Vakcina

Ali ima još jedno pitanje koje se takođe redovno postavlja i koje nam je postalo normalno: Kojom vakcinom ćete se vakcinisati? A sada sve češće i ono: Kojom vakcinom ste se vakcinisali?

Da li je normalno da nam je to pitanje postalo normalno? I ne samo da je postalo normalno, o tom pitanju se najviše razgovara i diskutuje na tradicionalnim medijima, društvenim mrežama i u razgovorima uživo. Fajzer, Astra Zeneka, Sputnjik (u narodu poznata i kao „ruska”), Džonson, Sinofarm (popularni „kinez”), Moderna i sve one koje tek slede, nisu više samo vakcine. To su sada sve više sportski timovi iza kojih se ljudi svrstavaju i za koje se navija, a protiv onih drugih. Polemike koje se vode na temu koju odabrati na momente su vrlo emotivne i ostrašćene. Od učesnika se traži da zauzmu strane, tako da se jasno zna ko su „naši”, a ko „njihovi”.

Nije mali broj i onih koji su, zbunjeni time što su uopšte stavljeni u situaciju da se opredeljuju koja je vakcina dobra, a koja ne, generalno posumnjali u vakcinu kao takvu. U takvoj atmosferi u kojoj moraš biti ili „za” ili „protiv” i kada nikakva pitanja niti izražavanje bilo kakve sumnje nisu dozvoljeni, takvi se odmah svrstavaju u antivaksere i podele se samo produbljuju.

Kako smo došli do toga da jedno vrlo specifično i uskostručno područje postane predmetom opštedruštvene debate? Ako bi nešto trebalo da bude isključivo u domenu nauke i epidemiološke struke i predmet jasne i tačno propisane procedure odobravanja za primenu, onda su to vakcine. Da li su ikada do sada ljudi bili pitani čiju vakcinu protiv dečije paralize, malih boginja ili tetanusa žele da prime? Da li uopšte znate ko su proizvođači vakcina koje ste do sada u životu primili? Kako su sada ove vakcine protiv korone postale stvar slobode izbora pojedinca? Kako smo došli u situaciju da biramo između opcija o nečemo o čemu objektivno nemamo elementarnu kompetenciju da odlučujemo?

Korona je mnogo toga razotkrila. Pokazala je da je globalni sistem bio zatečen i nepripremljen za ovakvu vrstu globalne krize. Ta nekompetentost i na globalnom i na  nivou država, uz par svetlih izuzetaka, videla se po tome što je u početku problem ignorisan, a onda se počelo sa uvođenjem neselektivnih i neprimerenih mera. Cela situacija je postala haotična, što je dodatno doprinelo da se virus tako brzo proširi svetom i preraste u pandemiju.

Države su sopstvene promašaje i nesposobnost u suočavanju sa epidemijom prekrile plaštom nade da će sve biti u redu čim se dođe do vakcine. Istovremeno, farmaceutske kompanije, naročito one velike, u tome su videle veliku priliku da debelo zarade i ušle su u priču. Tako se interes političkih elita i kapitala poklopio. I počela je trka da se što pre dođe do vakcine.

Posledica toga je bila da su se do tada postojeće procedure testiranja i odobravanja vakcina ubrzale i skratile. Rezultat je bio da smo u rekordnom vremenu dobili više verzija vakcine protiv korone.

Tako pitanje „Kojom vakcinom ćeš se vakcinisati” – ili već jesi – postaje trik pitanje. Njime se odgovornost za eventualne negativne posledice prebacuje sa proizvođača vakcina, a i sistema koji ih je zvanično odobrio, na primaoca.

Aktuelni medijski kontekst u kome je glavni cilj privući pažnju olakšava da se takav transfer odgovornosti i prihvati. Tako je tema vakcina prerasla u još jednu temu o kojoj svako mora da se opredeli, u kojoj je istina ono u šta svako od nas odluči da veruje. A to što se radi o stručnoj temi, o kojoj prosečan čovek ne zna skoro ništa, samo olakšava pokretanje emotivnih trigera na osnovu kojih se ljudi onda opredeljuju i svrstavaju u tabore.

Koje je sledeća tema od životne važnosti za koju će nam biti data sloboda da se delimo i razvrstavamo na osnovu medijske svađe na društvenim mrežama? I koje će nam sledeće ljudsko pravo time biti dovedeno u pitanje?