Izveštaj Živa planeta upozorava na katastrofalne posledice aktivnosti ljudi

11. Septembar 2020.
Ako ljudi ne promene načine proizvodnje i konzumiranja hrane, populacija divljih životinja nastaviće da se smanjuje nezabeleženom brzinom s ogromnim posledicama po ljudsko zdravlje i egzistenciju s rizikom od novih pandemija, pišu svetski mediji posle novog upozorenja naučnika u izveštaju "Živa planeta", prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
AP Week in Pictures Latin America & Caribbean
Foto: Beta/AP Photo/Matias Delacroix

Zbog prekomerne potrošnje ljudi, populacije životinja, ptica i riba smanjile su se za više od dve trećine za nepunih 50 godina, navodi se u novom izveštaju Svjetskog fonda za zaštitu prirode (WWF) i Zoološkog društva u Londonu, ističe agencija Frans pres.

Indeks Živa planeta (ILP), koji izmedju ostalog prati više od 4.000 vrsta kičmenjaka, upozorio je da su sve veća krčenja šuma i poljoprivredna ekspanzija ključni pokretači 68-procentnog pada populacije između 1970. i 2016. “Sve je to u tren oka u poređenju s milionima godina koliko mnoge vrste žive na planeti”, rekao je za AFP direktor WWF-a Marko Lambertini.

Ljudska aktivnost ozbiljno je degradirala tri četvrtine ukupnog kopna i 40 odsto okeana, pokazuje 13. izdanje dvogodišnje publikacije koja prati populacije divljih životinja širom sveta. U izveštaju se navodi da su trećina kopnene mase i tri četvrtine slatke vode sada namenjene proizvodnji hrane, dok se 75 odsto ribljih zaliha preterano korišćeno.

Naučnici takođe upozoravaju da kontinuirani gubitak prirodnih staništa povećava rizik od budućih pandemija jer ljudi šire svoju prisutnost i sve su više u bliskom kontaktu s divljim životinjama.

Istraživanje objavljeno ove sedmice u časopisu Nejčr sugeriše da bi smanjenje rasipanja hrane i favorizovanje zdravije i ekološki prihvatljivije prehrane moglo pomoći u “savijanju krive”, dok bi uz radikalne napore te mere mogle sprečiti više od dve trećine budućeg gubitka biološke raznolikosti.

“Živa planeta” jedna je od najopsežnijih procena stanja globalne biološke raznolikosti zasnovano na istraživanju preko 130 stručnjaka širom sveta koji otkrivaju da ljudi od prašuma Centralne Amerike od Tihog okeana iskorištavaju i uništavaju prirodu u meri kakva dosad nije zabeležena, ukazuje Gardijan.

Latinska Amerika i Karibi zabeležili su najalarmantniji pad populacije divljih životinja kičmenjaka – do 94 odsto. Afrika i azijsko-pacifički region takodje su zabeležili velike padove za 65 odsto i 45 odsto.

Evropa i Centralna Azija imali su pad od 24 odsto, dok je u Severnoj Americi broj populacije divljih životinja u proseku opao za 33 odsto.

Koristeći satelitsku analizu, dodaje Gardijan, izveštaj otkriva da područja divljine – definisana kao područja bez ljudskog otiska – čine samo 25 odsto kopnenog područja Zemlje i uglavnom su ograničena na Rusiju, Kanadu, Brazil i Australiju. Izveštaj naglašava da je 75 odsto Zemljine površine bez leda značajno promenjeno ljudskom aktivnošću, a gotovo 90 odsto globalnih močvara izgubljeno je od 1700. godine.

Pandemija COVID-19 strog je podsetnik kako su priroda i ljudi isprepleteni, ukazuje izveštaj WWF-a koji predstavlja jednu od mnogih studija s dokazima da se biološka raznolikost uništava brzinom bez presedana u ljudskoj istoriji, ističe BBC.

Izveštaj Svetskog fonda za zaštitu prirode jedna je od mnogih procena stanja prirode koja će se objavljivati u narednim sedmicama i mesecima u pripremi velikog samita sledeće godine. BBC pojašnjava da izveštaj WWF-a ukazuje na promene broja populacije divljih životinja i da ne govori o broju izgubljenih vrsta ili izumiranju.

Podatke o izumiranju prikuplja Međunarodna unija za zaštitu prirode koja je istražujući više od 100.000 vrsta biljaka i životinja, procenila da je 32.000 vrsta pod pretnjom izumiranja. Takođe, dodaje BBC, 2019. je međuvladina komisija naučnika zaključila da za milion vrsta (500.000 životinja i biljaka i 500.000 insekata) preti izumiranje, i to za neke u narednih 10 godina.

Svet gubi sisavce, ptice, vodozemce, gmizavce i ribe, a s njima i sigurnost ekosistema koji je napre omogućio opstanak civilizacije i modernog društva, piše Blumberg.

Ovogodišnji izveštaj temelji se na moćnim kompjuterskim modelima koji simuliraju politike koje bi mogle izbeći gubitak biološke raznolikosti, ističe Blumberg. “Inicijativa za savijanje krive” koristi sedam sofisticiranih scenarija zemaljskog sistema kako bi istražila načine kako usporiti trend i osigurati dovoljno hrane sve većoj populaciji u svetu.

Bilo koja rešenja su težak potez, zaključuju autori, ali menjajući ono što svet jede i način na koji proizvodi hranu koju konzumira, nacije mogu gotovo prepoloviti očekivani gubitak biološke raznolikosti. Mere uključuju prošireno očuvanje prirode, povećanje poljoprivrednih prinosa, uklanjanje otpada od hrane i upola manji unos mesa. Stručnjaci kažu da je preokret tehnički i ekonomski moguć, kao i da je za takav izazov neophodna “oblikovana politika i uskladjeno vodstvo”.