Srećni mi praznici
Autor: Branimir Brkljač
I nije to nimalo lak zadatak. Kupovina tih božićnih i novogodišnjih poklona je ozbiljan projekat. Na prvi pogled liči na kupovanje rođendanskih poklona, ali nije baš tako. Pri kupovini poklona za rođendan, uglavnom imate pred sobom lik jedne osobe za koju birate poklon (a dobro znamo da ni to nije lako), dok vam je ovde pred očima čitava plejada likova – od onih kojima stvarno želite nešto lepo da poklonite i radujete se tome, preko onih koje ni slučajno ne smete da preskočite, a u principu vas baš briga, pa do onih koje najradije ne bi ni videli za ove praznike, ali eto morate, jer božemoj red je, a i šta bi ljudi rekli. Sve problem do problema.
Ipak, tu su i lepe vesti. Svaki put kada se smorite birajući te poklone za druge, setite se šoping praznika koje ste proslavili tako što ste sami sebe častili silnim poklonima. A nema tome ni mesec dana. Naravno, govorim o Crnom petku, u narodu poznatijem kao Blek Frajdej. Ovaj dan rasprodaja je bio donedavno fenomen samo u SAD. Bio je to prvi dan posle njihovog nacionalnog praznika Dana zahvalnosti, a tadašnji trgovci su u tome videli priliku da još malo zarade, dajući dodatne popuste na svoju robu. Poslednjih godina se Black Friday poput epidemije proširio celim svetom i postao je pravi svetski praznik potrošača.
I ove godine smo mogli na medijima da gledamo prizore iz šoping molova širom sveta, gde masa prvo satima čeka ispred zatvorenih prodavnica, pa onda kada se vrata otvore nagrne u njih u pravom stampedu.
Ali ni to nije sve… Sa razvojem onlajn trgovine crnom petku se priključio i „Cyber Monday”, koji je isto to što i Black Friday, ali se događa isključivo u virtuelnom svetu interneta. Naravno, TAJ ponedeljak je onaj koji sledi posle ONOG petka, tako da vam to, u stvari, dođe kao spojeni vikend. Pa je l’ praznik ili nije.
U međuvremenu je sajber ponedeljak postao još crnji od crnog petka, pa je tako u Americi, prema podacima kompanije Adobe Analitika, promet za crni petak ove godine bio 7,4 milijarde dolara, a promet za sajber ponedeljak 9,2 milijarde. Poređenja radi, već prošle godine je promet za sajber ponedeljak bio veći nego za ovogodišnji crni petak i iznosio je 7,9 milijardi dolara.
I nije Amerika jedina koja može da se pohvali uvođenjem ovih novih praznika. Tu je i Kina sa svojim „Singles Day” potrošačkim praznikom. On pada takođe u novembru, i to 11.11. Originalno je ovaj dan počeo da se obeležava u Kini 90-ih po studentskim domovima, gde su singl muškarci slavili to što su singl i zato su i izabrali jedini datum u godini koji ima četiri jedinice. Onda je kineski tehnološki gigant i najveća onlajn trgovina Alibaba 2009. godine taj dan i ime preuzela i dala mu nov smisao uspešno ga pretvorivši u još jedan potrošački praznik.
I samo da napomenemo da je kineski Singles Day veći po prometu od oba američka potrošačka praznika zajedno. Tako je ove godine promet Alibabe za taj jedan dan dostigao 30 milijardi dolara.
Ovde nešto na prvi pogled nije logično. Čemu posebni potrošački praznici, kada su ionako popusti, specijalne ponude, sezonska sniženja i svi ti prodajni fazoni i fore ionako deo našeg svakodnevnog života? Vrište na nas sa ekrana svih naših telefona, kompjutera i ono malo televizora što je preostalo, pozivaju nas iz izloga prodavnica pored kojih prolazimo da eto samo malo svratimo, čekaju da nas ugrizu za prst svaki put kad otvorimo poštansko sanduče. U čemu je tajna?
U stvari, nema ovde neke velike tajne. Kao potrošačko društvo, prešli smo dug put. Prvo smo kupovali samo ono što nam je trebalo. Onda smo počeli da kupujemo i ono što će nas učiniti da budemo onakvi kakvi želimo da budemo, pa smo kupovali stvari zahvaljujući kojima smo izgledali i osećali se boljim, lepšim i uspešnijim. Onda su nam otkrivali potrebe za koje nismo ni znali da ih imamo, ali, sva sreća, tu su odmah bili proizvodi koji su nam zadovoljavali te do juče nepoznate potrebe. Kada je sve teže bilo otkriti neki novi proizvod bez koga nam nema života, primat su preuzele cene, popusti i ponude. Bez obzira što ti ne treba još jedna torba, cipele, sako ili krema, cena je neodoljiva, pa moraš. U suprotnom, ispašćeš glup što to nisi iskoristio. Ako ne možeš baš odmah da platiš, pa tu su rate, a posebna sreća čeka one koji se priključe nekom programu lojalnosti pa počnu da skupljaju bodove na osnovu kojih će biti još i posebno nagrađeni.
I tako smo prirodno došli do faze gde se od potrošača traži da postane vernik potrošačke religije. A od vernika se traži samo jedno – da bude lojalni pripadnik vere. Njenom širenju je u velikoj meri doprineo i razvoj tehnologije koja je kupovinu maksimalno pojednostavila i istovremeno globalizovala. Uz to, svaki potrošač sa mobilnim uređajem u džepu je ujedno postao i propovednik te nove potrošačke religije koji nesebično i stalno, urbi-et-orbi deli svoju duboku veru u taj bolji svet, u kome je svakog dana sve više proizvoda po sve povoljnijim cenama i svojim objavama demonstrira i pokazuje da je šoping put ka našem ultimativnom cilju da budemo srećni.
Kada je to već tako, onda je potpuno prirodno da postoje i praznici koji slave pripadnost toj novoj religiji. To su dani kada dodatno treba demonstrirati bezuslovnu pripadnost veri. Kao dokaz tome, prinosi se žrtva u formi dodatne kupovine. Ne kupujem ovo danas zato što mi treba, niti samo zato što je dobra cena, ne kupujem zato što moram, već zato što to hoću, jer to treba da se radi na današnji dan, jer danas je naš praznik. I zato ovaj dan posvećujem sebi i kupujem sebi i za sebe. Amin!
Srećni meni moji praznici!
Članak je prenet sa portala Iskusni početnik.
