, koji su se dogodili izmedju 12. i 16. oktobra, potvrdio je za RSE 21. oktobra direktor Veća u BiH Nikola Bej (Nicola Bay).

“Ljudi su brutalno prebijeni, oduzimane su im i uništavane lične stvari ili su spaljene. Skidana im je odeća, a zabeležili smo i najmanje dva slučaja seksualnog zlostavljanja”, dodao je.

U Centru za mirovne studije iz Zagreba kažu da nasilje i proterivanje na hrvatskim granicama traje četiri godine, te da imaju hiljade svedočanstava izbeglica i migranata, ali da nema nijedne efikasne istrage.

Antonija Pindulić iz te nevladine organizacije rekla je za RSE da su najnovija svedočanstva kojs jr objsvio britanski Gardijan “komplementarna sa svedočanstvima o postupanju hrvatske policije unazad četiri godine”.

Gardijan je 21.oktobra, na osnovu izvještaja Danskog vieća za izbeglice, objavio tekst o ponovnim brutalnim napadima na migrante.

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović pozvala je hrvatske vlasti da zaustavenasilje i prisilno vraćanje na granici s BiH i da iskorene nekažnjavanje za ozbiljna kršenja ljudskih prava koja su nad migrantima počinili službenici zakona.

Hrvatski ministar i Ministarstvo unutrašnjih poslova su odbacili optužbe.

Portparol MUP Unsko-sanskog kantona Ale Šiljdedič rekao je za RSE da se “skoro svakodnevno susreću sa slučajevima da hrvatska policija u BiH vraća migrante i izbeglice koji udju na njenu teritoriju”.

Migranti konstantno pokušavaju da predju iz BiH u Hrvatsku, pa dalje u neku od zemalja EU, ali taj cilj retko ostvare jer hrvatska policija prisilnim vraćanjem (push back) ne dozvoljava migrantima ulazak u Hrvatsku.

Šiljdedić navodi da hrvatska policija vraća u BiH na lokacijama koje nisu zvanični granični prijelazi.Takva situacija zabeležena je u svim opštinama u USK, a te slučajeve hrvatska policija ne evidentira, pa, kako kaže, nije moguće znati koliki broj migranata bi možda u toj zemlji zatražio azil i medjunarodnu pomoć.

Antonija Pindulić iz Centra za mirovne studije iz Zagreba ukazala je da je “indikativno ćutanje EU što se tiče proterivanja ne samo iz Hrvatske nego i iz drugih država EU”.

“Tu vidimo puno lančanih proterivanja u kojima učestvuju Slovenija, Hrvatska i druge države. Ta kršenja ljudskih prava se zapravo ne pokušavaju sprečiti”, rekla je.

Pudulić je podsetila i na predlog novog Pakta o migracijama EU koji je predstavljen pre mesec dana i u kom se, kako je ocenila, ne vidi namera da se radi na sprečavanju kršenja ljudskih prava, “već upravo suprotno – legalizacija načina zaobilaženja odgovornosti u ovim slučajevima”.

Lideri EU su 23. septembra predložili novi sistem za migracije koji bi trebalo da ubrza deportacije i omogući ravnomernije razmeštanje tražilaca azila u zemljama članicama.

U isto vreme anketa koju je sproveo Galup u 145 zemalja na 145.000 ispitanika pokazuje da svet postaje sve manje tolerantan prema migrantima.Stanovnici sedam evropskih zemalja – Severna Makedonija, Madjarska, Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora – s najmanje blagonaklonosti gledaju na mogućnost da se migranti nasele u njihovoj zemlji, njihovom kvartu, ili da stupe u brak s članom njihove porodice.