Kostić za NIN: A da možda ipak počnemo da razgovaramo
Kostić je pozvao da “konačno” otpočne dijalog u Srbiji kako društvo ne bi “po nekom zlokobnom pravilu ponavljalo iste zablude i greške”.
On je u autorskom tekstu za nedeljnik NIN naveo da piše zato što ga uznemirava osećaj da društvo u Srbiji upravo ulazi u “spiralu nasilja” i da ono sa neprihvatljivom ravnodušnošću i neodgovornošću posmatra “sevanje povremenih varnica”.
Kazao je da se politički diskurs u Srbiji uglavnom zasniva na negativnom otklonu od “drugog koji su pakao”.
“Iscrpljeni od podela, mi ih i dalje kompulzivno ponavljamo, a naše podele obično teže da budu konačne. Nema nevinih, ali je opšte mesto da je odgovornost prvenstveno u rukama onih koji su na vlasti jer su i instrumenti zaplitanja i rasplitanja najvećim delom u njihovim rukama”, rekao je on.
Govoreći o preovladjujućoj političkoj atmosferi, Kostić je naveo da se: “dugo i sa čudnovatom energijom obrušavamo na institucije i pojedince i potom se čudimo što je prostor oko nas prilično opustošen, sem prisustva političkih lidera koji će nas, kad već nema institucija i sistema, izvesti iz ćorsokaka”.
Naglasio je da društvo u Srbiji kao “kompulzivnu neurozu” ponavlja upornu i aktuelnu personalizaciju vlasti u “figurama vodja”.
“Odakle to da ponavljano svoju političku energiju oportuno poklanjamo ideji političkog mesijanstva i pristajemo da verujemo u misije koje pripisujemo ‘deus ex machina’, odakle ideja da nam je za plodove gradjanske emancipacije, barem u početku, potreban apsolutizam ‘prosvećenog’ vodje”, upitao je on.
Dodao je da svako lično “grupisanje vlasti i utiacja” po pravilu uzrokuje “imobilizaciju institucija i ličnosti, bekstvo od odgovornosti, nepreduzimanje i mentalnu lenjost, utapanje u beskrajne političke intrige” onih koji “kličući vodji pripremaju svoju apostazu”.
“Obožavanje, iskreno ili neiskreno, medvedja je usluga i samom vodji”, ocenio je on.
Kako je naglasio, tim razmišljanjem on nikoga ne oslobadja lične odgovornosti, već pokušava da ukaže da nešto ne valja u većinskom shvatanju demokratije, politike i sistema, političkim rutinama u Srbiji i u domaćem doživljaju vrednosti.
