Život novinara u Zaječaru, Negotinu i Boru: Šest fizičkih napada na novinare u četiri minuta, udarci, pretnje, vređanje i pozivi iz BIA (FOTO)

Piše: Jelena L. Petković

Pritisak kojim su izloženi je toliki, a fizičku ugroženost do te mere vide kao realnu opasnost, da neki od njih priznaju da izbegavaju da izlaze uveče ili da se kreću sami. Profesionalni mediji, koji se u sva tri grada mogu na prste prebrojati, vanserijski posvećeni odbrani slobode govora i informisanja, na nikada dovoljno ekonomski razvijenom istoku Srbije, rade u izuzetno teškim ekonomskim uslovima. Malo je reći da su i finansijski, na rubu egzistencije. 

Ovo su samo neki od zaključaka proisteklih sa sastanka novinarskog dela Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koji su u Zaječaru, 10. decembra organizovali Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), i Misija OEBS-a u Srbiji, a na kome su učestvovali i novinari i predstavnici tužilaštva iz Negotina, Bora i Zaječara. 

“Dok ove godine imamo neverovatan porast incidenata, napada i pretenji ka novinarima, posebno zabrinjava odgovor institucija. Od 98 otvorenih slučajeva ove godine u bazi Vrhovnog javnog tužilaštva samo je jedan pravosnažno rešen. Anomalija je zabeležena još krajem prošle godine, na poslednjoj sednici Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Od tada zabeleženih 62 formiranih predmeta, policija tužilaštvu nije dostavila prikupljena obaveštenja za više od pola slučajeva pretnji i napada, iako je je u nekim slučajevima bilo i po tri urgencije tužilaštva”, kazao Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara u razgovoru sa novinarima i tužiocima. 

Posredni efekat je, dodaje, pad poverenja u institucije, pa se veliki broj slučajeva napada na novinare ne prijavljuje. 

“Situacija izgleda bezizlazna, kao da institucije rade protiv nas. I od početka ove godine  nije reagovala u slučajevima napada na novinare, osim u jednom, kada je napadnut sam policijac i samo u tom slučaju imamo pravosnažnu sudsku presudu (napad na Vericu Marinčić i Miodraga Blečića iz In Medija iz Inđije). U ostalim, ako su reagovali, reagovali su tako da novinare uklanjaju sa lica mesta, gotovo slušajući naredbe prisutnih nasilnika, koji su predstavljali obezbeđenje na skupovima Srpske napredne stranke. Ni u jednom slučaju nije bilo kažnjavanja nasilnika, čak smo mogli da ih vidimo (iste batinaše) da ponavljaju nasilje na različim skupovima širom Srbijom”, objasnio je Matić. 

Podvlačeći da su novinari ugroženi i kada ne postoji nikakav povod,  kao što je bio slučaj u Negotinu, naglašava da se izborni dan u tom gradu završio i sa šest prijava za napade i uništavanje imovine novinara. 

“Kada je reč o Zaječaru, imamo sličnu situaciju”, ističe Matić, pojašnjavajući da su samo dva napada na novinare iz 2016. godine, od 14 prijavljenih, završena osuđujućim presudama, dok su u ostalih 12 donete odluke o odbačaju krivičnih prijava. 

Pritisak BIA na novinare 

“Mi praktično živimo jednu nenormalnost koja svakim danom postaje sve normalnija. Sve potiče sa vrha, praktično od predsednka države, predsednice Skupštine, vodećih ljudi iz vlade. Ta retorika je otvoreno pozivanje na nasilje i obračan sa novinarima, i jasno je da policija to shvata kao određenju vrstu naredbe”, zaključio je predsednik UO ANEM-a. 

Portal Glas Zaječara, 8. jaunara će obeležiti osam godina postojanja, a toliko duga je i istorija pritisaka, pretnji i fizičkih napada na novinara Miljka Stojanovića. Kulminacija nasilja je došla sa izborima u Zaječaru. 

“Situcija iz Jelašnice je primer koji je ogolio ovaj sistem. Kolega Miodrag Sovilj iz N1, kamerman i ja smo otišli u tamo jer je trebalo da predsednik Vučić drži skup. Krenuli smo da napravimo anketu sa ljudima, da pitamo šta očekuju od skupa. U tom selu živi 60 ljudi, a u tom trenutku ih je bilo 2000 doveženih autobusima. Okružilo nas je 10-15 ljudi, tražili su da se sklonimo, a onda me je neko gurnuo, osetio sam udarac i oteli su mi telefon ”, kazao je Miljko Stojanović. 

Kada se policija pojavila posle pola sata, Stojanović je instistirao da mu pomognu da vrati telefon. 

“Tek nakon pola sata zamenik PU Zaječar Svetislav Nikolić mi je vratio telefon, a policija nas zamolila da napustimo Jelašnicu. Podneli smo prijavu putem ANEM-a, ali je odbijena jer su policajci izjavili da nisu ništa videli, ne znaju ko me je napao, niti da mi je iko oteo telefon, iako se na snimku vidi kako mi jedan od njih vraća telefon i sve vreme stoji pored nas”, objasnio je zaječarski novinar. 

Policija ga je napala 11. oktobra, ispred zaječarskog pozorišta, tokom skupa protiv blokada i negodovanja opozicije. U jednom trenutku je, opisuje, došlo do guranja sa policijom. U tom metežu, neko ga je udario, povredio je ruku i izgubio telefon: 

“Video sam načelnika policije Igora Jeftića i zamolio ga da mi pomogne, na šta je rekao – idi do policijske uprave. Odgovorio sam da je ovde 30 inspektora, 200 policajca, a ja da idem do policijske uprave, a telefona nema. Uhvatio me je rukama i rekao: “Ja tebe trpim 10 meseci” i gurnuo me. Jedva sam se održao na nogama, okrenuo se i kazao: “Načelniče, prijavljujem vam napad, a Vi me gurate”. I drugi put me je gurnuo. Opet ga pitam, a on i treći. Tada su se zaleteli policajci sa štitovima i gurnuli me na neka vrata. Osetio sam bol sa leve strane u rebrima, bio sam do bolnice. Na rebrima su se pojavile modrice. Srećom, nije bilo preloma, ali ne znam da li je iko procesuran u vezi toga”. 

Kada su novinari i aktivisti u tom gradu primetili da dronovi nadleću njihove kuće, a policija ne odgovara na zvanične dopise, po dojavi odakle se puštaju, sami su se organizovali. 

“Zatekli smo čoveka iz Bezdednosno -informativne agencije da sa krova zgrade pušta dron. Zatvorili smo ga, zaključali i pozvali policije da ga privedu jer nezakonito snima novinare i ljude. Kada je došla policija nam je odmah naredila da se sklonimo. Kada sam nakon mesec dana pisao tekst o tome, pozvan na informativni razgovor u BIA”, kaže Stojanović. 

Rečeno mu je da razgovor ne sme da iznosi u javnost, ali podvlači da je važno da se zna da se razgovor rečenicom koja mu i danas odzvanja u glavi: 

“”Miljko, mi se tebi ne mešamo u posao, ali zapamti jedno – mi tebi možemo mnogo da pomognemo u životu, ali možemo i da odmognemo”. Ne znam šta to znači, ali smatram da je to vrsta pritisaka na novinara. Mene ne mogu da plaše, jer se ovim bavim 15 godina, ali bojim se da kod mlađih novinara ovo može da utiče da se autocenzurišu”. 

Na stranici Zaječarski blok, koja targetira građane i novinare, pojavila su se kaže, dva mini filma o njemu. 

“Da je moja plata 8200 evra, kako primam ogromne donacije zapadnih zemalja i da ušim Ustavni poredak i državu. Podnosili smo prijave međutim do danas ne znam šta se sa tim dogodilo”, istakao je.  

Njegovoj koleginici Anđeli Risantijević je na Fejsbuku neko napisao da će je “pojesti crvi kao i njene sestre koje su preminule”. 

“Danas mi je neprijatno, pogotovu uveče izbegavam da idem sam. Obično idem sa kolegom, Strah me je i zbog supruge. Ona je iz Ukrajine i više pute je bila meta vređanja zbog njenog porekla. Zbog toga je 2022. čovek osuđen na šest meseci zatvora”, naglasio je Stojanović. 

(Dok je u Zaječaru bio u toku ovaj sastanak, Anđela Risantijević, novinarka Glasa Zaječara, primala je u Beogradu godišnje priznanje za doprinos promociji i zaštiti ljudskih prava).

U poslednje tri godine BIA se ponaša kao da je policija i veoma često poziva novinarke i novinare na razgovore, dodao je Matić, podsetivši slučaj provaljivanja u telefon i instaliranja špijunskog softvera novinaru FAR-a iz Dimitrovgrada: 

“Takva aktivnost predstavnika BIA je uznemirujuća i preteća i predstavlja ugrožavanje bezbednosti”. 

Tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Zaječaru Nemanja Dimitrijević, rekao je da su ove godine zabeležena dva slučaja u vezi sa novnarima i da je u oba Miljko Stojanović oštećen.

“Prvi je od 30. maja ove godine u Jelašnici, gde je već u septembru doneta odluka da je odbačena krvična prijava. Slučaj od 11. oktobra je i dalje živ predmet, i dalje je u toku predistražni postupak. Dao sam nalog Službi unutrašnje kontrole policije da prikupi obaveštenja od svih učesnika tog događaja i oni su u roku od manje od 30 dana, već prikupili sva obaveštenja i sačinili i dostavili sve video snimke kojima oni raspolažu i koje su pribavili od Miljka Stojanovića. Obavljeno je i veštačenje telesnih povreda koje je Miljko zadobio i preuzimaju se dalje radnje”, objasnio je tužilac Nemanja Dimitrijević. 

Policija kao neprijatelj 

“Novinari koji profesionalno izveštavaju sa skupova osećaju policiju kao svog neprijatelja. Najveći šok kolegnice Maje Nikolić, u svim njenim izjava je bio upravo taj – da je policija mirno stajala i gledala napad na ekipu N1 i vandalsko razbijanje kamere. I ništa nisu uradili. Posebno je izraženo u Pionirskom parku, gde je bilo najmanje 17 napada na novinara koji su želeli da naprave reportažu, uključujući i napad na ekipu N1 i prebijanje novinara Foneta, pored, ispred Skupštine Srbije. Retorika, koja potiče od vrha, predsednika države i predsednice Skupštine, je otvoreno pozivanje na nasilje i obračun sa novinarima i jasno je da policija to shvata kao određenu vrstu naredbe”, istakao je Veran Matić, predsednik UO ANEM-a. 

Procenila sam da je bolje da se sklonimo 

Dok se Katarina Golubović, novinarka Nova S, pripremala za uključenje u Dnevnik svoje medijske kuće, u blizini Prostorija SNS, u Negotinu 30. novembra, nasilno je ometana fizičkim odgurivanjem, uvredama i neprikladnim dobacivanjem.

“Stajala sam na jednoj od najvećih raskrsnica u gradu. Pitala sam ih, jesu li oni kupili to parče trotoara, pa ne mogu tu da stojim? Prišao mi je jedan, pa neka Nina Šobota sa upaljenim telefonom, pretpostavljam da sam bila glavna zvezda u njenom rialitiju. S druge strane, došao je prilično visok čovek, saznala sam da je to Darko Jaćimović, politikolog i jedan niži, teolog iz Jagodine. Gurkali su me, sve vreme su gledali da mi budu iza leđa. Nisam znala da li će se slučajno saplesti o moj stativ, pa da mi polome kameru”, ispričala je ona novinarka Nova S. 

Pokušala je i da im se obrati, da razgovara. 

“Pored mene su neprestano automobilima prolazili pripadnici Srpske napredne stranke, uzvikujući: “Pobeda!”, “Osvojili smo 70 odsto”, iako rezulate nije bilo moguće znati u pola osam. Non stop su mi dobacivali: “Šolak!”, “Gde su pare?”, “Zašto tvoj gazda ne uplaćuje pare u Srbiju, nego u Luksemburg?”. Gospođica sa telefonom je insistirala da ona meni postavlja pitanja. Na kraju sam odlučila da se pomerim, jer je bilo jako mračno, odjednom nije bilo ni studenata, ni veterana, snimatelj nije imao iskustva, moj sa kojim radim je na operaciji.. Zato sam odlučila, zarad njegove bezbednosti da se pomerimo”. 

Kao i Miljko Stojanović, takođe je u Jelašnici imala neprijatnosti. I tada su joj prilazili, hvatali za kameru. 

“Pokušavam na takve načine da reagujem ljubaznoću, to je moje glavno oružje, ali kad vrag odnese šalu, kada počnu da vam hvataju opremu, prete da će vam oduzeti telefon… Zato o ovome treba pričati, baš zbog neiskusnih, mladih kolega, koji doživljavanju neprijatnosti. Dodaću samo da sam se, nakon izbornog dana u Negotonu, radeći anketu, po prvi put se osećala neprijatno”, ističe ova novinarka. 

Pustite ih, to su deca!

Novinarka NG portala iz Negotina Suzana Mihajlović Jovanović je fizički udarena, kada je tokom izbornog dana, zajedno sa svojom koleginicom Mirjanom Ilić iz Newsmax Balkans, zabrinuta za bezbednost mladih kolega iz Blokada info i Mašine. 

“Čuo se jak zvuk. A onda sam videla sa naše desne strane kako trče trojica, četvorica prema mestu gde su mlade kolege otišle. Otišle smo i zatekle nadrealnu scenu. U trenutku kada treba da se proglasi izborna pobeda, oni vuku koleginicu iz Mašine, jedan je vuče za ruku, drugi pokušava da je otme telefonu. Uglješa (iz Blokada info) priskače, oni ga guraju, otimaju mu telefon, bacaju ga drugom čoveku koji ga lomi, njega obaraju, šutiraju ga..”. 

Suzana Mihajlović Jovanović je uključila blic i fotografisala. 

“I onda taj kreće da viče: “Nije ti tu mesto!”, “Znamo ko si!”. Koleginica i ja ponavljamo: “Pustite ih, to su deca!” Uglješa pokušava da potrči za onima što su mu oteli telefon, trojica su ga gurnula. Pao je. Ovaj mene vređa, gura, u jednom trenutku psuje. Krenuo da me udari. Na terenu ne štitim glavu, štitim opremu. Rukom sam pritisnula fotoaparat na grudi i zgrčila se. On me je udario”, ispričala je Snežana i naznačila: 

“Napadače je kolega posle video kako ulaze u autobus, odlaze negde. Mi smo na zalasku karijere. Ali, ova deca treba da ostanu posle nas, da izveštavaju…” 

Napad zabeležen u lajvu

Mladi novinari Blokada info Uglješa Surdučki i njegova koleginica iz Mašine, čekajući izborne rezultate u Negotinu, čuli su jak zvuk i krenuli da vide šta se dešava. 

“Ona podiže mobilni telefon i vidim kako joj otkidaju deo legitimacije. Uskačem da je odbranim, vičem da je to novinarka, da može da radi, da je javna površina. Našao sam se u krugu nekih muškaraca i onda se završilo kako se završilo”, kaže Uglješa. 

Sreća, nastavlja, pa je bio u lajvu, iako to nije ni znao. Tako je napad ostao zabeležen. 

“U momentu mi sa leđa neko otima mobilni telefon. Pozvali smo policiju, koja je inače pet minuta peške od mesta gde smo napadnuti. Ne znam koliko je trajao poziv, ali je nama trajao neizmerno mnogo, jer dok mi razgovarao sa policijom, ljudi nam se unose u lice i gnusno nas vređaju. Povukli smo se na parking preko puta, slučajnost ili ne, tada su zapucale petarde. Otišli smo peške do policijske stanice, a tamo su nam rekli da nas patrola traži. Dao sam izjavu i ukazana mi je hitna medicinska pomoć”, svedoči mladi novinar Blokada info. 

Nije očekivao da će se ovako nešto dogodili po zatvaranju glasačkih mesta. Prethodno je snimio, kako navodi i poredizborne neregularnosti, fizički i verbalni obračun između Uglješe Đuričkovića i njegovog prijatelja i meni nepoznatih lica, pa su čak i koleginica i on pomogli jednom mladiću, dali mu sodu bikarbonu i vodu. 

I dalje ne zna šta se dogodilo sa telefonom. Niko ga nije kontaktirao, postoje samo pretpostavke da je uništen. 

Ksenija Branković, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva iz Negotina, kazala je da Osnovno tužilaštvo u tom gradu postupa po prijavi napada na novinare i da je postupak u toku. 

“Mogu da kažem da ako se već odlučimo da ovi predmeti budu prioritetni baš zbog objektivnosti informisanja, ne mora tužilac da čeka policiju, može i sam da preduzme određene dokazane radnje. Problem je u tome što postoji manjak tužilaca i preopterećeni su. Ali, preuzimam na sebe obavezu da prenesem koleginici da ukoliko se u nečemu neopravdano dugo kasni, da ne mora da piše urgencije policiji, nego da radi predmete sama”, kazala je Ksenija Branković. 

Najveći broj napada 

“Ove godine beležimo apsolutni rekord napada, pretnji i različitih vidova pritisaka na novinare. Još nije kraj godine, a zabeleženi smo 350 slučajeva. Od marta smo zabeležili najmanje 75 incidenta koji uključuju napade policajaca ili i slučajeve nepostupanja, odnosno odbijanja da pruže podrušku i pomoć na samom mestu događaja. Posebno brine taj osećaj neodgovornosti za učinjeni napad ili nepostupanje,” kazao je Rade Đurić, pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara.  

Istakao je da je to poseban problemu u procesuiranju. 

“NUNS je zajedno sa drugim kolegama iz drugih udruženja, prijavio slučajeve Služni unutrašnje kontrole MUP-a. Jako je važno da se to procesuira”, podvukao je on. 

Đurić je objasnio da ljudi koji napadaju novinare to rade svesno i namerno jer nema odgovornosti, a ima nekažnjivosti. 

“Najveći i osnovni generator tih napada je u predstavnicima vlasti koji, ne samo da ne osuđuju te napade, nego ih podstiču. Kada to čini neki visoki predstavnik vlasti, onda se to reflektuje  na građane koji shvataju da je to način na koji možete da komunicitate sa novinarima, a ostane nekažnjeno”.